Јерусалимска литургија пређеосвећених дарова светог Јакова брата Господњег

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

ЈЕРУСАЛИМСКА ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА СВЕТОГ ЈАКОВА

Литургија пређеосвећених дарова светог Јакова брата Господњег, онако како је рестаурирана у 19. свесци „Литургичких текстова", служи се на вежбама из Литургике једанпут годишње, после византијске литургије пређеосвећених дарова. Приликом њеног служења сучељавамо се са истим проблемима као и приликом служења литургије светог Јакова, и то углавном у погледу дужине и специфичних околности јерусалимске Цркве из које потиче. Ови проблеми се решавају на аналоган начин као и у случају литургије светог Јакова. Девети час, по нужди, почиње у 8:00, а одмах после прокимена („Не предај нас...") почиње вечерња са „Приђите да се поклонимо...", без специфичног почетка. Предначинатељни псалам, катизма и псалми светилнични поју се заједно антифоно „скромним гласом", са мењањем гласа на катизми, као и на псалмима светилничним, који се поју према гласу првог тропара. Наравно да ће се појати тропари и читати паримије оног дана у који се служи литургија, а не они који се илустративно налазе у датом свесци „Литургичких текстова". Тропари и паримије који се налазе у тексту предвиђени су за Велики Понедељак према чину Типика храма Васкрсења у Јсрусалиму. У „Додатку" 1 и 2 постоји чин Великог Уторка и Велике Среде, према истом Типику. У „Додатку" 3 је изложена рестаурација прописа Типика за среду четврте недеље Поста. Ако се у овај дан служи ова литургија следи се овај поредак, а ако у неки други дан, онда се узимају неопходни елементи из Триода за тај дан у који се служи. Читање из Књиге пророка Исаије се узима оно које је предвиђено за тритекти, а Јеванђеље се чита само Велике Недеље. Проповед бива на месту Јеванђеља, односно после прокимена, а пре „Удостој, Господе". То је што се тиче певнице, с тим што је пожељан бржи ритам појања. Особеност ове пређеовећене литургије, између осталог, је и то што је у њу инкорпорирана целокупна вечерња са литијом, „Удостој, Господе" и стиховњим стихирама, што прилично продуава њено трајање. По нужди могу да се изоставе и одређене стихире на „Господе, завапих" и стиховње стихире. Слично и одговори народа („Амин", „Господе, помилуј", итд.) могу да се говоре у континуитету (без да се чека да свештеник или ђакон заврши произношење одређене прозбе).

A сада да кажемо нешто и ο самом њеном служењу: саслужују три свештеника и два ђакона. Узимају време и облаче одежде пурпурне боје у време појања предначинатељног псалма и у току првог антифона катизме „Ка Господу" врше проскомидију, све као што се врши на византијској литургији пређеосвећних дарова. На „Господе, завапих" бива кађење од стране ђакона. На богородичном „И сада..." врши се вход, као и на литургији светог Јакова, са кадионицом. Остају у средини храма до литије. У време појања самогласног на литији улазе у олтар (царске двери су до тада затворене), поје се кондак и одмах „Нека се исправи", три пута, са кађењем свете трпезе, које врши најстарији свештеник. Све остало је као у „Литургичком тексту". Што се тиче причешћа све је као на литургији светог Јована Златоуста. Заамвона молитва није она која се чита на Велики Понедељак, него из „Додатка" 3, „Надо свих крајева...".

извор фотографије

[Dominika]

У неким парохијама у Грчкој служи се ову Литургију, ево снимака:

 

 

И слика: 

Извор