Један дан на Светој Гори

[Онуфрије]

Може, наравно

[Онуфрије]

Светоимена Гора Атон састоји се од двадесет свештених, суверених, царских, патријарaшких и ставропигијалних манастира, који потпадају под јурисдикцију Велике Христове Источне Православне Цркве. Те се не дозвољава помињање неког другог имена, осим имена Константинопољског патријарха, како у обитељима, тако и у свим од њих зависних метоха и подворјима, било да се они налазе на Светој Гори или ван ње.

Статут Свете Горе Атонске, одељак први, глава прва, члан 1. и 5.

[Онуфрије]

Сви свештени манастири су самоуправни. Док скитови, келије, испоснице и колибе, односно све остале насеобине на Атону, припадају неком од двадесет суверених манастира. Унутар манастира се поштује и живи по Унутрашњем манастирском правилнику, који је донео сам манастир, а потврдио Свештени протат. Унутрашњи манастирски правилници су донешени по узору на раније ктиторске типике, који су доношењем заједничког устава 1924. стављени ван употребе. Први типик Свете Горе из 972. године трајао је 80 година, други типик из 1048. године је трајао 156 година. Типик из 1810. одржао се 115 година, односно до 1924. када је донет данас важећи типик.

Типик Свете Горе, прописује у својој шестој глави чланом 112.: „Да би био изабран за игумана, кандидат мора имати следеће квалификације: 1) да се одликује благом нарави, јаком побожношћу, примерним владањем, црквеним образовањем, школском спремом и административним способностима; б) да је стар најмање 40 година и 2) да је пострижен у Светој Гори. Претпостављају се они који су у манастирски списак уведени пре 10 година.”

игуман Григоријата, о.Георгије Капсанис, позанти теолог, професор атинског Универзитета

[Онуфрије]

У истој глави Устава, чланом 114. одређује се и начин бирања манастирског игумана: „За избор игумана састају се у саборном храму одређеног дана, решењем герондије објављеном најмање пет дана пре избора, сви они од братије који су напунили шест година од дана пострига и тајним гласањем, обављеним пред герондијом, бирају кандидате. За двојицу од њих са највећим бројем гласова понавља се тајно гласање и за игумана се проглашава онај који је добио већи број гласова. При равном броју гласова избор се врши коцком између те двојице. Одмах по завршеном избору саставља се записник и потписује од епитропије и герондије и његов препис, такође потписан и потврђен печатом, доставља се Свештеном Протату ради прописаног устоличења игумана, које не може бити одложено више од месец дана...”

[Онуфрије]

На Светој Гори Атонској устоличење игумана обавља се без присуства Архијереја. Но, свакако није забрањено. Довољно је присуство двојице других светогорских игумана. За ову прилику, долази из Светогорске Свештене Општине делегација, коју чине епистати, уз обавезно присуство антипросопанајстаријег манастира, Велике Лавре. Као члан делегације, такође, долази и први секретар Општине (άρχιγρaμμaτεύς).

На вечерњој служби уочи устоличења, началствује први по старини међу присутним игуманима, који такође благосиља и вечерњу трпезу. На вечерњој бива вход на који излазе сви присутни свештеници и ђакони.

Након треће песме на јутрењу, свештеници и ђакони узимају време за служење свете литургије. Наравно, уколико је Aрхијереј присутан, то он узима време на Хвалитним стихирама и облачи се у олтару.

По отпеваном последњем „Свети Боже...”, на великом славословљу, наречени игуман, који је претходних дана од Архијереја произведен у чин архимандрита, ставља себи око врата напрсни крст (данас је све чешћи обичај да и крст даје неко од Епистата)и, изашавши из олтара кроз царске двери, у пратњи других игумана, стаје између двојице ђакона, испод великог полијелеја. Испред њега стају Епистати Свештене Општине. Секретар Општине, стојећи крај Епистата са средине храма, чита грамату Свештене Општине о интронизацији новог игумана. Антипросоп Велике Лавре обраћа се новом игуману поздравним словом у име свих отаца Свете Горе, за време којег ђакони новом игуману облаче празничну мандију. По завршеном слову антипросоп Велике Лавре новом игуману предаје пастирски жезал, као символ његове игуманске власти. Новопостављени игуман одговара присутним оцима својим благодарним словом, након којег, праћен присутним игуманима, улази у трон. Тада ђакони произносе многољетије новом игуману, нашта он, стојећи у трону, благосиља све присутне крстом који му додаје најстарији од ђакона, као што се чини на дочеку игумана, односно Aрхијереја.

На светој литургији служе сви присутни игумани, свештеници и ђакони, док новоустоличени игуман не служи литургију, већ се само причешћује. Пред причешће излази из трона и, скинувши мандију, одлази у свети олтар. Након причешћа, поново облачи мандију и стаје у трон, где остаје све до краја свете литургије. Нови игуман се помиње на јектенији „Рецимо сви...”.. Он, такође, возглашава током литургије „Мир свима”, затим чита Символ вере и Оче наш. Након отпуста, он раздаје свима од нафоре, излази у празничној мандији на трпезни вход и такође он благосиља трпезу.

