MANASTIR ĐURĐEVI STUPOVI

[ribar]

Manastir Đurđevi Stupovi

 

Đurđevi stupovi su manastir Srpske Pravoslavne crkve, posvećen svetom Đorđu koji se nalazi na brdu iznadNovog Pazara, uStarom Rasu. Đurđevi stupovi su jedan od najstarijih srpskih manastira. Manastir je podigao veliki župan Stefan Nemanja u prvim godinama posle stupanja na presto velikog župana (izgradnja je završena 1171. godine), a crkva je oslikana oko 1175. godine. Manastir je uvršten u svetsku kulturnu baštinu i pod zaštiom je UNESKO-a. Manastir postoji već preko 830 godina, a od toga je 300 godina u ruševinama i 40 godina se obnavlja. Danas je manastir velikim delom obnovljen. U manastiru živi 7 monaha i iskušenika.

O posebnom značaju manastira, pored starih biografskih tekstova, govori i izuzetan položaj manastira podignutog na samom vrhu istaknutog uzvišenja, kao i osobena arhitektura crkve Sv. Đorđa sa dve kule - stupa koji su dali kasniji naziv i crkvi i manastiru - Đurđevi stupovi.

Po pisanju biografa Stefana Nemanje, njegovog sina Stefana Prvovenčanog, manastir je nastao tako što se Nemanja, dok je bio zatvoren u jednoj pećini, zavetovao da će izgraditi manastir posvećen svetom Đorđu.

Iguman manastira Svetog Đorđa je imao istaknuto mesto u životu crkve a sam manastir je spadao u kraljevske manastire u XIII veku. Manastir je izgrađen na krunskim posedima dinastije Nemanjića i raspolagao je znatnim vlastelinstvom.

Drugi ktitor manastira bio je kralj Dragutin koji je dogradio manastirsku crkvu i oslikao njenu pripratu. On je iz Srema, gde je živeo, prenet u manastir svetog Đorđa i tu sahranjen 1316. godine. Manastir Đurđevi stupovi je zapusteo 1689. godine, nakon Austro-turskog rata, kada je poslednjih 16 monaha koji su činili bratstvo napustili manastir i pred Turcima pobegli na sever. Tokom naredna dva veka Đurđevi stupovi su postali ruševina koju su ratovi još više razarali.

U drugoj polovini dvadesetog veka počeli su radovi na istraživanju i obnovi manastira. Arheološki i restauratorski radovi vođeni su između 1960. i 1982. godine u okviru velikog projekta vezanog za Stari Ras i Sopoćane, koji su skupa od 1979. godine uvršteni u UNESKO-vu listu svetske kulturne i prirodne baštine.

Stupovi su izgrađeni karakterističnim stilom koji predstavlja jedinstvenu sintezu dve graditeljske koncepcije srednjega veka, vizantijske arhitekture na Istoku i romanske arhitekture na Zapadu. Crkva svetog Đorđa ima važno mesto u formiranju ove arhitekture, poznate pod nazivom Raška škola, kao građevina kojom započinje ova stvaralačka epoha u arhitekturi srednjevekovne Srbije.

Đurđevi Stupovi su građevina sa nizom arhitektonskih i graditeljskih inovacija u graditeljstvu tog vremena. Tu spadaju karakteristične kule - stupovi, bočni vestibili, elipsasta kupola, nepravilan oblik oltarskog prostora kao i specifično rešenje centralnog kupolnog prostora crkve.

Od prvobitnog živopisa u crkvi je ostalo veoma malo tragova. Međutim o njemu se zna preko starih fotografija koje su nastale između dva svetska rata, kao i iz prvih istraživanja (N.L. Okunjev). Posle Drugog svetskog rata jedan deo dekoracije i fresaka je skinut sa zidova i prenet u Narodni muzej u Beogradu.

