Са стубаца дневне штампе

[Баба]

  DEJAN рече:

  ???????? рече:

  ??????  ??  ???  ?????  ?????? ????????

   

Pošto sam ja dobio 9 iz ratarstva  0104_cheesy ,delimi?no ?u ti odgovoriti.Genetski modifikovana soja preživljava ?ak i kad se tretira total herbicidom a total herbicid uništava bukvalno sve na duži vremenski period!

??? ?? ? ??????? ????? ?? ?? ?? ???????????? ??????????? ???? ??????? ???? ?? ???????? , ??? ?

[Милан Меденица :)]

  DEJAN рече:

  ???????? рече:

  ??????  ??  ???  ?????  ?????? ????????

   

Pošto sam ja dobio 9 iz ratarstva  0104_cheesy ,delimi?no ?u ti odgovoriti.Genetski modifikovana soja preživljava ?ak i kad se tretira total herbicidom a total herbicid uništava bukvalno sve na duži vremenski period!

??????? ????????? ???? ?? ?? ?????????? ?? ????? ????  0102_laugh

?? ?? ?? ?????? ?? ????????????? ???????? ???????????? ???? ???? ?????????? ????????? ?????? ?

[Милан Меденица :)]

  gane рече:

????? ???????? ??? ?? ??????? ?? ? ??????? ????????? ????? ? ???.????? ?? ??? ???????? ????? ?? ?? ????? ??? ?? ???? ????? ???????? ???????.

????? ???????????? Food, Inc. ???? ?? ????????? ??? ?????, ?? ???????? ?????? ?????? ??????? ???? ????? ???? ? ??? ?? ??? ???? ??????.

? ?? ?? ?????? ??????? ?? ???? ?? ???? ?? ?? ????????, ??? ? ??? ???? ? ????, ? ????? ??? ????? ???? ????.

http://www.foodincmovie.com/

[Дејан]

  ????? рече:

  DEJAN рече:

  ???????? рече:

  ??????  ??  ???  ?????  ?????? ????????

   

Pošto sam ja dobio 9 iz ratarstva  0104_cheesy ,delimi?no ?u ti odgovoriti.Genetski modifikovana soja preživljava ?ak i kad se tretira total herbicidom a total herbicid uništava bukvalno sve na duži vremenski period!

??? ?? ? ??????? ????? ?? ?? ?? ???????????? ??????????? ???? ??????? ???? ?? ???????? , ??? ?

Može se ona jesti ali koliko je zdrava to je pitanje.

[Милан Меденица :)]

  DEJAN рече:

  ????? рече:

  DEJAN рече:

  ???????? рече:

  ??????  ??  ???  ?????  ?????? ????????

   

Pošto sam ja dobio 9 iz ratarstva  0104_cheesy ,delimi?no ?u ti odgovoriti.Genetski modifikovana soja preživljava ?ak i kad se tretira total herbicidom a total herbicid uništava bukvalno sve na duži vremenski period!

??? ?? ? ??????? ????? ?? ?? ?? ???????????? ??????????? ???? ??????? ???? ?? ???????? , ??? ?

Može se ona jesti ali koliko je zdrava to je pitanje.

?? ?? ???? ????? ????, ?? ?? ?????, ???? ?? ????? ???? ?????? ...

? ??? ?? ????? ???? ???? ?? ???????? ...

[мирођија]

Туристи остављају кучиће на Златибору

Пси луталице јуче изуједали неколико пролазника

Санкање деце под будним оком родитеља (Фото М. Јовичић)

Златибор – У туристичком центру Златибора јуче је праву узбуну изазвао један пас луталица изуједавши неколико шетача поред језера крај Краљевог трга. Међу онима који су због уједа потражили лекарску помоћ била је и Београђанка Ружица Павловић, која је овде дошла са породицом на одмор.

– Шетали смо поред језера, надомак ски-стазе где има много деце, кад је троје паса луталица пролазило поред нас. Изненада један пас, наизглед миран, кренуо је према мени и ујео ме за ногу. Видела сам да се још једном човеку то исто догодило. Одмах сам потражила лекарску помоћ у Дому здравља, а тамо установила да је још четворо људи на Златибору исти пас ујео – прича за наш лист Ружица Павловић.

