50 година легенде која и даље траје...

[Милан Ракић]

На данашњи дан пре 50 година, 14. септембра 1962. године, писту батајничког аеродрома су први пут дотакли ловци совјетске производње МиГ-21. Овај авион је означио и почетак нове ере у односима између СФРЈ и СССР, након више од деценије "хладних" односа, барем када је војна опрема у питању. До набавке совјетског ловца, наше РВ је било "ослоњено" на америчке ваздухоплове, тако да је набавком ових авиона, батајнички пук имао у наоружању све до почетка 70-их и Мигове и Фантоме...
 

Све до 1987. године, односно до набавке МиГ-29, југословенском РВ је испоручено укупно 261 авион Миг-21 у разними верзијама. Ови авиони су базирали на просторијама 4 аеродрома, и то: 204. пук у Батајници, 117. пук у Бихаћу, 83. пук у Приштини, те ЦОПЛ (Центар за обуку пилота ловаца) у Пули.

Иначе, ово је и један од најпроизвођенијих ловаца уопште, како у совјетским фабрикама, тако и лиценцно у Индији, Чехословачкој и Кини. Оперише се бројкама од око 13000 произведених апарата, од којих око 2000 по лиценци. Користио се и још увек користи у 40 земаља Европе, Азије, Африке и Америке. У време када је направљен, остао је упамћен по низу рекорда, махом брзинских, али је постигао у једној модификованој верзији и лет до ивице космоса, постигавши висину од 34 километра...

Без обзира на наше ресурсе, никада од Совјета нисмо добили лиценцу за производњу, него само готов производ, који се у својој најмодернијој изворној итерацији, у нашем РВ задржао све до данашњег дана.

Наиме, у нашем РВ се користи још 30 ових авиона у последњој серијској верзији. (Такозвани "бис"). Ваздухопловства Индије, Чешке и Румуније су претходних година било сами или у сарадњи са неколиким израелским фирмама извршиле ремонте и побољшања својих авиона, у тзв. верзијама "Бисон", "Ланцер", "МФН"... Тиме су значајно продужиле пловидбеност својим авионима, и прилагодили их НАТО стандардима на пољу навигације и радио комуникације, те неке мање измене на наоружању...

Како ствари стоје, обзиром на недостатак средстава и набавку неколико нових или половних авиона, такво што са преосталим "Мигушама" очекује и нас...

Било како било, плаво ти небо Мигушо стара!
 

[Милан Ракић]

Мало сличица са фотоблога Димитрија Остојића

[Милан Ракић]

Наш први пилот који је летео Ма2+ је мајор Стеван Мандић. Ово је видео са аутентичним снимцима обуке "7 величанствених" по доласку на а. Батајница.... У тој групи, поред Мандића, били су и мајори Ангел Ончевски, Раичевић Веселин, Пипан Драгутин, Ракић Слободан, Ракоњић Василије и Анте Стрмотић. Они су са екипом техничара и инжењера провели у СССР три месеца, током којих су прошли обуку за "прелазак на тип" на МиГ-21, који је крајем септембра 1962. године почео да "попуњава" јединице нашег РВ. Мајор Мандић је историјски лет за нас извео 17. јула 1962. године...

[Милан Ракић]

У Музеју ЈРВ на сурчинском аеродрому, данас, 12.12.2012. године у 12 сати и 12 минута, биће отворена изложба посвећена 50-ој годишњици првог суперсоничног авиона у нашем РВ, који је и данас у употреби код нас...

 

Манифестација под именом "Траг у бескрају" биће пропраћена низом активности, од којих је отварање данашње изложбе прва.

 

Организатори манифестације су Музеј ваздухопловства, Фондација "Пилот Михаило Петровић", 204. ваздухопловна база, 101. ловачка авијацијска ескадрила, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, те Клуб пилота надзвучних авиона "Ма 2+"

 

Иначе, изложба којом се отвара ова манифестација, представиће опус сликара и иконописца Ђорђа Иванова, пензионисаног потпуковника авијације, који је током своје летачке каријере летео управо на "двадесет кецу"...

 

Ђорђе Иванов, како кажу они који га познају је, најбољи сликар међу пилотима и најбољи пилот међу сликарима. До сада је имао неколико десетина изложби, а треба истаћи да је осликао иконостас храма Светог Кирила и Методија у Паризу, живописао храм Светог апостола и јеванђелисте Луке у склопу Клинике у Сокобањској и још неколико храмова у земљи и иностранству...

 

Ђорђе је између осталог и "кривац" за многе промашаје НАТО авиона током бомбардовања, јер је пред само бомбардовање и током њега, са својим сарадницима направио неколико макета Миг-29, које су као "глуве" мете постављане на размештајним просторијама батајничког аеродрома и које су након "успешних" погодака, НАТО пилоти уредно пријављивали као своје успешно извршене борбене задатке...

