Житија, превод протојереја Животија Милојевића

[Guest]

 

 

Предање о
Валаамској икони Божије Мајке

      Валаам је одавно назван Северним Атоном. У тим двама великим тврђавама прaвославног монаштва има много  спољних сличности. Валаам је као и Атон[1]
окружен водом и састоји се од мноштва скитова и отшелничких келија,
предстваљјући собом монашку земљу. Међутим, Света Гора Атон – јесте  удео Мајке Божије  на земљи, и Валаам се може показати
неуобличен неким посебним избором Богородице. Главни  престо Валаама  је посвећен 
Преображењу Господњем, главни скитови –Воскресењски и Никољски. Упоређење са
Атоном  се ограничава само са спољне
стране.

      Али изабрање тога места Мајке Божије
ствара скривену реалност  Валаама, која
се постепено открива у свој пуноћи. Дакле, у ХIV веку 
преподобни Арсеније Коневски доневши на Ладогу са Атона икону Мајке
Божије, која је добила назив Коневска 
или Голубицка, постала je заштитница целе Ладоге. У скитовима  и у храмовима Валаама било је много
поштованих икона Богомајке: Благовести, Живоносни источник, Знамење,
Казанска, Несагорела Купина, Тихвинска,  Умиљење, Смоленска, Державна. Али све те
иконе су биле прослављене  пре тога у
другим крајевима. Своју заштиту над Валаамом Мајка Божије је јавно открила  на крају прве хиљадугодишњице  историје манастира, крајем  ХIХ века.

      У лето 1896.г. у Валаамски манастир је
допутовала једна побожна жена, коју су веома много болеле ноге. У
Успењском  храму она се обратила монасима
са питањем:  Где се налази бивша, пре
тога у том  храму у реду (у колони) са
леве стране, икона Мајке Божије, на којој је Царица Небеска изображена  у целости са Богомладенца на рукама? Нико јој
није могао одговорити на то, и посаветовали су је да се обрати код ризничара о.
Пафнутија, који је надгледао  све
иконе  у манастиру. За две недеље
боравака у манастиру  на Валааму
болесница је тражила икону Мајке Божије: обишла је све храмове  манастира, погледала све иконе. То тражење је
било узалудно  и болесница се вратила у
Петроград. Икона није била ни у Валаамској капели  у Петрограду, како јој је посаветовао
о.Пафнутије да је потражи. Следеће године 
болесница је поново дошла на Валаам, трудећи се да нађе икону. Њена
упорност је обратила на себе пажњу братије .

      Болесница се звала Наталија
Андрејевна  Андрејева. Пореклом је била
од земљорадника Тверске губерније, Корчевскога среза, села Зарино, живела је у
Петербургу, на Васиљевском острву, у старачком дому Брусницина, који је био на
Косој линији  (дом бр.16.). 1878.
Наталија Андрејевна се силно прехладила и код ње је наступио оштри реуматизам
руку и ногу. Болест је причињавала несносна страдања.Болесница је ишла ослањајући
се на штап, на степеницама није мога да иде без помоћи, и дошло
је до тога  да се на степеницама  пење на коленима; рукама никакав озбиљан
посао није могла да ради, чак ни рукав није могла сама подићи. Никакво лечење
није помогло. Лекари су јој саветовали 
да иде на море, али за то она није имала средства. Болесница је била на
гранцици очајања. Али неки унутрашњи глас 
јој је говорио: „Иди на Валаам, тамо ћеш

оздравити.
Сакупивши последњи новац, она је купила карту за Валааам. Међутим у последњем
моменту њу је обузела веома јака сумња и малодушност. И ево, у ноћ  уочи 
одласка када је Наталија Андрејева била 
приправна да откаже пут за Валаам, имала је виђење : „Не знам сигурно,
да ли сам спавала или не, но само јасно видим: према мом кревету  иде 
Жена високога раста у оделу тамноцрвене кадифе са Дететом на рукама, и
сва је окружена некаквом чудном светлошћу. У мени се појавила мисао:да ли је то
Мајка Божија? Али да је назовем тако 
гласно ја нисам смела. Ја сам желела да је ако је могуће да је додирнем,
али она је одступила и каже :

      -  Не
плачи, Спаситељ  је на путу и Ја сам
истим путем дошла к теби!