U polukaloti se nalazio Isus Hristos Svedržitelj okružen anđelima. Zidne površine kupole bile su oslikane figurama proroka Ilije, Jeliseja, Danila i Zaharija mlađeg, dok su iznad proroka Danila bili sveti Azarije i Ananija. Na zapadnom paru pandatifa nalazili su se sveti jevanđelisti Luka i Marko, između njih sveta Keramida, a na južnoj i severnoj strani ovog prstena bili su medaljoni sa anđelima. Gornja i srednja zona posvećene su velikim praznicima i scenama Hristovih stradanja: Sretenje, Krštenje, Duhovi, Vaskrsenje Lazara, Cveti, Preobraženje, Izdajstvo Judino, Uspenje Presvete Bogorodice, Raspeće i verovatno, Oplakivanje. U donjoj zoni su bili sveti ratnici i poprsja svetitelja. Na potrbušju luka prolaza iz naosa u pripratu, u posebnim okvirima su se nalazili sveti Prov, Tarah i Andronik a ispod njih sveti Petar i Pavle.

Manastirski konak je izgrađen 2002. godine. Izgradnja konaka je predstavljala ključni trenutak za obnovu manastira. Novi konak je omogućio da se manastir obnovi i u liturgijskom smislu i da se nakon više od tri veka u njemu opet nađu monasi. Konak je izgrađen i rekonstruisan pod rukovodstvom Jovana Neškovića.

Ispred manastira je sagrađena manja građevina koja predstavlja muzej koji služi za zaštitu i izlaganje najznačajnijih fragmenata sa crkve i drugih građevina. Neki od njih složeni su u celinu i rekonstruisani. Tako je i u lapidarijumu rekonstruisan i najznačajniji, zapadni portal sa crkve sa svim fragmentima pronađenim u toku radova, među kojima je i natpis o njenom građenju.

Obnova manastira traje preko 45 godina. Manastir je obnavljan u dve faze:

1. od 1960. do 1999. godine i

2. od 1999. godine do danas.

Godine 1960. Narodni muzej u Beogradu je započeo sistematska istraživanja Đurđevih Stupova, a 1960, 1961. i 1962. godine veći deo manastirskog kompleksa je raščišćen i otkriveni su ostaci manastirskih građevina. Godine 1964. Republički zavod za zaštitu spomenika je izveo zaštitne radove na kapeli kralja Dragutina, uključujući arheološka istraživanja i čišćenje živopisa.

Godine 1968. nastavljeno je sistematsko istraživanje i zaštita spomeničkog kompleksa od strane Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu. Na svim objektima izvedene su mere tehničke zaštite.

Godine 1999. započeta je obnova manastirskog konaka. Prizemni delovi konaka su obnovljeni starom tehnikom zidanja u kamenu, dok je spratni deo takođe od kamena, ali sa sigom na unutrašnjoj strani dvorišta, kako bi se označio novi deo konaka, koji samo prati osnovni oblik starih konaka, ali ne predstavlja i njihovu restauraciju. Konak je sada potpuno obnovljen i u njemu živi 7 monaha i iskušenika. Trenutno se prikupljaju sredstva za potpuno obnavljanje i rekonstruisanje crkve Svetog Georgija i njenih kula stupova u njihovoj punoj visini.

Potpuna obnova manastira počela je na proleće 2001. godine sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Vladike raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Artemija. Projekat kompletne obnove manastira još uvek je, međutim, daleko od završetka. Trenutno se prikupljaju sredstva i radi projekat kompletne obnove crkve i kula/stupova Svetog Đorđa.

www.raska-turizam.rs

[ribar]

[ribar]

Нови Пазар – На Ђурђевдан се сваке године код Ђурђевих ступова окупља народ на традиционални сабор. Одмах потом, мајстори ће наставити са радом и куле ће расти приближавајући се, по легенди, замислима заточеног жупана Стефана Немање, који је из пећине могао да види само ово брдо и заклео се да ће на њему саградити божји храм.

Протосинђел Герасим подсећа да се, паралелно са градитељском обновом манастира, и Срби духовно обнављају, све чешће се окупљајући у храму и помажући обнову. Мисионарско-приложничка акција „Обновимо себе – подигнимо Ступове“ и даље траје и обухватила је многе у Србији и у расејању. „Како је дивно, Господе, кад храм васкрсава“, поје на многим манифестацијама музички састав „Ступови“, подсећајући увек изнова на значај манастира на крову Србије.