Трагом овог догађаја, питали смо надлежне у инспекцијским службама општине Чајетина какве се мере предузимају за уклањање паса луталица из туристичког насеља где је увек много гостију. Како нам је речено, у Пожеги постоји регионални азил за псе луталице, у чијој надлежности је и подручје општине Чајетина, која има уговор о сарадњи са комуналним предузећем које газдује азилом. Екипе тог азила долазе на овај терен по потреби, а посла за њих има не само у центру Златибора већ и по околним селима, на широком подручју чајетинске општине.

– Мада су наши комунални инспектори редовно на терену, не може се баш у сваком тренутку бити ту кад се појаве пси луталице. Посебан проблем ствара навика појединих неодговорних гостију да, по одласку са одмора, овде оставе своје кучиће. Онда ти пси постају луталице, крстаре планином, брзо се множе, а стално су у страху и постају претња за госте. Ми се ипак трудимо да се овакве ствари не дешавају често, а овај пас који је изуједао госте већ је током дана уклоњен – рекли су нам у управи инспекције у Чајетини, а на питање како уједени могу остварити какву накнаду одговорили су да могу да се обрате овој општини.

Б. П.

[објављено: 13/02/2010] Политика

[gane]

Najavljeni skupovi podrške vladici Artemiju  13-02-2010 1:01

Kosovska Mitrovica, Beograd - U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu u subotu prepodne trebalo bi da se održi sednica Svetog arhijerejskog sinoda SPC, na koju je pozvan i episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević).

Reč je o nastavku sinodskog zasedanja od četvrtka, na kojem bi trebalo da se razmotri stanje i kako se, nezvanično najavljuje, razreši pitanje upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom (ERP).

Tokom jučeranjeg dana stiglo je više nezvaničnih najava okupljanja ispred Patrijaršijskog dvora u Beogradu danas pre podne u znak podrške vladici Artemiju. Nezvanično je najavljena i mogućnost dolaska sveštenstva i monaštva ERP.

Povodom poslednjih crkvenih sporova Skupština zajednica opština AP KiM juče je pismom obavestila patrijarha srpskog Irineja da "podržava vladiku Artemija u zajedničkoj borbi za golu egzistenciju". U pismi se, između ostalog, ističe da je "zbog svoje naglašene nacionalne i duhovne uloge, koju ima kod Srba, vladika Artemije izložen napadima velikog broja nevladinih organizacija i pojedinih državnih medija, čija je uloga u odvajanju KiM od Srbije problematična". Od poglavara SPC očekuje se da da "podršku srpskom i nacionalnom, a ne evropskom i mondijalističkom", uz nadu da se "KiM neće odvojiti od svoje matice, bez obzira što sadašnja vlast žrtvuje KiM zarad ulaska u EU".

- Neposredan povod za napad na vladiku Artemija je njegovo učešće na Srpskom narodnom saboru koji je 4. februara Skupština zajednica organizovala u severnom delu Kosovske Mitrovice. Kada smo prošle jeseni organizovali Sabor u Beogradu, Sinod je zabranio vladici Artemiju i sveštenstvu ERP da učestvuju. Poslednji skup održan je na KiM, vladika je učestvovao i govoru kritikovao predsednika Srbije. Ovo je direktan odgovor zvaničnika državne vlasti - izjavio je za Danas Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednice opština.

On kaže da je jučerašnje pismo osim na adresu patrijarha Irineja, poslato i poglavaru Ruske pravoslavne crkve patrijarhu Kirilu. Jakšić tvrdi da "to nije mešanje politike u crkvene poslove, jer je srpski narod na KiM verujući i samim tim deo Crkve". I Udruženje građana Ras iz Novog Pazara obavestilo je Sinod SPC da podržava vladiku Artemija.

Neslaganja i nesporazumi između crkvene "vlade" i vladike Artemija nagomilavani su poslednjih pet godina, počev od spornog potpisivanja Memoranduma o obnovi crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, koji je SPC potpisala sa kosovskim institucijama. U skladu sa sinodskim odlukama od 5. februara, sinodska delegacija je ove srede u manastiru Gračanica saslušala vladiku Artemija, uručila mu odluku o proveri finansijskog poslovanja ERP i po primanju njegove pisane izjave, najavila mogućnost uvođenja "privremene prinudne uprave" u Eparhiju.

Dan kasnije u Patrijaršiji je održano tajnovito sinodsko "savetovanje" sa koga je najpre procurelo da je imenovan administrator za ERP, a potom da se cela stvar odlaže za danas. i da je na sednicu pozvan i vladika Artemije.

U sedištu SPC nema zvaničnih potvrda da li je pre dva dana bilo razgovora o uvođenju "privremenih mera" u ERP.