      Ја јој кажем:

• 
  Матушка,
  како сте ви лепа, како сте добра. Да ли ви живите на Валааму?

• 
  Да,
  и тамо живим, ти ћеш  ме видети на
  Валааму! - и нестаде.

      Укрепљена чудесним виђењем Мајке Божије,
страдалница Наталија се радосном 
душом  другога дана  упутила у свето поклоништво. То је било
1887.на празник обретења моштију преподобних Сергија и Германа Валаамских.

      Први 
долазак  Наталије А. је пао  на полагање темеља манастирскога сабора у
част Преображења Господњег, на коме је присуствовао Велики кнез Владимир
Александрович са супругом Маријом Павловном. Наталија се топло молила испред
кивота са моштима преподобних Сергија и Валаама за исцењење. Пре одласка она је
ушла у Успењску цркву. „Само што сам 
ушла у припрату цркве, сећа се Наталија, некако сам невољно погледала у
леву стану и запањила сам се: ноге су ме се одсекле и да нису биле степенице за
хор, ја би сигурно пала. Узрок мога запрешашћења и узбуђења било је изненађење:
са леве стране  из златнога рама  на мене је гледала Царица Небеска; у Њој сам
препознала ту саму Жену која ми се јавила у сну пре мога доласка из Кексгољма
(сада Приозерск), на Валааму и оснажила ме 
у мојој  малодушности. Нисам могла
да отргнем поглед  од лика Царице
Небеске, и све више сам се убеђивала како је она, Матушка  милостива, удостојила мене Својом посетом у
виђењу у сну. Ја сам познала Њен пресветли лик, Њен благодатни поглед, и Њено
одело, - све  је било саврршено и само
Њено. И пречистога Младенца је држала на рукама онако како сам видела у сну“.
Али у сам и тај моменат, када је Наталија А. видела  лик Мајке Божије, који јој се јавио у сну,
разлегла се  сирена  пароброда који је позивао путнике. Наталија
није имала време  да се поклони икони која
је високо стајала и да штавише одслужи молебан. Само је убрзо поставила свећу.

      Вративши се у Петроград, осетила је
значајно олакшање у ногама, тако да је почела да иде без штапа. Тада је дала
обећање  да ће обавезно убрзо отићи на
Валаам и да ће заблагодарити  Спаситељу и
Његовој Пречистој Мајци пред  јављеном
иконом.

      Међутим, њен  други долазак се показао неуспешним: иконе
није било у Успењском храму. Допутовавши на Валаам 1897.г. ( трећи пут ) на
празник  преподобног Сергија и Германа,
Наталија се са сузама топло молила пред моштима Валаамских чудотвораца  за налажење 
иконе Мајке Божије. Прве ноћи  на
Валааму  оне је била утешена  благодатним сном, који је она другога дана
после молебана пред моштима преподобних казала о. Пафнутију.

• 
  Ноћ
  је, а ја идем унутар манастира око празне цркве св.Николакаја Чудотворца, молим
  се са сузама Царици Небеској: само да видим Тебе једним оком, Матушка.

Одједном  чујем
глас :

• 
  Ја
  сам овде, брзо Ме потражи!

Запрепастила сам се ,много,али  сам продужила 
да се молим. Чујем  глас, но
други:

• 
  Због
  чега се жалостиш? Шта тражиш?

Окренула сам се и видим старца са плавом камилавком,
са седом брадом, и одговарам:

• 
  Тражим
  Царицу Небеску!

• 
  Пођи,
  наћи ћеш је !

• 
  Како
  ви хоћете да је брзо нађем, кажем му. Отац Пафнутије је три недеље тражио и
  није је могао наћи.

• 
  То
  није истина, он је није добро тражио, заборавио је на њу, - каже старац.

Одлазим са тим старцем ка вратима. Кажем:

• 
  Врата
  су затворена!

Он отвара врата и каже:

• 
  Ево
  она!

