Један дан на Светој Гори

[Олимп]

Виде се и код мене..

Благодарим оче Игумане на овој дивној теми.

[Онуфрије]

и код мене...ал ево нова галерија овде...е сад надам се д асе само те три нису виделе

https://www.pouke.org/forum/gallery/album/51-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE/

[Онуфрије]

Хехе добар ник, Олимпе....има на Олимпу прелеп манастир светог Дионисија Олимпског, био сам негде пре десетак година

Манастир је иначе аватон, што значи забрањен улаз женама. Потражићу слике које сам тада сликао па ћу поставити

[Gandalf Sivi]

ма на Олимпу прелеп манастир светог Дионисија Олимпског, био сам негде пре десетак година

Ja sam bio u tom manastiru prije četiri godine.

[Онуфрије]

онда се слажете да је величанствен, има онај први део са новом црквом где могу несметано поклоници да дођу, и онај други део затворени

[Онуфрије]

да проверимо да ли су слике прорадиле, ево мало нових слика од нашег оца ђакона мајстора уметничке фотографије Драгана С. Танасијевића, јавите ако се не виде

параклис св. Саве, у њему су до 2000.г. обављана монашења, испод њега се налази параклис св. Димитрија. Оба параклиса страдала у великом пожару 2004.

крст на куполи параклиса светих Архангела, задужбина цара Душана. Испод параклиса се налази крстионица.

хиландарска арсана (пристаниште) у време краља Милутина. Позната под именом Стари манастир или манастир св. Василија.

Наравно он нема ранг манастира већ је у рангу келије. Са крајње леве стране (гледано на овој слици) налази се остатак воден куле. Између те куле и зида који се види испод конака, налазио се пролаз односно улаз за бродове. Брод би ушао унутра у зидине, са воден куле стражар је спустао решеткасту капију и тиме би лађа била заштићена од пљашкача са мора. Унутар зидина у време Немањића живела је српска војса са задатком одбране Хиландара од гусара и сличних пљачкаша. То нам уједно говори о снази српског царства, које је просто могло да има своју војну базу у сред Византије. Наравно, у време цара Душана Света Гора је била у саставу српског царства.

пирг краља Милутина, некада

Пирг је изграђен за одбрану манастира Хиландара. Око њега се налазила касарна српске војске, зидине изнад пирга су још увек видљиве. Зграда која се види на слици више не постоји. на врху пирга постојала је црквица, коју су хиландарци запалили. Наиме, крсташи у једном од својих пљачкашких похода на Свету Гору служили су латинску мису у овој црквици, после њиховог одласка, хиландарско братство је сматрало да оскрнављену цркву не може нико очистити нити поново осветити тако да се забораве зверства крсташа на Светој Гори. Спалили су живе зографске монахе, одсекли главу Проту, Ивиронско братство отиснули у чамцима на пучину и онда их потопили, обесили ватопедског игумана. Одлука је пала, једино огњем се може очистити срамота, параклис је спаљен и никада није обнављан.

пирг св. Саве, на врху се налази параклис св. Јована, а поред њега келија Архиепископа Данила другог

Ове три куле (св. Василије на мору, краља Милутина и св. Саве) заједно са Арбанашким пиргом (постоје само рушевине) чиниле су невероватну одбрану манастира са мора. Наиме, ови пиргови су међусобно комуницирали светлосним знаковима, пошто се са пирга краља Милутина видео св. Василије и Арбанашки пирг, пирг Краља Милутина је био веза између њих. Са Арбанашког се видео пирг Св. Саве, тако да је преко њега на крају вест долазила у манастир када се опасност приближава са мора.

[Danijela]

vide se slike.

ove price su sjajne. nisam znala za ova zverstva krstasa. da li, oco, mozes da napises negde posebno o tom periodu, kad su krstasi dolazili na sv. goru?

[Онуфрије]

може, може, ... нема да не може 4chsmu1

[Danijela]

odlicno!