Изглед манастира Ђурђеви ступови у Расу, недалеко од Новог Пазара, све је ближи првобитном, какав се да замислити на основу пројеката покојног др Јована Нешковића и мермерне макете која се чува у манастирском лапидаријуму.

Три века су Ђурђеви ступови чекали на свој васкрс и долазак првих монаха. Протеклих неколико година обновљен је олтарски део и северна певница манастирске цркве, трпезарија краља Драгутина. Манастир је срушен пред Велику сеобу под Чарнојевићем, калуђери су отишли у Угарску, а Турци су манастирски камен возили за изградњу градске тврђаве у Новом Пазару. Последње године под османлијском влашћу, 1912, Ђурђеви ступови су, иако делимично порушени, поново рушени. Турци су се, каже историја, утврдили у манастирским зидинама и артиљеријом тукли по српској војсци у Дежевској долини.

Кажу да српски нишанџија није имао избора него се прекрстио и рекао:

„Опрости, свети Ђорђе, али, ако си пустио Турке код себе, пусти и мене да распалим по њима”.

Граната је разнела манастирску куполу, али и отерала турску војску са тог утврђења. Да би се искупили због срушене куполе, српски војници су око манастира засадили борову шуму.

Сада кроз ту шуму до манастира води асфалтни пут, у конаке обновљене и освештане пре седам година где се сместило десетак монаха и искушеника. Протосинђел Герасим каже да би их било и више, али, мало је ћелија. Зато је у плановима и проширење конака.

„Ово место, ово брдо је не само српски Синај, него и српска гора Тавор, јер овде су Срби доживели преображење”, поручује редовно у ђурђевданским беседама владика Артемије.

С. Бакрачевић

[објављено: 07/05/2009]

POLITIKA

[ribar]

МАНАСТИР

Ђ У Р Ђ Е В И    С Т У П О В И

ОСНИВАЊЕ МАНАСТИРА

Србија је у средњем вијеку била једна од најразвијенијих земаља у Европи, а Жупа будимљанска једна од најразвијенијих области срењевјековне Србије.

Своју задужбину Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља, жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године.

У Манастиру, његовој задужбини, на десној страни наоса налази се његов гроб, над којим стоји запис: "Жупан Првослав, син великога жупана Тихомира, синовац светога Симеона Немање и ктитор места сегов".

Ктитор је преминуо 6. јануара 1244. године (1174-1244).

Манастир је подигнут на лијевој страни Лима, под Растовцем, на заравни која се зове Ступови, одмах изнад ријеке понорнице гдје извире кристално чиста студена вода.  

АРХИТЕКТУРА МАНАСТИРА

Свако архитектонско рјешење бива подложно и жељама ктитора, па и ово. Марко Цемовић у то вријеме пише: "За време Немањића Будимља је била важан културни и политички центар. У њој је живио и сигурно из ње управљао делом Немањића државе један од синоваца Стефана Немање (Првослав), а Свети Сава у свом првом уређењу српске цркве у Будимљи назначује епископа Неофита. Првослав је и свој вечни боравак предвидео у Манастиру. Да му не би понорница кадгод кости узнемирила, он је дубоко у земљи озидао камене сводове и регулисао понорницу, па је онда над њом сазидао вечну кућу Ђурђеве Ступове и у њима сахрањен!"

   

Црква је једнобродна грађевина са главним улазом на западној и полукружном апсидом на источној страни. Црква и прва припрата су подигнуте у првој половини XIII вијека. Тачно вријеме подизања припрата остало је непознато. У Комплексу манастира запажају се три грађевинске фаза. Спољне површине зидова добро су рађене, од камених квадера, који су постављени у водоравне редове, и то се смењује у неправилном ритму, редови тамније сиге и свјетлијег тврђег камена, по чему би се рекло да су у обради фасада тражени ефекти полихромије.

У грађевинском погледу црква припада архитектури, каква се дотле развијала у Приморју у XI и XII вијеку. То доказује њен тип базилике са нишама изнутра у бочним зидовима и појачавајућим лицима полуобличастог свода, који полазе са наспрамних пиластра, између ових ниша. То доказује и начин на који је купола дигнута између ова два појачавајућа лука, без коцкастога постоља изнад крова.