      Ја сам почела да гледам у цркви, и у углу
међу црквеним утварима и старим иконама видела је до половине  увијену рогозину и лик и платно Мајке Божије
у коме сам одмах препознала икону коју сам одавно тражила.И узвикнула сам:

• 
  Ево
  је, -  и пренула сам се.

      У току три дана  Наталија Андрејева се припремала  за причешће. Дан уочи причешћа  имала је још један  благодатни сан:

• 
  Стојим
  ја  у нижњем сабору, сама код кивота су
  само два монаха: о.Серафима и о.Николаја. Са нестрпљењем  очекујем нешто и не скидам очи са улазних
  врата. Одједном  отварају се врата и
  јвидим, да о.Пафнутије  и неки млади
  монах  у кратком кафтану од чоје  носи икону Мајке Божије. Ја сам узвикнула:

• 
  Ево,то
  је  Она, Матушка! И пала сам  на под..

• 
  Лежим
  и мислим. Проћи ће нада мном икона и оздравићу. А о.Пафнутије каже:

• 
  Код
  нас  још није готово, треба да се одслужи
  молебан за исцељење  болне.

И ја сам се
пробудила.

      Причестивши се тога дана, Наталија
Анрејевна после ране литругије је видела да народ из гостионице иде журно  у цркву. Упитала је:

• 
  Шта
  се десило? Одговорили су јој :

• 
  Пронашли
  су  икону Мајке Божије и донели у нижњи
  сабор.

Болесница је 
одједном добила снагу: она је малтене трчала у сабор са својим болесним
ногама заједно са свима. Тамо на столу је стајала икона.

• 
   Да ли је то та икона? - упитао је о.Пафнутије.

• 
  Да
  то је та икона?  У узбуђењу је рекла
  Наталија Андрејевна.

      Отац Пафнутије је по указањуу слушкиње
Божије стварно нашао у остави  која је
била у затвореној цркви светог Николаја Чудотворца. Све се десило тако како је
било откривено Наталији: и лик је откривен у углу  увијен у уплатно и стварно је у преносу иконе
помагао млади монах у радничком кратком кафтану.

      Наталија је ту замолила о.Пафнутија да се
одслужи молебан са водоосвећењем  пред
чудесно откривеном иконом  Мајке Божије.
Пред иконом су запалили неугасиво кандило и савршили  молебан. После првога  освећења 
воде са молебаном, Наталији је јављена 
велика милост: доживела је велико одушевљење и добила телесно исцељење.

      „Од велике радости што се на крају нашла
икона Царице Небеске, која ми се јавила мени је стао дах исузе су сам ишле  не стајући. Топло  сам заблагодарила  Господу,за неисказану Његову милост. Сипали
су ми свету воду у чашу.Када сам попила свету воду ,одмах сам  осетила да се у мени враћа снага, узела сам
уље из кандила и вративши се у моју собу, помазала сам руке и ноге, бол  и жигање су престали и после толико година ја
сам први пут спавала спокојно. После недељу дана ја сам  могла да идем без  штапа. Заблагодаривши  из све душе 
и од свега срца Милосрдној Царици Небеској за Њено чудо  јављено на мени, недостојној вратила сам
се  у Петроград. И почела сам да  се поправљам без икаквих лекова,и за Ускрс
сам  била попуно здрава.

      Све ово што се збило, Наталија Андрејевна
је подробно испричала валаамским монасима, који су записали њену причу под
називом: Предање о обретењу (налажењу) 
иконе Пресвете  Богородице, зване
„Месна Валаамска“.

      Убрзо се открило да је пронађену икону
нацртао валаамски инок животписац  о.
Алипије, 1878.г. (тада је Наталија 
Андрејевна добила јаку прехладу, која је послужила у делу прослављања
иконе Мајке  Божије). Наталија Андрејевна
је нашла о.Алипија у моменту  када је он
прислуживао  пред кивотом са моштима  Валаамских чудотвораца  и поклонила му се до ногу.