[Онуфрије]

постављено..под именом Светогорски мученици....

[Онуфрије]

Ко је ишао на Свету Гору, деведесетих година, сигурно се сећа која је силна процедура била да се добије светогорска виза (диамонитирион), што данас није толико компликовано. Чак је и наш конзулат сву ту компликацију бирократије искористио да се овајди, па сте више пара давали конзулату СРЈ него канцеларији Свете Гора која вам даје визу.

конзулат у Солуну

Ја сам у Хиландар, за искушеника, отишао 1998.године. Када се само сетим, сам, без и једне речи грчког језика, у глави ми се вртела тек по нека реч енглеског језика, а процедуре као што рекох, памтиле се не повратиле се. Али то је још један доказ благодати Божије, која штити и руководи онога који крене у манастир.

Тада нисам баш све капирао, али пут ми с еједноставно отварао. Визе за Грчку су наравно још увек биле неопходне. Чекало се испред амбасаде Грчке у непрегледним редовима од ране зоре па до поподне неби ли само успели д апредате пасош и сву неопходну документацију. Ја то нисам ни знао д аје тако, једноставно сам једног јутра кренуо за Београд и стигао пред амбасаду негде око 10 ујутру. После свега пола сата чекања, увели су нас све у двориште. Поређали нас као робијаше у круг, поделили образце и нељубазно наредили да тако стојећи што пре попунимо формуларе. Нервозни Грк се ужурбано шеткао и само понављао "без прице, нема прице, позури, позури". Требало је уписати и колико тражите дана за боравак у Грчкој. Мислио сам да је потребно да само уђем у Грчку и на Свету Гору и да је после све лако. Међутим, да би вам манастир средио пријаву за искушеника, морали сте имати визу на најмање три месеца. Попунио сам формулар уписавши свега десет дана. Сви су имали гомиле папира, уплаћена туристичка осигурања, потврде о месту путовања, гарантна писма, потврде да су стално запошљени, да су измирили порез и гомиле других. ја сам имао само пасош. Они до мене, у реду, су ми се подмевали, како сам неспреман уопште могао доћи у амбасаду. Нервозни Грк, службеник амбасаде, јурнуо је опет у обилазак "затворског2 круга и почео да скупља фасцикле са папирима, гунђајући нешто у свој брк. Када је дошао до мене и видео само пасош, застао је, сећам се двојице поред мене који су почели да се смеју и нешто на искривљеном грчком да добацују службенику не би ли тиме покупили његове симпатије. Међутим, Грк ме је смирено погледао и казао "доците данас...мозе око три поподне". Изашли смо из авлије, поново смо били у Југославији. Када сам дошао поподне чекао ме пасош са визом на 90 дана. Очигледно прст Божији.

Кренуо сам пар дана касније са неком грчком аутобуском компанијом, чији су аутобуси кретали из балканске улице. Линија Будимпешта-Атина. У аутобусу сам био једини путник из Србије, препуно је било старијих Мађара који су кренули на море. Истоварили су ме у некој уличици у Солуну.