Уз првобитну цркву је прво дозидана једна припрата, фланкирана са двије куле, као код цркава: Св. Николе у Топлици, Ђурђевих Ступова у Расу и Св. Петра на Лиму и љетопис биљежи: "Црква Св. Георгија од два ступа у Будимљи", а испред ове президана је доцније и спољна припрата.

САЗНАЈТЕ МНОГО ВИШЕ О ИСТОРИЈИ И АРХИТЕКТУРИ НАШЕГ МАНАСТИРА ИЗ РАДА арх. др Милке Чанак-Медић под називом "Етапе изградње Ђурђевих Ступова у Будимљу"

ФРЕСКОПИС МАНАСТИРА

Фрескописац катедралног манастира "Ђурђеви Ступови" био је даровити сликар "али су све фреске у љутим ранама, непреболним ранама. Ја мислим да су све врсте ватреног оружја пробане у стрељању анђелских и других светих ликова по сводовима манастира и очи, нарочито очи, и други делови фресака падали су заједно са деловима малтера" (Марко Цемовић).

Манастир је био мета вјежбању турских тобџија са артиљеријског утврђења на Јасиковцу. Манастир је разаран и у Првом свјетском рату од стране Аустро-угара, кад су га претворили у коњушницу, а касније у кухињу и спаваону, што је за ионако уништене фреске било погубно.

Међутим, и поред свега тога, дјелови фресака су сачувани до данас. На њима се препознаје рука дечанских мајстора, поријеклом из которске школе сликања гдје је насликан сав циклус монолога, илустрованог црквеног календара, по дечанском узору. Предпоставља се да је тај фрескопис урађен још за живота Стефана Уроша IV Цара Душана. Фрескопис у другој припрати могао би бити дјело Страхиње Будимљанина.

ИСТОРИЈАТ МАНАСТИРА

Велика је заслуга катедралног манастира Ђурђеви Ступови у очувању националне свијести, јединства српског народа и ширењу културе на овим просторима.

Писац историје Срба, Константин Јиричек наводи: "Даље, уз реку (Лим) била је епископија Будимљанска код манастира Св. Ђорђе на Лиму (код Берана): она се спомиње и у немањићко

и у турско доба, и пуки је случај да о њој немамо никаквих вести из XV века".

У Будимљанској жупи није било села да није имало макар једну цркву, зато се и каже "да је стожер Рашкој земљи и китна јој перјаница", као и на читавом простору Васојевића гдје је забиљежено да је било преко 80 цркава и 6 манастира.

Године 1219. у Ђурђевим Ступовима је Свети сава основао једну од првих седам епископија - четврту по реду, о чему се у запису каже:

"Четвртаго владику постави Свети Саво у Будимљу у храм Светога Георгија".

Захваљујући улози Будимљанске епархије, све до половине XVII вијека на овим просторима није било исламизирања становништва. Послије убиства митрополита Пајсија Будимљанина гаси се Будимљанска митрополија.

Манстир је паљен пет пута, што значи да је он, како народ зна да каже "Манастир мученик". Први пут је манастир запаљен 1738. године и запалио га је потурчењак Црнојевића Махмуд-паша. Други пут Ђулбег Шабанагић и Хасан Хот 1825. године. Трећи пут Дервиш-паша 1862. године. Четврти пут догодило де то на Преображење Господње 1875. године. Када су 1898. године поново хтјели да запале манастир, народ је устао у одбрану. Овога пута су одлучили, или да одбране манастир или да изгоре у њему.