 

Иначе, једна анегдота из живота овог скромног човека, врло добро илуструје и његове сликарске домете...

 

Наиме, једном приликом разгледајући његове слике, Милић Станковић познатији као Милић од Мачве, упитао је Иванова, одушевљен његовим сликарским умећем: "Је ли бре, са које си ти класе?"

"Па двадесет седма-Задарска!", одговорио му је Иванов...

"Хм... Па Задар колико знам није имао академију!? Ко су ти били професори?", зачуђен је Милић...

"Па наставници летења су ми били..., инструментално ми је предавао..., гађање, ракетирање и бомбардовање..., теорију летења...", рече му Ђорђе.

"Па ти си пилот! Ти ме за...ш! Ко је бре ово сликао?", сад већ изнервиран Милић.

"Па ја! Главом и брадом!", одговори Ђорђе славном уметнику, са којим је касније био и пријатељ и од којег је "покупио" још неке тајне сликарског заната...

 

Иначе, пре месец дана, за своју ревност према СПЦ, Ђорђу Иванову је додељена Грамата Патријарха Српског господина Иринеја...

 

Нека дела из опуса Ђорђа Иванова...

  

  

 

 

[Милан Ракић]

Специјална шема МиГ-а 21 поводом 50 година службе

 

Ловац-пресретач МиГ-21 напунуио је 50 година у служби домаћих ратних ваздухопловстава септембра прошле године. Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије има спремну посебну шему фарбања којом ће по свему судећи то и обележити.

 

Аеродром Батајница дом је скоро 51 годину авиону који важи за једну од најдуговечнијих борбених летелица која је вероватно произведена у највећем броју примерака икада. Тренутно је у саставу 101. ловачко-авијацијске ескадриле која је за рођендан свог омиљеног авиона припремила и специјалну комеморативну шему фарбања.

 

Како Танго Сикс сазнаје, постоје планови да реп авиона МиГ-21УМ евиденцијског броја 16180, уколико се одлука о посебном обележавању спроведе до краја, буде украшен овом упечатљивом шемом:

Бочни изглед идејног решења

Фотошоп предлога на фотографији НЛ-а

 

 

 

 

ТангоСикс

[Милан Ракић]

Kako bi izgledala srpska modernizacija MiG-a 21?

Izveštava: Živojin Banković - June 8, 2013

BEOGRAD – U periodu od kraja februara do početka aprila ove godine u Srbiji su boravili stručnjaci ruske firme RSK MiG koji su imali zadatak da pregledaju desetak aviona MiG-21 V I PVO Srbije na kojima je istekao životni vek, sagledaju njihovo stanje i daju analizu perspektive zadržavanja ovog tipa aviona u naoružanju.

MiG-21-93 sa raketama R-27R i R-73

Iz različitih izvora može se saznati da je pored produženja životnog veka ponuđena i modernizacija aviona. U zavisnosti od toga šta se želi sa avionima, ponuđena je simbolična modifikacija u vidu nove opreme za komunikaciju, identifikaciju i navigaciju a prema nekim informacijama ponuđena je i radikalna modernizacija na standard MiG-21-93/bis UPG. Avioni koji su pregledani su stari 30-32 godine i mogli bi da nastave da lete 8-10 godina. U daljem tekstu predstavićemo obimnu rusku modernizaciju pod oznakom MiG-21-93.

 

MiG-21-93

 

MiG-21-93 sa raketama vazduh-vazduh R-77 i R-73

Ruski frontovski lovac/lovac-presretač MiG-21 je svakako najpoznatiji mlazni borbeni avion u istoriji vojnog vazduhoplovstva. To je avion koji je u klasi mlaznih vojnih aviona napravljen u najviše primeraka, u najviše verzija, u kontinuitetu najduže proizvođen (od 1958-1985), korišćen od strane najvećeg broja država i upotrebljavan u najviše svetskih sukoba.

Prvi let prototipa MiG-21 sa oznakom Je-2 dogodio se 14. februara 1955. godine a prva varijanta MiG-21F je uvedena u naoružanje 1959. Vrhunac razvoja avion MiG-21 doživeo je 1971. kada se pojavila varijanta MiG-21bis. koja je uvedena u upotrebu 1972. 80.tih godina 20.veka u Opitno-konstrukcionom birou MiG počelo je da se razmišlja o mogućim modernizacijama aviona MiG-21 poslednjih generacija. Važno je reći da je jugoslovensko RV i PVO baš u to vreme definisalo taktičko-tehničke zahteve za modernizaciju flote aviona MiG-21 što je velikim delom uticalo na stvaranje modernizovanog višenamenskog borbenog aviona sa oznakom MiG-21-93.