[Онуфрије]

Сабор стараца састоји се обично од шест до дванаест чланова, који се бирају између старије и способније манастирске братије. У Хиландару данас има доста младих монаха у Сабору.

Сабором председава игуман, у случају нерешеног гласања, игуманов глас пресуђује. Поред Сабора постоји епитропија, тј двојица епитропа (намесника) налик Синоду и Сабору. Епитропија се, пак, бира сваке године од стране сабора и између њених чланова.

Сагласно са заједничким Светогорским типиком, манастиром управљају заједно игуман, епитропи и духовни сабор стараца, герондија. С тим да је герондија врховно манастирско управно тело. Глава шеста, члан 120:

„Игуман је дужан да у свима пословима административне природе сарађује са епитропијом, извршујући заједно са њима без околишења свако решење герондије. Игуман и епитропи су извршна власт с тим што игуман без мишљења епитропије не може приступити никаквој самосталној акцији. Епитропи такође не могу решавати без мишљења игумана. У случају несугласице између игумана и епитропа сазива се герондија и решава спор.”

Но, без обзира на чин и функцију, нико од њих нема апсолутну власт у манастиру. „Није дозвољено сконцентрисавање све власти у рукама игумана, нити присвајање права епитропије или герондије (духовног сабора стараца) и њихово потискивање у страну. Ако игуман после прве и друге опомене герондије, заведене у записник, настави и даље своје, две трећине чланова сабора га смењује. Ако већина братије то не усвоји, позива се Свештени протат као врховни надзорник верног очувања овог Статута и решава спор.”

[Онуфрије]

ето укратко, ако има питања изволите. Иначе ја сам две године био секретар Свештеног сабора манастира Хиландара. па отуда мало више знам

[Онуфрије]

О полсушањима сутра, да не претерамо за једно вече

[N.Petrovic]

Blagoslovite oce Onufrije i hvala vam na ovoj i drugim odlicnim temama.

Interesuje me da li se Iguman moze sam povuci ili mora ostati dozivotno Iguman?

U Zitijama Svetih ima primera da su se monasi ispovedali Igumanu. Da li je to praksa i na Svetoj Gori? Hvala.

[Онуфрије]

Бог да нас све заједно благослови. Богу хвала кад има коме да се пише.

Игуман може сам да се повуче са игуманског трона, а може и да буде смењен. Отац Пајсије, први игуман Хиландара после обнове општежића (1990год) се повукао са места игумана и отишао у србију где је касније био игуман Прохора Пшињског.

Имамо и данас неколико игумана на Светој Гори који су се повукли и сада живе као келиоти, најпре старац Јефрем који је у Аризони (повуко се са места игумана Филотеја), затим Теофан такође филотески игуман сада живи као келиота Каракала, затим трећи игуман Филотеја сада Јефрем сада старац Андрејевског скита. Ивиронски игуман Василије Гондикакис сада је келиота и тд....

На Светој Гори је углавном игуман и духовник. Уколико није у манастру игуман духовник то је неко ко је духовник свима па и игуману. У сваком случају у једном манастру неможе бити два или више духовника братији, већ сви морају имати истог д ане би долазило до различитости и анархије.

[Онуфрије]

за неупућене чланове , јел можете укратко да опишете која се послушања одређује-постоје на сабору Отаца и колико чланова Сабор има као и кос ве чини Сабор, ко одрећује сатав, колико се пута састају у току године...?

Сабор заседа два пута месечно. И бави се свим манастирским питањима, дакле као што смо рекли игуман на Светој Гори нема апсолутну власт, већ одлуке доноси саборно са Управом. Свакако да се игуман поштује тј. његови предлози, али увек боље расуђује више људи него један човек сам. Сва послушања која постоје у манастиру даје Сабор. Када дође нови послушник у манстир он наравно неће чекати Нову годину да добије послушање (пошто се тада деле послушања на годину дана) већ ће одмах негде бити распоређен по потреби, а на седници за нову годину може се продужити исто послушање а може се и променити. Искушеник не може бити носилац послушања, дакле д аје сам на неком послушању и да одговара за њега. Носилац послушања је увек неко од монаха а искушеници се додељују као помоћници. Помоћник има префикс пара испред назива послушања, нпр. параеклисијарх, паратипикар, ...

У зависности од обима посла на неком послушању, монах који је носилац тог послушања, може имати једног или више помоћника, другог монаха или, што је и најчешће, неког од искушеника.