У манастир су се затворили:

Цемовић Анто, народни првак

· Јоксимовић Вукосав, народни првак

· Саичић Тодор, народни првак

· Бојовић Вукота, Беране

· Миковић Периша, Буче

· Вуковић Вукајло, Буче

· Шћекић Миљан, Горња села

·

Дабетић Томо, Будимља

· Дошљак Васо, Велиђе

· Дошљак Панто, Велиђе

· Шћекић Радомир, Горња села

· Пешић Томаш, Горња села

· Обрадовић Баћко, Горња села

· Добрашиновић Голуб, главар

· Поповић-Пешић Томаш, главар

· Весковић Зарија, Беране

· Раичевић Иван, Трепча

· Шћекић Новак, Горња села

Премовић Иван, Беране

· Пипер Радош, Берансело

· Лончар Јанићије, Берансело

· Бојичић Мушо, Будимља

· Лабовић Периша, Будимља

· Обрадовић Зарија, Горња села

· Раичевић Богдан, Горња села

Међу заточеницима, види се да је био и поп Максим Поповић, звани Лужац који је све заточенике исповиједио, како се то у предсмртном часу чини, и заједно са њима остао унутра да бране манастир. Поп Максим, са епитрахиљем о врату, камилавком на глави и сребрним крстом у десној руци, а путиром светог причешћа у лијевој руци, обратио се заточеницима:

"Бранећи свете Ђурђеве Ступове, браните и своју отаџбину, своју вјеру, и животе своје, и својијех, и аманет и образ отачески, и у том циљу, ако буде суђено да ова светиња и по пети пут буде горела, ријешисмо да и ми са њом у њој изгоримо и пођемо Богу на истину, и сад, браћо, прије овога светога причешћа тражим да се сви исповиједите; да ли је ко од вас увриједио родитеља, или брата, или пред невољником затворио врата, нејака увриједио, вјеру погазио, криво се клео, или се такао камена међаша... Јер, не признати гријех и не покјати се, није мањи гријех од гријеха чина против божје воље"...

Исповиједници су скинутих капа стајали један за другим у ред, крстећи се примали предсмртно свето причешће, љубећи крст и руку свештеника. Манастир је тада одбрањен.

Пети пут је манастир горио 1912. године, непосредно уочи Првог балканског рата. Манастиру ни касније нијесу дали мира нити смирка. Ипак, манастир је обновљен 1925. године. Урађен је нови иконостас којег је поклонио игуман Јосиф Лекић 1927. године. Послије Другог свјетског рата манастир је доживљавао судбину осталих светилишта.

Манастир јe надживио сваку невољу, није се предавао. Под његовим сводовима одржавани су зборови и сабори, договарани устанци и буне, проглашавана независност Васојевићке кнежевине и донесена одлука о уједињењу са Црном Гором 1857. године.

Манастиру су чињене посјете и поклони. Кнез Никола Васојевић је 1828. године поклонио манастиру Еванђеље у сребрним, златом опточеним корицама; архимандрит Данило Радуловић је из својих средстава уочи Првог Балканског рата купио 20 рала земље и поклонио их манастиру и подигао манастирски конак; игуман Јосиф Лекић је 1927. године поклонио манастиру црквено звоно

Гроб ктитора

МАНАСТИР ДАНАС

Од 2001. године, манастир је сједиште Епархије будимљанско-никшићке. По устројству је мушки општежитељни манастир. Црква је посвећена Св. великомученику Георгију.

Настојатељ: Епископ Јоаникије (Мићовић).

Намесник: јеромонах Данило (Трпчевски).

Братство: јерођакон Јеротеј (Калуђеровић), монах Анастасије (Булатовић), монах Тадеј (Кљакић).

На послушању у манастиру живи монахиња Анастасија (Булатовић).

84300 Беране, тел. 051/246-473

е-mail: [email protected]

[email protected]

http://www.teofil.cg.yu/duhovnost/stupovi/stupovi.htm

[ribar]

Дочек крaља Александра испред манастира

[ribar]

Svaki kamen ide svome mestu

M. N, 24.11.2009 19:20:38

Đurđevi stupovi

LEPO vreme u novembru ide naruku stručnjacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu koji još rade na obnovi manastira Đurđevi stupovi kod Novog Pazara, zadužbine Stefana Nemanje iz 12. veka. Mada se radi i na glavnom ulazu(zapadnom) i drugim delovima centralne crkve Svetog Đorđa, najveće interesovanje je za kule(stupove) po kojima je manastir u srednjem veku dobio ime.