Kako Danas nezvanično saznaje za dužnost administratora u ERP bio je viđen episkop mileševski Filaret (Mićević), ali, navodno, u crkvenoj "vladi" nije bilo potrebnog saglasja za sprovođenje ove odluke. Mada pojedini mediji ističu da je Sinod monolitan i da je izbor novog poglavara bio "okidač" za najnoviju akciju, u delu SPC spekuliše se da su sinodske odluke o saslušanju vladike Artemija povodom "slučaja" arhimandrita Simeona (Vilovskog) i ponovnoj proveri poslovanja ERP donete nadglasavanjem.

Patrijarh Irinej sa ambasadorima

Patrijarh Irinej imao je juče u Patrijaršijskom dvoru odvojene zvanične susrete sa ambasadorima Izraela, SAD, Austrije i Španije Arturom Kolom, Meri Brus Vorlik, Injigom de Palasijom, Klemensom Kojom. Prijemima su prisustvovali i član Sinoda mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vikar patrijarhov Atanasije (Rakita).

Prozivanje vladike Teodosija

U pismu koje je Skupština zajednica opština AP KiM uputila patrijarhu Irineju, između ostalog, tvrdi se da je "centar napada na vladiku Artemija vikar ERP episkop lipljanski i iguman dečanski Teodosije". Vladika Teodosije prozvan je i zbog "mešanja u lokalne izbore u opštini Peć, jer se stavio na stranu tzv. proevropskih režimskih partija". Marko Jakšić tvrdi da za navedene optužbe Skupština zajednice opština ima dokaze. U manastiru Visoki Dečani negiraju optužbe. Kako je Danasu rečeno, reč je o insinuacijama koje ne doprinose dobru srpskog naroda i Crkve na KiM.

www.danas.rs

[мирођија]

Србија

Одлетело последње јато

Запослени у чачанском „Задругару” радили 18 месеци без плате и ипак морали да затворе фарму, после 62 године непрекидне производње

Јуче у Атеници: празна и закључана фарма носиља Љиљана Станишић (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Земљорадничка задруга „Задругар“ из Чачка продала је прошле седмице једној кланици своје исцрпљено јато од 13.000 кокошака носиља по цени од 30 динара за килограм, и фарма у Атеници је закључана пошто у њој није остало ни пиле. Први пут од постанка, дакле од давне 1948. године, „Задругар“ нема ниједну кокошку и ниједно јаје, а нема ни решење за опоравак.

– Чинила сам све што је у мојој моћи да спасем задругу, да настави да ради. Али, изгледа да смо дошли до краја. Не знам шта још да предузмем – каже за „Политику“ Љиљана Станишић, директорка „Задругара“.

Није вредело ни то што је 40 запослених чак 18 последњих месеци радило без плате. Редак је случај, чак и у нашим приликама, да људи годину и по послују без ајлука, али и без штрајка или тужбе, чекајући боље дане.

За наставак производње потребно им је бар шест милиона динара. Јато седмично поједе 12 тона хране, вредне око 350.000 динара, неопходно је време док пронесе и почне да се отплаћује. Банке не виде рачуницу да би одобриле кредит, других извора нема. А већ је пропуштен један важан међукорак, пошто није припремљен подмладак.

„Задругар“, наиме, у Трнави под Јелицом има фарму за 22.000 пилића који се ту негују откако се излегу, па док не напуне 18 седмица. Затим се селе у другу фарму, у Атеници, ближе Чачку, смештају у кавезе где има места за 17.500 кокошака и ту носе годину, годину и по. Кад је фарма била пуна, дневна производња достизала је 15.500 јаја. Прошле седмице је све то очишћено и закатанчено.

– Производња никад није била на губитку. До Ускрса се заради боље, преко лета нешто мање, и опет се уклопи рачуница. Можда имамо вишак запослених али ти људи су поштено радили, на крају и без плате, па није помогло – вели Љиљана Станишић.

Као правница, она тврди да су српске задруге пасторче државе. Ова је изгубила доста капитала, доста је и остало, али је све залуд.

– Држава је 2008. године ограничила продају задружне имовине јер се њен део води као друштвена својина, а закона о задругама још нема. Истовремено, у судским споровима покренутим последњих година месне заједнице су нам узеле оно што су некад њихове подручне задруге из Атенице, Јездине, Лознице, Парменца и Трнаве унеле у ову. То су углавном просторије задружних домова, од којих смо убирали приход. „Задругар“ је у тим парницама ишао до Врховног суда и изгубио – прича наша саговорница.