Знао сам да морам прво да се јавим у конзулат и да њима платим данак како би уопште отишао на Свету Гору. И још сам знао д аје конзулат близу мора. Зато сам полако кренуо низ уличицу, па редом из уличице у уличицу али само низбрдо док не дођем до обале. Указала се солунска лука испред мене. Некадашња слободна царинска зона Краљевине Србије. Шетао сам обалом загледајући сваку зграду у близини, не би ли на некој приметио заставу тадашње СРЈ. И заиста после пола сата лутања угледао сам је. Позвонио сам на врата. Зачуло се зујање електронске браве, ушао сам унутра. На секунду сам се сетио оних филмова, када дисидент улази у Совјетски конзулат мисливши да че му помоћи, а завршава у подруму са Стаљиновом сликом где признаје све што му кажу. Додуше, овде у конзулату није било Стаљина, само гомила бивших комуниста, са званичним осмехом на лицу. Објаснио сам портиру да желим на Свету Гору и да ми је потребна препорука конзулата. Узео је са пулта једну од многобројних фотокопија типске препоруке, уписоа у њу моје податке из пасоша и наплатио 4000драхми. Изашао сам напоље са папиром у руци. Грчки полицајац који седи у кућици испред конзилата, снимио је у мојој руци добро знану потврду и видео је да немам појма шта даље. Изашао је из кућице и показао ми пут уз улицу. На некој мешавини српском и језика старе Србије објаснио ми је да идем само право. И када наиђем на велику улицу, Цимиски, само право, и Игнатију, само право, све док не наиђем на министарство Македоније. У министарство Македоније канцеларија 212 код госпође Плесо предају се документа за диамонитирион, визу Свете Горе.

министарство Македоније и Тракије, Солун

[Биљана]

Prekrasne priče! Imam osjećaj da čitam stranice nekog dnevnika! Prekrasno, zaista!

[Онуфрије]

Брзо сам завршио код госпође Плесо. казала ми је да могу сутра ујутру да уђем на Свету Гору, диамонитирион ћу преузети у Јерисосу, пре уласка на брод, код службеника светогорске канцеларије господина Панајотиса.

светогорска виза ДИАМОНИТИРИОН

Такса код госпође Плесо је била свега 2000драхми, дупло мање него она фотокопија у конзулату СРЈ. Изашао сам на улицу, куда даље. Како стићи до Јерисоса?

Испред зграде министарства видео сам натпис улице, улица Св. Димитрија. Хм, мора да је и црква светог Димитрија у тој улици. Корачао сам већ уморно, прошло је подне, читав дан на августовском сунцу у Солуну, од синоћ нисам ништа стављао у уста. У томе се, са моје леве стране указала прелепа базилика св. Димитрија.

црква св. Димитрија у Солуну

Ушао сам у храм. Целивао сам кивот са моштима солунског Мироточца и помолио му се да ми помогне да стигнем на Свету Гору.

На јужним вратима храма, стајао је монах. Избледела мантија на кошчатом телу, камилавка на седој глави са уредно везаном светогорском пунђом. Пришао сам и срамежљиво упитао на полуенглеском-полусрпском како стићи до Свете Горе. Монах ме строго одмерио од главе до пете и почео да сикће на мене. Разумео сам да ми је замерио што говорим енглески. Схватио је да сам Србин, објашњавао је нешто дуго. Разумео сам да помиње ратове, издаје, Босну, Енглеску и Америку. Шта ли би ми тек казао да се ово десило после бомбардовања Србије.

Но, ипак ми је показао да кренем за њим. Ушли смо у градски аутобус, чини ми се број 14. Платио је карте за обојицу, 200драхми. Није хтео ни да чује да ја платим. Изашли смо после десетак станица и упутили се у неку уличицу. Увео ме је у препуни локал који је имао и кафанске столове али и неке шалтере са леве стране. Схватио сам да је то аутобуска билетарница. Питао ме је желим ли у Јерисос или Уранополис. Одабрао сам Јерисос. Извадио сам новац да платим карту. Љутито ме погледао, нешто ми сасуо у лице на грчком и вратио мој новац, опет ми је палтио карту. Објаснио ми је да ће ми шалтерски службеник дати знак у који аутобус да уђем, када за то буде време. Окренуо се и отишао. Никада овог монаха више нисам срео, име му нисам сазнао, једино сам знао да је пустињак из скита свете Ане.

скит свете Ане

Католикон скита св. Ане, Саборна скитска црква и гостопримница скита

[Драган Јашић]

Хвала Вам пуно за овакве приче и постове ! Као да сам поново на Хиландару ЗАИСТА !!!!!!!

[salamanca]

Pa, evo i mene! Jedva cekam sledeci nastavak : )..