Kule su bile srušene do temelja, a sada se polako bliže krovu, a manastir svom originalnom izgledu. Na žalost, neće biti završene ni ove godine, ali mi moramo biti strpljivi, jer u Zavodu za zaštitu spomenika kulture žele da sve bude po planu, a svaki kamen na svom mestu - kaže otac Gerasim, iguman Đurđevih stupova, i naglašava da vernici u Raškoj oblasti jedva čekaju da ih zvona sa stupova, kao nekad u Nemanjino vreme, ponovo pozovu na molitvu.

Obnovu manastira Đurđevi stupovi, svetskog kulturnog dobra pod zaštitom Uneska, finansira Ministarstvo kulture, a kroz akciju "Podignimo stupove, obnovimo sebe", pomoć stiže i od vernika iz cele Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i srpske dijaspore. U planu je i početak radova na proširenju manastirskog konaka.

Vecernje novosti

[ribar]

Duhovni učitelj i fudbaler

M. NIĆIFOROVIĆ, 18.01.2010 20:47 

NOVI PAZAR - Igumana manastira Đurđevi Stupovi, oca Gerasima vole svi u Novom Pazaru, a posebno mladi. Ne samo zbog svoje smernosti i neospornog duhovnog uticaja, već što ih ovaj u „civilnom životu“ roker i fudbaler, usmerava na pravi put.

Za samo tri godine zahvaljujući upravo njemu, gro mladih, među kojima je i puno onih koji nisu znali „šta će sa sobom“, danas je na pravom putu: dobri su đaci i studenti, poštuju svoju veru, odlaze u crkvu i vole svog neobičnog igumana koji se svojski trudi da ih, ne samo duhovno ojača i vrati veri i crkvi, već i da im, organizacijom vrhunskih sportskih takmičenja, kulturnih programa i zabavnih sadržaja mladost učini lepšom.

Osim što nosi akciju „Podignimo stupove, obnovimo sebe“, u koju se uključio veliki broj mladih iz ovog dela Raške oblasti, poznatih ličnosti i naših ljudi u dijaspori, otac Gerasim je u Novi Pazar doveo Boru Čorbu, Jelenu Tomašević, Acu Pejovića, JU-grupu, „Van-Gog“, „Neverne bebe“, „Parti-brejkerse“..., a pomogao je i formiranje i sada već čuvene grupe „Stupovi“. Zajedno sa Srpskim kulturnim klubom, KUD-om „Ras“ i etno-grupom „Rašanke“, otac Gerasim organizuje pesničke večeri, koncerte duhovne, etno i moderne muzike, pozorišne predstave. Na njegov poziv u Novi Pazar su dolazili i sa mladima se družili: pokojni Danilo Lazović, Ivan Bosiljčić, Nenad Okanović(„sin Dragan“), Nenad Maričić i još mnogo poznatih srpskih glumaca.

Tokom prošlog leta, iguman Gerasim je oganizovao i dva velika sportska takmičenja održana na novoizgrađenom terenu kraj Petrove crkve: Vaskršnjeg turnira u fudbalu i Gospojinskog turnira u košarci na kojima je učestvovalo više od 1.000 sportista iz ovog i drugih delova Srbije. Svake večeri na tribinama je bilo i po 5.000 žitelja ovog kraja, a u goste su ima dolazile i sportske veličine kao što su Stevan Ostojić, Dušan Dule Savić, Ilija Petković, Goran Stevanović, Dragan Kićanović, Milan Gurović.... Osnivač je fudbalskog i košarkaškog kluba „Ras“ i ekipa „Podignimo stupove“ i „Prijatelji Petrove crkve“...

- Mladi nemaju mnogo mogućnosti da se okupe i zabave, a na ulici ih vrebaju mnogi poroci, zato se, uz blagoslov i razumevanje mog vladike Artemija, trudim da im, koristeći sve slobodno vreme, veze i poznanstva, život učinim lepšim i zanimljivijim. Mnogo je mladih koji, što me posebno raduje, dolaze u manastir na molitve i sarađuju sa našim bratstvom - kaže otac Gerasim i naglašava da će i ubuduće, uprkos obavezama koje ima kao iguman ove svetinje, nalaziti vremena za druženje sa mladima.

