Раздавање нафоре

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

РАЗДАВАЊЕ НАФОРЕ

Свештеник раздаје нафору са оног места са кога је изговорио отпуст, при чему не треба да скине део одежди, као што то понекад у пракси бива.

Црквени чин предвиђа да се у време раздавања нафоре читају псалми 33. („Благосиљаћу Господа у свако време...") и 144. („Узносићу Те, Боже мој, Царе мој..."), по узору на причастан на литургијама пређеосвећених дарова, а делимично и на петохлебницу. Изгледа да се некада овај псалам појао. Мождаје појан и 112. псалам („Хвалите, слуге, Господа..."), ако се прихвати да је „Нека је име Господње благословено од сада и до века" (2. стих), које се данас поје, остатак првобитног његовог појања. Међутим, читање ових псалама у парохијским црквама није најсрећније решење да се покрије бука коју изазива кретање мноштва народа, па је зато и престало да се упражњава. Много боље решење је да се поје катавасија оног периода у који се служи света литургија. Све катавасије су одабрани химнографски текстови и прате празник и литургију на најбољи начин. Из разлога што се поју рано Ујутру (на јутрењи), мали је број оних који уживају у њиховом садржају. Штавише, већина катавасија има богородични карактер, што одговара богородичном символизму који је дат нафори. Могу да се поју бржим темпом, у ритму који одговара кретању народа, или спорије, са дивним древним распевима, као једна прилика давања часа члановима хора.

извор фотографије

извор фотографије