Унутрашњи правилник манастира Хиландара из 1990. године, глава четврта, члан 42. набраја манастирска послушања следећим редом:

- антипросоп (манастирски представник у Свештеној Општини),

- епистат тј. прот (сваке пете године),

- економ,

- ризничар,

- библиотекар,

- архондар (гостопримац),

- еклисијарх (црквењак),

- типикар,

- трпезар,

- болничар,

- кувар,

- пекар,

- игуменијарх (управитељ игуманове канцеларије),

- вратар,

- просфорар,

- шивач,

- обућар,

- арсанар (опслужитељ пристаништа),

- баштован.

Објашњавајући даље, у члану 43. „послушања антипросопа, епистата, економа, типикара и ризничара додељује Сабор, дајући предност саборницима аналогно способностима свакога, а остала послушања додељују се од стране игумана и Епитропије”.

Јеромонаси обављају послушање чредних свештеника, смењујући се по старешинству хиротоније.

[Онуфрије]

Како је живот у Хиландару подређен богослужењима, то је братији живот бар донекле олакшан примањем плаћене радне снаге на одређена послушања, она са већим физичким напорима. Тако данас, најтеже физичко послушање које неко од братије обавља у Хиландару јесте послушање пекара, које је такође доста олакшано модернизацијом саме производње манастирског хлеба. До пре пожара, пекар је морао да припреми, тј.исцепа дрва за пећ, очисти исту пећ и наложи, па да пече хлеб. За све то морао је неизоставно да има помоћника, поготво када крене процес убацивања и опет, вађења, хлеба из пећи. Данас је то модерна пећ на врући ваздух у коју пекар за непуних 5 минута убаци све плекове са хлебовима, тако да пекар нема помоћника. Данас, пекар обавља и послушање просфорара, док су то некада обично били ђакони.

Поред послушања пекара постоје и друга.

Антипросоп - манастирски посланик у Кареји.

Сваке пете године послушање прота, председавајући светогорске општине.

Секретар сабора - руководи комплетном администрацијом плус припрема седнице Сабора и обавља посао записничара на седницама истог.

Благајници - воде финансијско пословање манастира.

Економ - који управља манастиским економијама, задужен за распоређивање радника на потребне послове и за саму набавку намирница и осталих потрепштина. Саму набавку по његовом налогу обавља радник, добављач, са манастиским возилима (камион, хладњача...).

Ризничар - задужен за ризницу (музеј), за рад са стручним екипама козерватора и других научник радника који долазе у манастир. Такође задужен да води поклонике у обилазак ризнице и да помогне научним радницима у приступу ризничком материјалу.

Библиотекар - монах је носилац послушања, док помоћник, стручни спољни сарадник помаже у обради тј. каталогизацији приспеле литературе и у пословиа књиговезнице. Обично стручњаци НБС.

Гостопримац - кординира са радницима (возачима) тј организује превоз радника и контролише смештај и послужење гостију, које обављају манастирски радници на овом послушању.

Трпезарац - поставља трпезу за јело и распрема трпезу после јела.

Портар (вратар) који поред отварања и затварања капије, одржава хигијену на истој, прима и шаље потребне документе око посете манастиру, обично он организује превоз гостију.

Црквењак спада у тежа послушања, довољно што је дужан да дође бар сат раније у храм да би припремио сва кандила за службу. Такође, преко дана чисти цркву, подове, прозоре, стасидије и други мобилијар, свеће на полијелејима, .... Он заиста има сваког дана бар 3-4 сата посла поред паљења кандила, клепања и звоњења. Увек има помоћнике, неког од братије.

Подрумар - руководи и организује послове око припреме и очувања вина и ракије (одржавање буради, других судова, печења ракије....).

То су нека од основних послушања, наравно има и других, да не замери братија коју нисам поменуо из заборава.

[Онуфрије]

О молитвеном правилу

У светогорским обитељима монашко правило се, првенствено, обавља на бројаници. У уставу Руског манастира из 1803. године стоји: „У келијама цео наложени канон извршује се током ноћи пред јутрење, за који братију буди звук звона. Канон за схимнике се састоји из дванаест бројаница са малим поклонима и једном са великим, за расофоре из шест бројаница са малим поклонима и педесет великих поклона, а за новопридошле из три бројанице са малим поклонима и 33 великих поклона. При томе да се суботом и недељом, бденијем и полијелејним празницима, као и током педесетнице, како заповедају правила Свете наше Цркве, велики поклони изостављају”.

[Онуфрије]

[Онуфрије]

Убрзо по дласку искушеника у манастир, игуман заказује придошлом брату прву исповест. На тој исповести игуман га испитује о целокупном његовом животу, како би сам старац имао што бољи увид у живот и духовно стање брата. Такође, на тај начин игуман сазнаје и да ли нови искушеник испуњава канонске услове за касније евентулано примање свештених чинова, рукоположење.

Нам је у Хиландару игуман одмах на тој исповести и говорио, брате ти можеш једног дана да будеш рукоположен, или опает, брате немој да примаш помисли о рукоположењу, ти ниси за то. Чисто да човек буде начисто са тиме да не пошне да машта претерано и да се изгуби у својим амбицијама.