Tomas Bernhard (pabirci)

[Лазар Нешић]

Сјајна тема.

Т. Бернхарда сам први пут читао при крају факултета и ради се о снажном и мучном штиву.

Али и катарзичном, искреном и ослобађајућем.

На жалост, читао сам само мало, а његове књиге (код нас преведене) су јако супе, па нисам баш успео много да прочитам.

[Euthyphro]

Prošle godine je u izdanju 'LOM-a' izašao 'Gubitnik' i cena je, manje-više, pristupačna. Sa druge strane, na hrvatski je prevedeno gotovo sve i može se kupiti u Beogradu, ali je, nažalost, zaista preskupo.

[Лазар Нешић]

Е да, сада сам видео да јесте, ово ЛОМ издање.

Раније сам наилазио само на она хрватска и било је скупо.

Видећу да набавим ово код нас.

[Euthyphro]

"Dvije cedulje: U salcburškoj univerzitetskoj biblioteci se za veliki luster u čekaonici objesio neki biliotekar, zato što poslije dvadeset i dvije godine rada nije više mogao da, kako je pisalo na cedulji koju je za sobom ostavio, podnese da prima i izdaje knjige koje su bile pisane samo zato da bi izazvale nesreću, pri čemu se pozivao na sve do sada napisane knjige. To me je podsjetilo na mog djedu, koji je bio lugar u Atlentanu kod Hendrofa, i koji se ubio na vrhu Cifanka, jer više nije mogao da podnese ljudsku nesreću. I on je tu svoju spoznaju zapisao na cedulji." ('Zapisi o ludilu')

[Balthasar]

Još neki Nemci koji nisu mogli podneti činjenicu da je život, kako kaže Mičelmor, 'naprosto prelep'.

А шта ће Ниче овде?

[Euthyphro]

Niče jeste bio nekakav dionizijski duh, ali samo u filozofiji, u jednom pismu piše: "Čoveku su potrebni ili Bog ili prijatelji, a ja nemam ni jedno ni drugo." Tako da postoji jedna predstava o nesrećnom, bolesnom Ničeu, nasuprot Ničeu filozofu koji afirmiše život, snagu itd.

[Euthyphro]

"Tačno je da sam srećan samo u kolima, između mesta sa kojeg sam krenuo i mesta ka kojem sam se uputio. Srećan sam samo kada putujem. Kada stignem, nebitno gde, odjednom postajem najnesrećnije moguće biće. U suštini, ja sam jedno od onih stvorenja koja ne mogu da podnesu da se nalaze bilo gde i srećna su samo između mesta. Godinama sam verovao da će me takvo katastrofalno stanje neizbežno odvesti u potpuno ludilo, kojega sam se pribojavao celog života.." (Thomas Bernhard: 'Wittgenstein's Nephew')

[Balthasar]

Niče jeste bio nekakav dionizijski duh, ali samo u filozofiji, u jednom pismu piše: "Čoveku su potrebni ili Bog ili prijatelji, a ja nemam ni jedno ni drugo." Tako da postoji jedna predstava o nesrećnom, bolesnom Ničeu, nasuprot Ničeu filozofu koji afirmiše život, snagu itd.

То је погрешно разумевање Ничеа а нарочито наведеног места...

Но, да се не би ово претворило у дебату па да буде да спамујем тему, нека остане на овоме...

[Euthyphro]

То је погрешно разумевање Ничеа

Siguran sam da poznaješ Ničea bolje nego ja. Ja ga nažalost nisam mnogo čitao. Međutim, on ponekad govori o nekim 'okrutnim istinama', o 'istinama' sa kojima su još bili suočeni Grci- da je najveća sreća uopšte se ne roditi, ne postojati. To je, izvini ako grešim, iz 'Rođenja tragedije', mislim na razgovor Silena i Mide. Naravno da je glupo o takvim ličnostima govoriti pojednostavljeno. Pa čak i ideja o večnom vraćanju istog- Niče, koliko znam, iz nje izvodi jedan herojski zaključak, da treba živeti život tako da smo ga spremni živeti uvek iznova, ali je ta ideja sama po sebi- vrlo depresivna. Eto, prosto da napišem nešto kao opravdanje, mada sam uveren da se moje znanje o Ničeu ne može meriti sa tvojim.

[Euthyphro]

intervjui sa Bernhardom: http://www.thomasbernhard.org/interviews/index.shtml

[Euthyphro]

Bernhard na srpskom jeziku: Još za Bernhardovog života na srpski jezik je preveden njegov roman 'Mraz', izdanje Prosvete iz 1967 godine. U izdanju LOM-a prošle godine (2011) izašle su još dve Bernhardove knjige: 'Gubitnik' u prevodu Zlatka Krasnog ( to je, inače, drugo izdanje 'Gubitnika' na srpskom jeziku- prvo je izašlo u izdanju Svetova iz Novog Sada 1991. godine) i 'Gete na sssamrti', u prevodu Bojana Denića. Neki kraći fragmenti Bernhardove proze objavljivani su i po raznim časopisima. Neki fragmenti koje sam prethodno naveo objavljeni su u Vijestima, 14. avgusta 2004 godine pod naslovom 'Zapisi o ludilu' i većinom predstavljaju odlomke iz Bernhardove zbirke "Imitator glasova". U izdanju Future, 2010. godine, izašli su i Bernhardovi 'Autobiografski spisi'.