Света литургија светог апостола Марка

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ΜAΡΚA

Из климе александријске патријаршије, Цркве светог апостола Марка, потиче литургија која носи његово име, која је до XIV века била главна литургија египатске Цркве. Има све карактеристике које су својствене Египту: помињање папе и патријарха александријског, наглашено поштовање према личности светог Марка, помињање реке Нила и пољопривредних култура које од ње зависе, итд. Њено вршење изван Египта је веома комплексан проблем. На нашим семинарима са овим проблемом се сучељавамо на исти начин као и са аналогним проблемима јерусалимске литургије.

И ова литургија се на нашим вежбама служи једанпут годишње, почетком децембра, на основу њеног издања у 3. свесци „Литургичких текстова". Саслужују три свештеника и два ђакона, користећи свеске који су припремљени специјално за њих, где је обележена и улога сваког од њих. Узимање времена, облачење и проскомидија, без честица и без молитве кађења и предложења, бива пре почетка литургије према византијском предању, у време предчитања или у току појања полијелеја, као што смо рекли и за литургију светог Јакова. Затим се испред часне трпезе тајно читају три молитве и тачно у 8:30 почиње литургија, входом са Јеванђељем. Где се у наслову молитве помиње кађење, кади се у време читања дотичне молитве. После входа свештеници остају на средини храма, као што је случај и на две претходне литургије. Четири паримије које дајемо у Тексту (има се у виду 3. свеска „Литургичких текстова", прим. прев.), као и алилујариј, дати су само илустративно. И овде важи све оно што смо рекли у вези са литургијом „Апостолских установа" и светог Јакова. После читања јеванђелске перикопе следи проповед, затим јектенија и отпуст катихумена. Када почне појање херувимске песме свештеници улазе у олтар, чита се молитва кађења, бива кађење од стране ђакона, ђакони врше вход, као што смо рекли и за две претходне литургије, без прекидања појања херувике, и чита се тајно молитва „Свети, највиши, страшни..." или уместо ње „Боже Сведржитељу...". После завршетка херувимске песме и молитава, следи „Целивајте једни друге...", молитва целивања и целивање (између свештенослужитеља), кађење, Символ вере и молитва „за оне који приносе".

Што се тиче ђаконских позива неки су упућени свештеницима и говоре се њима („Господе, благослови", „Εκτείνaτε, οι πρεσbύτεροι", „'Ετι εκτείνaτε", „Презвитери,

покажите", „Још покажите"), а остале народу и говоре се њему („Помолите се", „Станите на молитву", „Почни", што је упућено хору, ,,Προσφέρειν κaτά τόπους στάθητε", ,,Πετάσaτε", „Ви који седите, устаните", „Према Истоку гледајте", и тд.).

Оно што је написано малим словима пред победничку песму, пред епиклезу, после „Оче наш" и после „Један Отац је свет..." представља касније интерполације из литургије светог Јакова и може да се изостави. Оно, пак, што се односи на причешће боље да се говори и чини као што је на византијским литургијама, да би се избегле грешке.

Молитве „у ђаконику" говоре се тајно.

извор фотографије