Света литургија светог Јакова брата Господњег

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

СВЕТА ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ЈАКОВА БРАТА БОЖИЈЕГ

Истом литургијском типу - Антиохијском, коме припада литургија „Апостолских установа", припада и литургија Јерусалимска, која носи име првог епископа јерусалимског, апостола Јакова брата Господњег. Служи се једанпут годишње на нашим семинарима после литургије „Апостолских установа", а пре служења литургије светог јеванђелиста Марка. У 5. свесци „Литургичких текстова" садржан је њен текст према својој најдревнијој форми, као и опширан увод. На основу овог текста служи се и у нашем параклису.

Литургија светог Јакова је опширна. Са проповеђу, она изискује око два сата. Зато треба да почиње најкасније у 8:15 ујутру, и ритам произношења јектенија и појања треба да буде брз. Припремне молитве и молитве почетка свештеници треба да говоре тајно, око свете трпезе, пре овог времена које смо назначили. Што се тиче предчитања, броја свештеника, узимања времена, облачења и проскомидије, поделе молитава и јектенија итд., важи све оно што смо рекли за литургију „Апостолских установа". Исто важи и за променљиве елементе литургије, односно за паримије, прокимен, алилујариј и причастан. Међутим, не треба да се бирају сувише опширне перикопе.

Вход се врши, као и на литургији „Апостолских установа", „са Јеванђељем", а не „са Светим писмом", као што се погрешно предлаже.

Проповед бива одмах после Јеванђеља. У време појања „Нека ућути..." ђакон, према двеном чину, кади, што је сачувано и на византијским литургијама у словенским црквама и у Јерусалиму. За то време најстарији свештеник чита молитву „Предухитривши Твој страшни улазак Господе..." („То φρικτόν σου, Κύριε...") и одмах даје часне дарове ђаконима, који врше вход, а најстарији свештеник, пошто их прво окади, преузима их од њих на царским дверима. После стављања часних дарова на свету трпезу и пошто се заврши појање „Нека ућути...", чита се молитва предложења „Боже, Боже наш..." и молитва кађења, које нису прочитане у време вршења проскомидије. „Величајте..." поју свештеници, а „Дух Свети..." поје хор.

У време „Опште јектеније" („κaθολική συνaπτή"), коју ђакони наизменично говоре испред царских двери, окренути према народу, свештеници читају молитву „Ти Који си посетио..." и друге три тајно, а када се заврши јектенија бива возглас „Милосрђем...".

У време молитве анафоре народ поје „Смрт Твоју...", „Јер народ Твој..." поју свештеници, а одговор на то „Помилуј нас, Господе Боже..." опет народ. Народ на крају молитве поје „Отпусти, остави...".

Ломљење светог хлеба (грч. μελισμός), топлота, свето причешће, бива као и на византијским литургијама.

Све остало као што је у свесци бр. 5 „Литургичких текстова".

Литургија светог Јакова има ту погодност, која је иначе карактеристична за литургијску праксу светог града, да није оптерећена временом трајања, као што је то случај са градским центрима. Поклоници су волели дуга богослужења на светим местима, а нарочито у храму Васкрсења, будући удостојени једанпут у животу да га посете. У ову свештену климу преноси нас служење ове древне и веома поштоване литургије. Ово се види из многих њених сегмената, као што је помињање светог града Јерусалима, поклоника светих места, вишеструко помињање јерусалимског патријарха, као и на диптисима помињање упокојених архиепископа од Јакова брата Божијег, па до последњег упокојеног патријарха јерусалимског. У случајевима када се ова литургија служи изван пастирске јурисдикције јерусалимске патријаршије, ово треба да се промени и да се прилагоди црквеним и канонским фактима везаним за место у коме се врши. На нашим семинарима све остављамо како јесте, додајући само после имена патријарха и име локалног епископа. Ово бива из разлога да би остао нетакнут текст литургије и превасходно њен посебан тон, премда знамо канонски поредак. Исти проблем постоји и на литургији пређеосвећених дарова светог Јакова, и са њим се сучељавамо на исти начин из већ поменутог разлога.

извор фотографије