Задруга је, ипак, успела да неку вредну имовину укњижи као свој посед.

– Имамо 345 квадрата у управној згради код железничке станице у Чачку и пет ари плаца, као и 11,5 хектара одличне земље у Паковраћу. Нудили смо то банкама под хипотеку, без успеха – истиче Љиљана Станишић.

Доприноси запосленима нису уплаћивани више од две године, док уместо личних примања имају закључена судска поравнања са задругом, која им дугује од 300.000 до 800.000 динара.

Љиљана Станишић прича да се за помоћ или савет обраћала на многе адресе, Задружном савезу, Министарству економије, градској управи, Чачанској банци. Још се није одрекла наде да ће се наћи неко решење за фарму која је радила 62 године без прекида и јајима снабдевала Чачак и овај део Србије. „Задругар“ је крајем прошлог века, укључујући и кооперанте, истовремено гајио и по 100.000 кока носиља.

Гвозден Оташевић

[објављено: 12/02/2010]  Политика

[мирођија]

Srećna Nova na kineskom

Ako imate prijatelja Kineza, nije kasno da ga obradujete time što ćete mu sve najbolje u lunarnoj Novoj godini poželeti rečima Sjin nijan kuai le. Videćete širok osmeh

ČAČAK - Dragi Kinezi, Sjin nijan kuai le! Ne, nije greška novinara u tekstu. Samo smo poželeli da Kinezima koji žive u našoj zemlji poželimo - srećnu Novu godinu!

Najluđu noć u godini u gradu na Zapadnoj Moravi provelo je desetak Kineza i mnogo više Srba!

Kinezi, uglavnom mladi ljudi, odazvali su se pozivu Slobodana Čvorovića da, mimo uobičajene prakse, svoju Novu godinu dočekaju van kuće, a svima je ovo bila prva Nova godina koju dočekuju sa strancima.

- Kada sam ih pozvao da budu naši gosti za njihov praznik, svi su bili iznenađeni i zatečeni tom idejom, a neki i sumnjičavi. Mnogi su živeli u drugim krajevima

Srbije, a neki i u drugim zemljama, ali niko ih nije pozvao na slavlje niti se družio s njima - prenosi Slobodan Čvorović, vlasnik turističke agencije “Čvorak”, iskustvo “domaćih” Kineza.

Jedan od otvorenijih i poverljivijih je dvadesetšestogodišnji Lai Da Jun iz pokrajine Cijiang, koji je u Čačku već pet godina. Svi su zatečeni njegovim fondom reči srpskog, koje izgovara tečno i razumljivo.

- Čačak je mnogo lep grad i ljudi su dobri. Ovde imam poznanike i drugove iz Kine, ali ja volim da se družim i sa Čačanima, srpski sam naučio za samo mesec dana - iznosi svoje utiske Lai Da.

On kaže da su dan kada stiže nova godina i proleće svi čačanski Kinezi, kako to tradicija nalaže, proveli kod kuće, sa svojom porodicom, a oni koji su ovde bez svojih najbližih slavili su sa drugim sunarodnicima.

- Naša Nova godina je kao vaš Božić. Nije običaj da se izlazi iz kuće, ali mi smo, evo, ipak došli jer je ovo prvi put da nas je neko pozvao na neko zajedničko slavlje. Sve je lepo pripremljeno. Ovo su naša tradicionalna jela, ali mi mnogo volimo čačanske ćevape, pljeskavice i kajmak - uz osmeh objašnjava ovaj mladić iz centralne Kine.

Slobodan Čvorović je priredio slavlje uz čaj od jasmina i jela od pirinča. Oko njih je u kuhinji poslovala mlada Kineskinja koja, kako sama reče, “voli da radi, a ne da priča”.

Da prva kineska Nova godina u Čačku ne bi prošla kao ona kalendarska, uz jelo i piće i muziku kao glavni događaj, upriličena je izložba umetničke fotografije pod nazivom “Savremena Kina”, a kao smej.gif ambasade te zemlje posetioci izložbe mogu dobiti brošuru “Kina izbliza”. Izložba je otvorena u narednih mesec dana.

- Želeli bismo da ovo bude mesec Kine u Čačku, pa ćemo pokušati da organizujemo večeri kineske knjige, filma, muzike... Ukoliko bude zainteresovanih organizovaćemo i predavanja iz geografije i istorije te daleke zemlje, a pomoć nam je obećao ataše za kulturu kineske ambasade u Beogradu - kaže Čvorović.