KULE KA NEBU

U obnovi manastira Đurđevi stupovi uključili su se Vlade Divac, Matija Kežman, Jelena Janković, Dejan Bodiroga, Savo Milošević, Vanja Grbić, Aleksandar Šapić, Dejan Stanković i drugi najpoznatiji sportisti Srbije. Sa svima njima otac Gerasim je u stalnom kontaktu i svi su uvek spremni da dođu u Novi Pazar, obiđu radove i druže se sa mladima ovoga kraja. Inače, obnova manastira dobro napreduje i trenutno se zidaju velike kule-stupovi po kojima je manastir u srednjem veku dobio ime.

TURNIRI

Vanmanastirske aktivnosti oca Gerasima poštuju i mladi drugih vera u Novom Pazaru i Raškoj oblasti koji dolaze na koncerte poznatih zvezda i učestvuju na Vaskršnjem i Gospojinskom turniru u fudbalu i košarci. Istovremeno, mladi srpske nacionalnosti redovno učestvuju na Bajramskom fudbalskom turniru koji se svake godine organizuje u Novom Pazaru.

VECERNJE NOVOSTI

[мирођија]

Iguman Gerasim Foto S. Bakračevic

Rastu kule na „krovu Srbije”

Obnovljen je u Đurđevim stupovima manastirski konak, monaške kelije, istorijska trpezarija kralja Dragutina, manastirski muzej i biblioteka, zatim oltarski deo crkve i južna pevnica

Iguman Gerasim Foto S. Bakračević

Novi Pazar – Srednjovekovna srpska istorija ovde ne mora da se uči iz knjiga. Sa uzvišenja pored srušenih kupola Đurđevih stupova iguman Gerasim je više puta osnovcima objašnjavao da je Rastko Nemanjić kao dečačić dolazio ovde i gledao kako rade majstori koje je angažovao njegov otac veliki župan Stefan Nemanja da crkvenim zdanjem zahvali Svetom Georgiju što se izbavio iz tamnice. Mlađani Rastko rođen je dole, u Deževskoj dolini, u selu Miščiće, koje je ime dobilo jer je razneženi otac veliki župan tepao mezimcu: „Mišče moje malo”. I danas Svetosavsku himnu pevaju deca pored starog hrasta i metalnog krsta u blizini ostataka stare crkve u selu, za koju se veruje da je iz doba Nemanjića. U podnožju brda je i Petrova crkva gde je Nemanja krstio najmlađeg sina, i gde se u korist svojih starijih sinova odrekao državne vlasti kako bi pošao put Atosa, stopama sina Rastka.

Veliki sneg naterao je zimus majstore, koji nastoje da poprave ono što su ljudi i vreme oštetili, da odlože alat. A čim okopni, nastaviće gde su stali jesenas – da svakim novim kamenom izgled Nemanjine zadužbine približavaju nekadašnjem. Rade po zamisli pokojnog dr Jovana Neškovića i pod stručnim nadzorom arhitekte Veljka Vučkovića iz kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

–Obnovljeni su manastirski konak, monaške kelije, istorijska trpezarija kralja Dragutina, manastirski muzej i biblioteka, zatim oltarski deo crkve i južna pevnica – nabraja otac Gerasim.

Nedavno su na manastirskoj crkvi postavljena nova, prava vrata.

– Sada crkva ima neku vrstu punoće i zaokruženog prostora, a i veći broj vernika može da prisustvuje bogosluženjima – kaže protosinđel Gerasim.

Na proleće, počeće i dalje da rastu kule Đurđevih stupova, po kojima je manastir i dobio ime. Dve bočne simetrične kule, za koje se tvrdi da su bile visoke po 20 metara, srušene su pre više od tri veka, 1689. godine, kada je i manastir opusteo. Preostalo kamenje raznošeno je i kasnije u vreme nemačke okupacije. Neko je u ostacima manastirskih stupova video dobar građevinski materijal. Sad na „krovu Srbije” kule ponovo rastu. Posle više od tri veka zapuštenosti, manastir je ponovo oživeo 2000. godine kada su došli prvi monasi i od kada se ovde služi liturgija. Već skoro deceniju traje i misionarsko-priložnička akcija „Obnovimo sebe – podignimo Stupove”. Uključile su se mnoge poznate ličnosti, sportisti, pevači, glumci...