       О иконописцу  јеромонаху 
Алипију  (у свету -  Алексеј Константинов) позанато  је да је родом из Рибинскога среза
Јарославске губерније. У Валаамски манастир је дошао 1875. г. Игуману је био
познат његов дар живописања.  Због тога
је на монашком постригу  добио име у част
преподобног Алипија, иконописца Кијево-Печерског, што
се показало као  благослов за  његов главни 
рад у манастиру. Заједно са другим иконографима  Валаама, јеромонахом о.Луком  и игуманом старешином о.Гаврилом, јеромонах
Алипије је украсио многе цркве и манастире 
фрескама. Нацртао је  многе иконе,
створивши посебни  „Валаамски
стил“,блиски  Атонском стилу  ХIХвека. Натпис на надгробно ј плочи  о. Алипија 
на старом гробљу гласи: „Јеромонах 
Алипије, скончао 17.августа 1901. г. педесет година од рођења. Искусни
иконописац и усрдни  радник. Свети оци и
братијо, не заборавите и мене када се молите“.

      Иконографија јављене иконе  показала се необичном. Она није  подсећала ни на једну од познатих
прослављених у Цркви  икона  Пресвете Богородице. На тој икони  Богомајка је приказана у целој величини на
облаку у тамносивом хитону и јарко-црвеном подраснику, држећи Богомладенца
покривеног под хитоном руком наниже, а другом у наручје – спреда. Стопе
Богомајке су покривене без обуће. Богомладенец је у белом хитону. Његова десна
рука благосиља  а лева показује моћ -
овенчана је крстом. Сличан приказ 
Богомаке у Византији  су називали
Никопеја  (Победничка). На  Валааму икона је добила назив „Месна
Валаамска“.

      У годинама првог светскога рата Валаамска
икона Мајке Божије показала се као заштитница руске воске. Велики кнез
Николај  Николајевич,бивши Врховни
Главнокомандујући  Руске Армије, од првих
дана рата обратио се двоструким молитвама пред Валаамском иконом. Децембра
1914.г. он је приложио хиљаду љубаља „са тим да би се тај новац остао
неприкосновен, а камата од њега  били
употребљени на вечно паљење кандила пред иконом Превете Богородице Валаамске“.

      У одговору  игумана Маврикија, између осталог су речене и
ове речи: „Ваше усрђе  према Царици
Небеској, посебно у садашње време  има
висок и посебни значај,он несумњиво привлачи према вама двоструку милост
Божију, што је очигледно, и то што  се
Њен Покров простире над целом нашом земљом и над храбром војском нашом
која  се ево, већ пола године  бори за свето и право дело. Ако се и у
претходним временима  спасавала само
Покровом Богородице, Света Русија и цела историја нашега отачаства, јесте
непрекидни низ доброчинстава Царице Небеске према  руском народу, то нас и сада Владичица неће
оставити: јер Она је „ваистиу Мајка наша, Света Русија је – Њен дом...“

       Још о једном јављању Мајке Божије на
Валааму открива да се заступништво Царице Небеске за Русију  продужава, причао је свету валаамски старац
Борис[2]
(су схими Николај). То је било у јеку првог светског рата.

      „Стајао см на хору, - сећа се  старац, по милости Божијој, дошао сам  у умиљење и молио сам се Мајци Божијој са
сузама. И ево долази према мени старац и говори показујући прстом: 

• 
  Видиш,
  пред престолом  Господњим стоји Владарка
  наша,Мајка Божија, видиш? Она плаче и моли Господа нашега, Свога Сина, да би
  нам Господ опростио наша сагрешења, дао нам победу над непријатељима и спасао
  Русију. Како да ми не плачемо, када Сама Владарка  плаче за нас пред Сином Својим.

      Те речи старац је поновио неколико пута.
Мени су ишле реке суза и душа је хитала ка небесима. Виђење  се завршило 
и ја сам био једини на хору. Престо Господњи и Мајка Божија су били у
мрачном облаку, мени грешном и и недостојном, било је тешко да разумем, а глас
старца  је одзавањао у мојим ушима...“