Recept za tahcafan

Za čitaoce Kurira obezbedili smo i recept za jedno od posluženih jela - tahcafan, čiji je glavni sastojak - pirinač.

Ova namirnica se obari i ocedi, u drugoj posudi se ulje ostavi da provri i dodaju se izmućena jaja. Preko se sipa obareni i oceđeni pririnač i sve se dobro izmeša. Može se dodati i sitnije iseckana i pržena svinjetina ili piletina, kao i začini po želji, dok je soja sos obavezan!

[gane]

Predstavnici Odbora za KiM kod Artemija

GRAČANICA, 17. februara 2010. (Beta) - Predstavnici Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije i udruženja Srba sa Kosova posetili su u sredu vladiku Artemija u manastru Gračanica i preneli mu podršku Srba i pravoslavnih vernika eparhije Raško-prizrenske.

Na razgovor sa vladikom Artemijem došli su predsednik parlamentarnog odbora za Kosovo i Metohije Ljubiša Kragović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović, predsednik Izvršnog odbora SNV Kosova i Metohije Dragan Velić, kao i potpredsednik Skupštine zajednica srpskih opština Marko Jakšić.

Predsednik SNV-a severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović rekao je posle sastanka da su predstavnici Srba dali podršku vladiki i preneli mu podršku Srba i pravoslavnih vernika eparhije Raško-prizrenske.

Ivanović je rekao da sve što se danas događa u vezi sa vladikom Artemijem "podseća na strategiju Pitera Fejta i Hašima Tačija da bi se oslabili srpski intresi i da se oteža položaj srpskog naroda na Kosovu".

[gane]

Ratel sutra uručuje Telenoru licencu za fiksnu telefoniju

BEOGRAD, 18. februara 2010. (Beta) - Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) u petak će Telenoru uručiti licencu za fiksnu telefoniju u Srbiji.

Telenor je bio jedini učesnik na tenderu za drugu licencu fiksne telefonije na srpskom tržištu, kojom se ukida monopol državne kompanije Telekom Srbije u toj oblasti.

Za licencu Telenor je platio milion i 50.000 evra i ima rok od godinu dana da počne da pruža usluge fiksne telefonije i ADSL pristupa interenetu.

Ta kompanija u Srbiji ima oko 2,8 miliona korisnika mobilne telefonije, a deo je norveške telekomunikacione grupe Telenor, koja posluje u 14 zemalja.

[мирођија]

Stipini rani radovi

Leskovački sudija Marislav Stojiljković još 1968. saslušavao odlazećeg hrvatskog predsednika zbog pljačke društvene imovine, Mesić tada najavio da će se SFRJ raspasti i da će Hrvatska biti samostalna

LESKOVAC - Odlazeći predsednik Hrvatske Stjepan Mesić najavio je raspad Jugoslavije još 1968. godine!

Marislav Stojiljković, istražni sudija Okružnog suda u Leskovcu, te godine saslušavao je Mesića kao svedoka u slučaju najveće pljačke koja se dogodila na tlu tadašnje Jugoslavije. Slavonska Orahovica, čiji je predsednik bio upravo Mesić i u kojoj je rođen 1934, bila je centar velike pljačke društvene imovine.

- Predočio sam mu da bi on kao pravnik i predsednik opštine morao da zna da je privatna fabrika u doba socijalizma 1968. bila prava jeres. U jednom trenutku Mesić se iznervirao i odsečno mi rekao: „Slušajte, sudija Marislave, ja vam mogu reći da će se SFRJ uskoro raspasti i da će se vratiti kapitalistički sistem kod nas, te ovo o čemu sada raspravljamo tada neće biti značajno, jer će Hrvatska biti samostalna država“ - kaže Stojiljković i nastavlja:

- Bio sam šokiran ovom izjavom! Predočio sam mu da je to teško krivično delo protiv naroda i države po tadašnjem krivičnom zakonu SFRJ, a on je odgovorio da njemu niko ništa ne može. Naravno, za mene on više nije bio toliko značajan kao svedok, koliko kao neko ko je počinio krivično delo, pa sam o tome obavestio nadležne organe. Kad je Mesić biran na funkciju predsednika Predsedništva SFRJ, kod mene su dolazili predstavnici najviših državnih organa bezbednosti da se raspitaju za taj slučaj - priča dalje ovaj sudija u penziji.

