Одлазак у ман. Гргетег и утисак посете

[Милан Б]

Помаже Бог свим форумашима

Био сам у недељу са супругом и бебцем до манастира Гргетег на Фрушкој Гори. Нисмо били довољно вреди на поранимо на литургију, али смо желели да се пред тамошњом иконом Тројеручице Богу помолимо и да се надишемо свежег ваздуха. У ова тешка времена није нам баш безначајан издатак да се "отворимо" за бензин потребан да се стигне из Новог Сада где живимо, па нам је било стало да недељни дан што лепше проведемо.

Елем да не дужим много, тему сам отворио због необичне (барем за мене) књижице коју смо добили уместо кусура за купљене свеће од једне монахиње која је продавала свеће у припрати цркве. Интересантно је да је инсистирала да књигу обавезно целу прочитамо.

Наслов књижице је "Спасење - смисао живота", а издавач је "Србска православна заједница Шид".

У проблему сам, пошто ме фрагменти књижице које сам до сада прочитао прилично саблажњавају и једино што ми пада на памет је да је однесем код свог парохијског свештеника да нам он да своје мишљење и препоруку.

Има ли неко искуства са издањима "Србске православне заједнице Шид" која излазе са благословом епископа Сремског?

[Guest - . . .-]

Користим неколико књига које је издала ова заједница и могу да кажем да су заиста добра. На пример користим Тропаре и кондаке.

Шта те је конкретно саблазнило у тој књизи? Не саћем се да сам имао прелике да је погледам.

[Милан Б]

Оче Иване, хвала на брзом одговору!

Свега пар ствари сам стигао да прочитам и ево шта ме збуњује:

- опис начина на који се треба крстити (мисли се на наношење крсног знака) - уобичајени начин на који видимо да се свештеници и владике крсте је неправилан и неисправан, једино је исправно да се са три прста додирује чело, пупак и сами врх оба рамена

- жене које одлазе у цркву недолично обучене носе у себи дух ђавола

- само у православној вери је могуће спасење (шта ћемо са људима који су блиски Богу а до којих није стигла радосна вест о Исусу Христу?)

- молитва Оче наш смањује број бактерија у прљавој води без обзира да ли је изговара верник или атеиста (наводи се да постоје научна истраживања али не и конкретно која истраживања и ко их је вршио). У књижици се наводе проценти количине бактерија и сорте микроорганизама који су коришћени

[Boba]

To je sve tacno! Posto sam i ja iz Novog Sada i znam sve svestenike tamo,mislim da ti ni jedan od njih nece reci da je i jedno od ovih stvari pogresno.

[Банатски деран]

Кад желиш да се прекрстиш,онда треба то и правилно да урадиш а не овлаш и у року од 0,01 секунде чисто формално.(бар ја то тако гледам)

А ово за дух ђавола,па ако девојка или жена дође у минићу,тангама и избачених груди у Цркву,шта друго може бити?

За остале три ствари нека помогне Отац Иван!

[Милан Б]

Поштована Бобо,

Хвала на одговору!

Да ли можете да ми препоручите неког искусног свештеника коме бих могао да се обратим, пошто је мени (у садашњем духовном узрасту) ово помало тврда наука?

Мој досадашњи доживљај православне вере (који нажалост није проистекао из породице) ме ограничава у потпуном прихватању оваквих ставова из поменуте књижице.

[Милан Б]

Кад желиш да се прекрстиш,онда треба то и правилно да урадиш а не овлаш и у року од 0,01 секунде чисто формално.(бар ја то тако гледам)

А ово за дух ђавола,па ако девојка или жена дође у минићу,тангама и избачених груди у Цркву,шта друго може бити?

За остале три ствари нека помогне Отац Иван!

Поштовани деране из Баната,

Слажем се да наношење крсног знака не треба да буде формално и на брзину, али поента текста који ме је саблазнио је у прецизном погађању тачака на организму верника, да се тако изразим. Ако се то не погоди онда је све промашено, барем са тако ја разумео

Шта да радимо са смерно обученим сестрама којима се по глави мотају разноразне мисли? Да ли постоји могућност да нека сестра у Христу можда не прихвата у својој слободи да се облачи у складу са наметнутим нормама али да има исправан дух?

Наравно да не мислим да је вулгарно облачење прикладно за цркву, али исто тако не мислим и да је ограничавање слободе избора у православном духу.

[jermel]

Начин којим је писано ( ако је тако написамо) је веома лош. Осуђивачки, препотентан, малограђански. Тако се не пише о Истини.

Тај дух који тежи правилу а осуђује сваког ко не чини по том правулу није дух Православља.

[Милан Б]

Начин којим је писано ( ако је тако написамо) је веома лош. Осуђивачки, препотентан, малограђански. Тако се не пише о Истини.

Тај дух који тежи правилу а осуђује сваког ко не чини по том правулу није дух Православља.

Морам се оградити и искрено рећи да нисам прочитао целу књижицу већ само поједине делове који су ми се у први мах учинили интересантним, али се слажем са оценом корисника jermel.

[Банатски деран]

За мисли које се верницима али и свештенству врзмају по главама препоручујем овај филм(бар је мени помогао)

Од 15:26 је тај део о мислима али свакако препоручујем цео филм да се одгледа,право је благо.

Е сад драги члане евергрине,на остала питања ће ти(надам се)одговорити неко компетентнији.

По мени(кажем по мени)не треба да лупаш главу са неким тешким питањима,једноставно поштуј те основне ствари Православља и биће ти лакше.

Свакако верујем да ће ти падре Иван дати праве савете који су прикладнији данашњем времену.Рецимо мени је много помогао око једне теме због које нисам могао ноћима да спавам.

Све најбоље

[Биљана]

Evo nešto što sam pronašla! Možda bude interesantno, a možda ti i dadne odgovor na pitanje!

http://www.hram-evenkya.ru/fnews2.php?id=1224

[jermel]

Правило бр. један : Ако ти у Манастиру ( или парохији) дају књижицу која није издата са благословом Епископа ( то увек пише негде на првој страни) захвали се и врати је ономе ко ти је дао.

[Милан Б]

Поштована Биљана,

Хвала на одговору, нажалост не разумем руски језик, па ћу покушати помоћу неког аутоматизованог преводиоца (надам се да ће превод да личи на нешто

[Милан Б]

Ево сетих се још једног збуњујућег дела из књижице - наиме спомиње се да је грех уносити цигарете у џеповима верника у цркву. Нисам пушач, али поуздано знам да има свештеника па и светитеља који су пушили.

Суштина је да ме погађа убедљивост монахиње са којом смо разговарали и њена готово претња да све из књижице морамо да прочитамо и да је ту све записано. За мене је то цело искуство поражавајуће, али наравно не до мере да губим веру и не спавам ноћима. Ипак ћемо прегурати о ово некако

[И.стојковић]

Моја искрена препорука је да задржиш ту књижицу као успомену на лепе тренутке које си провео са својим дететом-то је сасвим довољно, без икаквог "дубоког проучавања исте". А обзиром да кажеш да имаш воље и жеље да читаш, најтоплије препоручујем "Омилије", као и "Катихизис", Светог владике Николаја Велимировића. "Омилије" је тумачење Светог Јеванђеља приступачним језиком, а пружа Ти и могућност да Ти се створе нека питања о којима можеш разговарати са својим парохијским свештеником. И некако ми се чини да је овакав начин препоручљив свима, без обзира какво мишљење имају о себи а по питању сопствене духовности. Временом ће Ти се отварати нова питања, која ће провоцирати нека нова читања, а опет и најбитније, разговор са својим свештеником....