Rusi su ovom razvijenom varijantom napravili paket modenizacije koji se nudio pre svega za modernizaciju verzije MiG-21bis mada se neke od komponenti za modifikaciju mogle iskoristiti i za modernizaciju starijih varijanti poput MiG-21M/MF. Ceo program započeo je u januaru 1993. a nosioc razvoja bila je fabrika ’’Sokol’’ iz Nižnjeg Novgoroda. Prvi let aviona MiG-21-93 izvršen je 25. maja 1995. godine. Akcenat modernizacije stavljen je pre svega na novu elektronsku opremu i naoružanje. Na samoj strukturi aviona su izvršene manje promene koje su se ogledale u postavljanju jednodelnog čeonog stakla kabine radi bolje preglednosti, kao i u ugradnji sistema za pasivno ometanje na spoju gornjake krila i centralnog dela trupa. Nakon svih modifikacija normalna poletna masa aviona MiG-21-93 je za samo 75 kg bila veća nego kod MiG-21bis. Modernizacija podrazumeva i produžetak životnog veka sa 30 na 40 godina.

Asortiman naoružanja

Obimna modernizacija avionike obuhvata:

 

-       ugradnja Impulsno-Doplerskog radara K-001 ’’Kopje’’ dometa za cilj veličine lovca 57 km u prednju polusferu i 35 km u zadnju polusferu, koji istovremeno prati 8 a omogućije napad na 2 cilja u vazduhu, domet za otkrivanje ciljeva na zemlji je 100 km za npr. železnički most i 30 km za torpedni čamac

 

-       širokougaoni elektrooptički pokazivač (HUD)

-       jedan donji pokazivač radarskih podataka

-       displej za TV samonavođene bombe

-       ugradnja novog sistema za komunikaciju

-       novi sistem za identifikaciju

-       inercijalni GPS navigacijski sistem

-       infracrveni nišan na kacigi pilota Šćel-3UM-1

-       sistem za upravljanje vatrom SUO-21I

MiG-21-93 je dobio i novo savremeno naoružanje:

-       infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-73E (do 4 rakete) dometa do 30 km u prednju poslusferu i 20 km u zadnju polusferu

-       inercijalno+poluaktivno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-27R1 (do 2 rakete) dometa do 60 km u prednju poslusferu i 25 km u zadnju polusferu

-       infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-27T1 (do 2 rakete) dometa 60 km u prednju polusferu i 25 km u u zadnju polusferu

-       inercijalno+aktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh RVV-AE/R-77 (do 4 rakete) dometa do 80 km u prednju polusferu

-       protivradarske rakete H-25MP (do 2 rakete) dometa do 40 km

-       protivradarske rakete H-31P (jedna raketa na podtrupnom nosaču) dometa 110 km

-       protivbrodske rakete H-31A (jedna raketa na podtrupnom nosaču) dometa 70 km

-       TV samonavođene bombe KAB-500KR (do 2 bombe) dometa 9 km

Uz svo novo naoružanje avion je zadržao staro vođeno naoružanje vazduh-vazduh (rakete R-60) kao i nevođeno naoružanje vazduh-zemlja (NRZ S-5, S-8, nevođene rakete S-13 i S-24, bombe kalibra od 100 do 500 kg), kao i dvocevni top GŠ-23L kalibra 23 mm sa 200 granata. Podtrupni nosač je osposobljen za nošenje naoružanja (rakete H-31A/P).

MiG-21-93 je borbeno najmoćnija verzija aviona MiG-21. Ipak srce aviona – motor, je ostao isti pa su manevarske sposobnosti ostale na nivou varijante MiG-21bis a takođe su ostale i stare slabosti aviona kao što je npr. mali borbeni radijus i mali dolet.

Za ovaj paket modernizacije se januara 1996. odlučila Indija koja je potpisala ugovor za modifikaciju 125 svojih aviona (bila je opcija za još 50) MiG-21bis za 626 miliona dolara. Oznaka indijskih modernizovanih aviona je MiG-21bis UPG a verzija je nazvana ’’Bizon’’. Prototip je poleteo 3. oktobra 1998.

Indijski MiG-21bis UPG sa raketama R-77 i R-73

Maja 2000. godine ruski stručnjaci su demonstrirali Indijcima da se radarski odraz aviona MiG-21 (koji iznosi 3 m2) specijalnim tzv. RAM (radar absorbing material) premazima može smanjiti čak 10 puta. Prva dva indijska aviona su modernizovana u Rusiji a ostalih 123 u indijskoj fabrici HAL Bangalor. Jula 2001. ta dva aviona su nakon ispitivanja u Rusiji predata Indijcima a prvi avion modifikovan u Indiji je poleteo 31. avgusta 2001. MiG-21bis UPG su pored ruskog paketa avionike dobili francuski inercijalni navigacijski sistem firme Sextant i indijski signalizator radarskog ozračenja Tarang. Njihovo povačenje iz operativne upotrebe se planira 2017.

 

TangoSix