Stjepan Mesić se pojavio kao svedok u Okružnom sudu u Leskovcu na glavnom pretresu 13. januara 1969. Ubrzo posle te afere, Mesić je dao ostavku na funkciju predsednika opštine, a pet godina posle ovog slučaja, septembra 1973, Okružni sud u Osijeku osudio ga je na 26 meseci zatvora zbog učešća u pokretu Maspok. Mediji su tada pisali da je odgovoran za delo protiv naroda i države.

Predmet volšebno nestao!

Zanimljivo je da predmet o suđenju u Okružnom sudu u Leskovcu više ne postoji. Jugoslav Tomić, vlasnik i direktor Radija 016, već nekoliko meseci bezuspešno traga za njim.

- Bio sam kod predsednika Okružnog suda i u okružnom tužilaštvu, ljudi su prevrnuli arhive, ali dosijea nigde nema - kaže Tomić.

Sudija Marislav Stojiljković i dalje poseduje sudijski dnevnik koji je vodio tokom istrage koja je trajala od jula do decembra 1968.

          Kурир  18.02.2010

[мирођија]

                              АЦО  РАДОВИЋ

rođen u ovom gradu. Nikada ga nije napustio i danas živi i radi u njemu. Novinar i publicista. Bio golman, onog čuvenog tima FK Borac koji 1960. godine, ušao u Drugu saveznu ligu.

Pisao za Čačanski Glas, Radio Čačak, Čačanske Novine, i RTV Galaksija32 - Čačak.

Za priče o Čačku i Čačanima, "Došlo vreme za sećanje", tv emisije "Nostalgija", "Vi pitate mi tražimo odgovor" i "Krajem naše ulice", 2006. godine dobio najprestižniju, decembarsku, nagradu grada Čačka.

[мирођија]

[Зорица екс Милева]

  Цитат

    Милева,  баш  ме  интересује  твоје  мишљење  као  стручњака,  да  ли  је  ово баш 

    све  овако?

    Колико  знам  у  Америци се  не  једе  само  генетски  модификована  храна.Има  ли  ту

    неке  средине, колико  су  ове  сорте  заиста отпорне? 0409_feel

   

Извини што касним с одговором. Неколико ријечи о Монсанту. Монсанто је једна од водећих кућа у свијету која се бави како производњом пестицида, тако и сортама разних ратарских култура (за повртарске нисам сигурна). Елем у БиХ су у вријеме кад је био рат и неколико година послије тога били једини који су дистрибуирали своје производе на простору како БиХ тако и Србије. Е сад, свака компанија која држи монопол на неки начин у свијету има и своју тамнију страну, причало се да се Монсанто заиста бавио разним прљавим пословима, али на суду због недостатка доказа све оптужбе пале су у воду.

Сада мало о ГМО храни. У Америци истина је генетски модификовано сјеме користи се већ дуже вријеме. Прво се почело са кукурузом, касније се прешло на соју, а сада се број култура повећава. Дакле ради се о томе да уколико третирате усјев нормалног кукуруза пестицидима, можете уништити само поједине корове, док они који спадају у породицу из које је и кукуруз остају, а ти заправо праве највише проблема. ГМО сјеме даје биљке које се могу третирати било којим препаратом а да нема штете по гајену биљку. Такође штете које праве штеточине су сведене на минимум јер је биљка тако направљена да практично игнорише штету на стаблу када се наљева зрно. Све ово доприноси изузетном смањењу трошкова, и кад су средства за заштиту у питању али и енергетска средства. Дакле биљка игнорише све што јој је прије изазивало пад приноса.

Е сад све би то било дивно да није ријеч о генетски модификованој храни. Нема правих доказа да је ова храна штетна по њене конзументе - стога је и дозвољена њена употреба у САД-у.На артиклима пише да је ГМО храна и избор је купца, хоће ли је користити или не. Е сад, научници тврде да дужом употребом ове хране могу се јавити последице по здравље и то такве да се не испоље на конзументу него на његовом дјетету. Постоји могућност појаве разних абнормалности код тек рођене дјеце. Стога научници упозоравају на овакву могућу последицу, али док су паре у игри, сва упозорења остају мртво слово на папиру. Гледаћу да отворим тему везану за овај проблем. Надам се да сам дала неке одговоре, ако неког нешто још интересује, рада сам да одговорим уколико знам одговоре на питања.