– Najvažnije je što istovremeno sa obnovom ove svetinje dolazi do svojevrsne duhovne obnove naroda, naročito mladih ljudi u ovom kraju. Mnogi su se uključili u akciju i u život crkve, saznali više o veri kojoj se vraćaju i nastoje da suštinski žive po njoj – kazuje otac Gerasim.

Oni koji poznaju igumana Đurđevih stupova oca Gerasima znaju da je i on lično znatno doprineo obnovi i manastira i duhovnoj obnovi pravoslavne omladine u Rasu. Oko preduzimljivog protosinđela „vrti” se niz manifestacija sa pravoslavnim predznakom. Kao bivšem Beograđaninu i rok-muzičaru, ocu Gerasimu očigledno nije problem da dođe do poznatih muzičara, glumaca i sportista (mnogima od njih je omiljeni duhovnik i prijatelj) i da ih dovede na neku priredbu u Novi Pazar. Gerasim je jedan od organizatora Vaskršnjeg turnira u malom fudbalu i košarci, božićnih, vaskršnjih i đurđevdanskih koncerata. Mladi umetnici  Rasa u igumanu vide oslonac, članovi kulturno-umetničkog društva „Ras” protosinđelu ljube ruku, ali u njemu vide i velikog drugara, savetnika i strogog kritičara. I često prošetaju do Đurđevih stupova, porazgovaraju sa igumanom i odozgo, kao nekad mladi Rastko, s visine pogledaju na dolinu Raške.

Slavka Bakračević

objavljeno: 27.01.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rastu-kule-na-krovu-Srbije.lt.html

[Анастасија]

Upoznala sam oca Gerasima pre par godina i zaista je izuzetan.Mnogo je pomoga obnovi Đurđrevih Stupova uložio je puno napora,volje želje i ljubavi u obnovu.A kao čovek je sjajan i priča na jedan zanimiljiv način i ima odličan smisao za humor.

[Crveni Baron]

Pored manastira podigao je o.Gerasim i puno pravoslavnih.

[мирођија]

Pored manastira podigao je o.Gerasim i puno pravoslavnih.

          Ако можеш  испричај нам мало о томе. Нисам никада посетила Ђурђеве Ступове.

          А жеља ми је.

[Crveni Baron]

Otac Gerasim je cudo od coveka. Osoba koje se uzelis cim odes iz manastira.

Dosao je u manastir sa jos dva monaha mislim kada jos nicega tamo nije bilo. Spavali su u satorima u prvo vreme. Moja supruga bi znala vise o Gerasimu da ti isprica jer je puno duze i vise vezana za manastir i o.Gerasima koji joj je i duhovnik.

Tasa joj je nick pa ako te zanima sta posalji joj poruku.

[Crveni Baron]

Puno sportista, muzicara, glumaca su prijatelji Djurdjevih Stupova a sve ih je privukao Gerasim. Uvek  vedar, za salu raspolozen, prosto "zraci". Pun energije. Kada god odes manastir je uvek pun ljudi. Iz Pazara i okoline a i sa strane. Uvek puna kuca gostiju.

[мирођија]

Otac Gerasim je cudo od coveka. Osoba koje se uzelis cim odes iz manastira.

Dosao je u manastir sa jos dva monaha mislim kada jos nicega tamo nije bilo. Spavali su u satorima u prvo vreme. Moja supruga bi znala vise o Gerasimu da ti isprica jer je puno duze i vise vezana za manastir i o.Gerasima koji joj je i duhovnik.

Tasa joj je nick pa ako te zanima sta posalji joj poruku.

          Хвала ти пуно, желела бих нешто да питам Ташу.Послаћу јој на пп.

[Mudrov]

У Ђурђевим Ступовима је опсадно стање.

Братство се растурило, и остао је само Герасим са једном монахом који је надобудан и мисли да је чудо, а у ствари је чудо од гордости.

Тежак патолошки тип.

Остали су за Артемијем или су кући или траже канонске.

Герасим ...хм...о њему други пут.