      Велики кнез Николај Николајевич је желео
да подигне заветни  храм у част Валаамске
иконе Мајке Божије, и тамо да оснује скит. Братија скита је била дужна да
помииње христољубиву војску убијених у рату, заједно са тим да приноси благодарне
песме   „Изабраној Војвоткињи“  (Возбраној Војеводје), руске војске. Храм је
био  сређен, али због немирнога времена
требало је да се освети само после фебруарске револуције. Али с обзиром што
Валааамска икона тада још није била званично порслављена у Цркви, храм су
посветили у част иконе Смоленске Мајке Божије. На иконостасу  храма са леве стане од царских двери била је
постављена  Валаамска икона

      Овде 
при храму  је живео духовник
Великога кнеза Николаја Николајевича ,- јеромонах  Георгије, ( у схими  Јефрем, Хробостов,1871-1947), који је вршио
свакодневно богослужење по пуном манастирском правилу  за покој душа убијених војника. Јеромонах
Јефрем је потом постао духовник братији и свој живот је  окончао у Финској.

      Молитвама старца Јефрема и других
подвижника Валаама Смоленски скит[3]  и храм при њему су постали споменици свима
који су погинули у годинама  велике
смутње у нашој домовини. Овде су се узносиле молитве  не само за убијене за отачаство него и за све  пострадале у грађанском рату, а потом и за
убијене за веру у многостадалној Руској земљи.

      После октобарског преврата  Финска се одвојила  од Русије и Валаам се нашао изван  територије Русије. Монаси су били принуђени
да приме финско држављанство. И све је у томе био промисао Божији: на
територији Совјетске Русије није био ни један активни манастир.У току више од
двадесет година  Нови Валааму Финској је
остао живо острвце  Свете Русије.

      Валаамски манастир   је био један од немногих светиња Руске земље
доступних  за поклоњење  православним људима који су били у
емиграцији. Посебним старањем Валаамске иконе 
Мајке Божије, остао је већ спомињан старац Јефрем. Све богомољце и
духовна чеда који су долазили к њему, у Смоленски скит, он је уобичајено благосиљао
иконицама Валаамске Мајке Божије.

      Валаамска икона  Мајке Божије остаће засвагда повезанаа са
руским војницима –мученицима, који су дали душу за веру и отачаство. Али
није  само у првом светском рату  Мајка Божија ширила Свој покров над Русијом,
-управо  је одавде  од Валаама дошло у Русију откровење о новом
заступништву Пресвете Богородице за наше отачаство. Пре почетка Великог
Отаџбинског  рата (другог светског рата),
старац Валаамског манастира ,јеросхимонах Михаил (Питкевич,1877-1962)  је имао три виђења  за време службе у  цркви. Варлаам је у то време  још био у надлежност Финске.

      Прво
виђење: старац је
видео  Мајку Божију, св.Јована Крститеља,
св-Николаја, и мноштво светих, који су се молили Спаситељу, да Он не остави
Русију. Спаситељ је одговорио да је у Русији тако велика мрзост запуштења,
разврат, пад вере и побожности, да не може више трпети безакоња. Сви свети са
Богородицом су продужили да се моле са сузама и на крају је Спаситељ рекао:„Ја
нећу оставити Русију!

      Друго виђење:
Мајка Божија и св.Јован
Крститељ стоје пред престолом Спаситеља 
и моле Га за спасење Русије: „Спаситељ је одговорио: „Нећу оставити
Русију“!

      Треће
виђење: Мајка Божије стоји сама пред Сином 
Својим и са сузама Га моли за спасење Русије.Она је казала:

• 
  Сети
  се, Сине мој, како сам ја стајала код Крста Сина Свога и хтела да станем на
  колена пред Њим.

      Спаситељ Ју је  прекинуо и рекао:

• 
  Ја
  знам како Ти волиш  Русију, и због Твојих
  суза нећу је оставити. Казнићу, али сачуваћу.

      У време финскога рата  1939-1940.војне власти су рекле монасима да
напусте острво. Фебруара  1940.г. Био
је  „излаз“ валаамске братије на челу са
игуманом Харитоном из отаџбинског манастира у Финску. Монаси су са собом понели
све саме поштоване светиње манастира и међу њима и Валаамаску икону Мајке
Божије, и такође  архив и  библиотеку .У лето 24.јула 1940.г. монаси су
у месту Папиниеми,на истоку Финске основали Нови валаамски манастрир: главна
његова светиња  је постала Валааамске
икона Мајке Божије.

