Непроменљиви и покретни елементи Византијских литургија

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

НЕПРОМЕНЉИВИ И ПОКРЕТНИ ЕЛЕМЕНТИ ВИЗАНТИЈСКИХ ЛИТУРГИЈА

Већ смо поменули да се две византијске литургије (Златоустова и Василијева) служе наизменично у циљу очувања извесне равнотеже између непроменљивости и разноврсности у служењу свете литургије. Непроменљивост има за циљ да се олакша служење литургије и учествовање у њој, док се разноврсношћу избегава монотонија и навика.

Тако се света литургија служи у два облика. Када би их било више долазило би до конфузије, док би само једна проузроковала презасићеност.

Сама тежња за комбиновањем непроменљивих и покретних елемената постоји и у оним елементима литургија у којима одређену улогу има и верни народ, с обзиром да се наизменично служење литургија углавном тиче улоге свештеника. Антифони, тропари блаженстава, тропари, трисвета песма, алилујариј, песма Богородици и причастан, као, наравно, и Апостол и Јеванђеље, представљају променљиве елементе, који се налазе у зависности од празника литургијске године и владајућег гласа (блаженства - тропари) и сл.

Већ смо говорили ο посебним антифонима Господњих и Богородичних празника. На литургијама великих Господњих празника, на које су некада вршена крштења, уместо трисвеге песме поје се „Ви који се у Христа крстисте...", а на празнике часног Крста химна „Крсту Твоме се клањамо, Владико...". Прокимени и стихови алилујарија се мењају. Читање Јеванђеља и Апостола следи свој распоред. На Господње и Богородичне празнике уместо „Достојно јест..." поје се ирмос 9. песме канона празника. Причастан зависи од дана и празника, итд. Тако се на један веома мудар и промишљен начин комбинује непроменљивост и разноврсност на основу прописа Типика. Ове промене не уносе се самовољно и према личном нахођењу одговорних, него на основу прописа који осигуравају жељено јединство у целој Цркви. У манастирима се ова дужност налаже одговарајућој и одговорној личности, типикару, који има, на неки начин, руководећу улогу на богослужењима. Он унапред проучава чин сваког дана и сваке службе на основу прописа Типика и посебних случајева.

И за сабрања која бивају на вежбама из Литургике сваки пут се унапред проучи пропис Типика за дотично богослужење, да би се благовремено припремиле певнице и да би се избегли неред и импровизација. Намера је да се представе и промовишу сви ови покретни елементи богослужења, као и да се у оквиру целокупног образовног програма стекне увид, ако је могуће, у све најрепрезентативније случајеве, који би се касније употребили у литургијском и дидактичком делу.

Наш каталог празника има ту особеност да је ограничен само на период одржавања предавања током академске године. С друге стране, будући да се променљиви елементи свете литургије употребљавају углавном у византијским литургијама, и посебно на литургији светог Јована Златоуста, тражење примера се углавном креће у оквиру празника и спомена светих од месеца октобра до јануара, што је довољно да нам се дају репрезантитивни примери свих категорија празника који утичу на покретне елементе свете литургије. Тако у попразништву, када четвртком после празника имамо вежбе, ако је сам дан празника био нерадан, служи се света литургија онако како се служи на Господње празнике Богојављења, Пасхе, Преполовљења Педесетнице, ако се Пасха догоди рано. Исто бива и за Богородичне празнике Ваведења и Сретења. Као пример празника арханђела имамо Сабор бестелесних сила (8. новембра), пророка - спомен пророка Осије (17. октобра), Јоиља (19. октобра), Наума, Авакума, Софонија, Агеја, Данила и три младића (1., 2., 3., 16. и 17. децембра), апостола Томе, Луке, Јакова брата Господњег (6., 18. и 23. октобра), Матеја и Андреја Првозваног (16. и 30. новембра), мученика Сергија и Вакха, Артемија (7. и 20. октобра), Мине и Екатерине (11. и 25. новембра), јерараха Јована Златоустог, Григорија Паламе, Григорија Чудотворца (13., 14. и 17. новембра), Николаја, Амвросија, Спиридона, Елефтерија (6., 7., 12. и 15. децембра), Атанасија и Кирила, Григорија Богослова и света Три Јерараха (18., 25. и 30. јануара), Отаца васел»енских сабора (11. октобра), преподобних Илариона (21. октобра), Јоаникија (17. новембра), Саве, Данила (5. и 11. децембра), Павла Тивејског, Антонија, Макарија, Јефтимија, Максима(15., 17., 19., 20. и 21. јануара), и тд.

извор фотографије