      1957.г. старац Михаило са братијом
Валаамскога манастира-оцима 
Луком,Борисом (усхими   Николај),
Исавиром, Генадијем, Сергијем и другим монасим вратили су се у  ораџбину и 
настанили се у Псково-Печерском 
манастиру. Број руских монаха постепено се смањивао на Новом Валааму  а братско гробље се повећавало. 1970. у
манастир су остала само два руска монаха: схиархимадрит Симфориан  и јеромонах 
Акакије, коме је било суђено да одслужи последњи молебан пред
Валааамском  иконом Мајке Божије. Смрћу
последњих руских монаха почела је историја финског Новога Валаама.

      Јављањем Валаамске иконе Мајка Божија је
посведочила Свој покрова над Валаамом и Своје посебно присуство на Њему.
Валаамскка икона је постала знамење изабрања Валаама  од Мајке Божије, његовог духовног достојанства
као Северног Атона,које  је постало  друго духовно име Валаама.

       Валаамска икона  изображава 
молитвено  созерцање Мајке Божије,
тајна оваплоћења кроз Ње Бога Слова. Богомајка гледа,чује спустивши
очи,погрузивши духовни  поглед у Своје
срце,тајанствено созерцавајући славу Онога који је седео на рукама, Сина
Божијега. Икона показује начин исихастиче молитве, монашккога умног  делања. Богородица на икони је  представљена 
као Велика игуманија свих монаха, старешена Балаамска. Са друге стране
Богородица је обучена у порфиру, украсни црвени хитон, јавља се на икони као
Небеска Владарка. Икона изражава  пуноту
достојанства, као Мајке Божије, као Царице неба и земље. Богородица се на икони
види као огњени стуб, у сред  кога као на
престолу седи Предвечни Младенац – Сведржитељ. Икона поражава јединством
царскога сјаја и кротког безмолвија.У нижем делу иконе игуманија Гаврила је
положила чистицу ризе Мајке Божије. На Валааму су одмах установили поштовање
иконе, пред Њом се стално служи молебан, од ње се врше знамења и исцељења.

       Назив Валаамска  је настао 
за ту икону не просто ознчавања њеног прослављења  него изражава 
њену тајанствену везу са Валаамским манастиром и његовим оснивачима. О
томе сведочи једно од знамења од Валааамске иконе, повезано са моштима
преподобних Сергија и Германа Валаамских. У манастиру  су неки мислили и говорили да мошти
преподобног Сергија и Германа одсуствују а кивот стоји само на њихову успомену.
Једно се таквој искушњској сумњи подао извесни Валаамски старац отац Борис (у
схими Николај), кога смо малопре спомињали: „Ја сам се тога пуно наслушао, и
мени је дошла таква мисао у главу за време свеноћнога бденија када су читали
катизму.Седео сам на хору на првој клупи и размишљао. „Па наравно,овде нема, у
овоме храму мошти преподобних Сергија и Германа, они су наравно на другом
месту. Валаам је велики. Кивот су поставили овде у цркви, али њих самих нема“.
Тако сам размишљао. Одједном ја сам се умилио срцем и на очима су се показале
сузе. Погледао сам на Мајку Божију, Њену икону која је стајала у реду насупрот
Крста. Њу називају Валаамска Мајка Божија. Око те иконе  видео сам 
преподобног Сергија и Германа, они су стајали испред ногу Мајке Божије,
један са десне а други са леве старне. Били су 
обучени у мантију и схиму. На леђима и на грудима је било написано:
„Свети Боже, Свети Крепки, Свети Безсмртни, помилуј нас“. У рукама су држали
свитак, лица су им била  мршава, очи
плаве, изглед Божански. Гледали су  на
братију, а мени су од радости лиле сузе и душа дизала ка небесима...Опет сам
погледао  на икону Валаамске Мајке
Божије, али проподобних Сергија и Герман више није било, они су се сакрили.
После тога, ја сам чврсто веровао,да су они овде положени, где се налази кивот
и да у време службе  присустувују са неба
и стоје пред ногама Мајке Божије, моле се и гледају на нас“.

      Валаамска икона  је била отворена преко Сергија и Германа,
после молитава испред њихових  кивота са
моштима и у даним њихових спомена 
(празника). Потом је кроз ту икону Мајка Божија јавила сведочанство о
моштима самих Валаамских чудотвораца. Виђење 
преподобних Сергија и Германа, који стоје и моле се пред Валаамском
Мајком Божијом,зар нам не открива тајну о томе,да су се и за живота преподобни  на острву молили пред сличном иконом Мајке
Божије.

      Велики значај за целу Русију има икона
Валаамске Богомајке. То је једвна од три икона Мајке Божије, јављене за време
царевања Господара императора Николаја Александровича. Друге две су иконе:
Порт-Артурска и Државна. Валаамска икона 
је јављена  убрзо  после венчања на престо цара-мученика
(1894),а у последњи дан његовог царевања (15/2.марта 1917.г)  јавила и Државна икона. На себе обраћа пажњу
што  је на обема иконама изобржен мистички
симбол царске власти и моћи- царска јабука ,лопта са крстићем на врху.

      Поражавајуће је  да сходно приликама њихових  обретења: пре прослављања оне су биле
заборављене и споља понижене.Ако се узме да је иконе Мајке Божије „Никопеја“ на
коју по иконографији личи Валаамска икона ,био ју Византији паладијум[4]
–императорског  царског дома, то постоји
очигледан духовна веза Валаамске и Државне иконе Мајке Божије. Божијим
промислом међу тим  јављеним иконама  прошле су године царевања господара, цара
мученика  Николаја II.Сада прототип Валаааске иконе налази се пред левом
певницом  у храму  Преображжења Господњег Новога Валаама
(освећен 1977.г). У манастиру причају  о
новим чудима која се дешавају од иконе. О једном од њих прича  настојатељ Новог Валааама архимандрит
Сергије. 1996.г.преко иконе се исцелио млађи син грчкога свештеника оца
Илије,који је молио браћу да се помоле за сина пред Валаамском иконом. После
молебана пред чудотворном иконом дечак се исцелио од болести. У знак
благодарности  Мајци Божијој отац
Илија  стално шаље  тамјан за икону.

      1997.г..напунило се тачно сто година од
времена чудесног обретења Валаамске иконе. 25.јуна 1997.г.игумана Валаамскога
манастира, архимандрит Панкратије је послао писмени  извештај Свјатејешему Патријарху Московском и
целе Русије Алексеју II .И
после три дана патријаррх Алексеј  је
упутио своју Посланицу  о  прослављању Валааамске  иконе Мајке Божије.Празновање иконе
установљено је прве недеље после дана спомена преподобних Сергија  и германа Валаамских и светих
првоврховних   апостола Петра и Павла
13.ула30.јуна.Управо  тога дана
13.јула  1997.г. први пут је било
савршено свечано празновање Валаамске иконе Мајке Божије на светом острву.Бивши
Никољски храм у коме је откривена 
чудотворна икона, 2002.г.је освећена 
у част  Валаамске  иконе Мајке Божије.

        

 

 

 

Писац акатиста: А.Трофимов

„Воскликните Богу гласом радования» Москва,2007

http://akafist.narod.ru/B/Valaamskay.html

http://www.kotlovka.ru/index.2php.?option=com_content&task=view&id=2596

 

Са црквено-словенског и руског језика
превео

 

Протојереј  Животије Милојевић

[1] Атон
се јавља као полуострво .Међутим  пут
сувим до његове територије  је затворен,и
до атонских манастирa је
могуће доћи само воденим путем.

 

[2] О.Борис је био у
броју Старога Валаама који се вратио из Финске 1957.г.у Русију.Све
Валаамске  старце који су се вратили  населили су у Псково-Печерском манастиру и
тамо су завршили своје живот.Тако како су се вратили на Валаам им нису дозволили  да иду поново.

 

[3] Сада се
Смоленски скит обнавља

 

[4] Паладијум-
светиња пред којом се моле и клањају,да би добили срећу,моћ,славу и успех

 

 

 

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%BE%D1%98-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8-r1131