Виђење у Јерусалиму 1930 год. - прича

[Олимп]

Пре Другог светског рата, Господ је, Духом Својим Светим, запалио међу Србима пламен богомољачког покрета, свенародног хришћанског препорода на чијем је челу стајао Владика Николај. У земљи Срба било је преко пет стотина богомољачких братства око којих су се окупљали људи покајаничког и молитвеног настројења. Они су углавном били једноставни и са села, као негда рибари апостоли Христови. Таквим душама Бог је давао истинска откривења. Један поклоник Гроба Господњег имао је у Јерусалимском храму 1930. године овакву чудесну визију о Богомољачком покрету у Србији. Ево сведочења о тој визији:

" На Велику суботу заноћили смо у храму на Гробу Господњем. Целе ноћи смо се молили Богу, како је ко умео, знао желео, по своме осећају и разуму. Ја сам се молио Богу да сачува нашу земљу, те да и мени у њој буде добро, јер сам знао, ако не буде добро нашој држави, неће бити ни мени добро. У једном тренутку осетих добро да сам добио духовну инспирацију и да ми се отворише вид и слух. У томе видех сотону који сеђаше на престолу свом као цар, окружен светло-тамним затвореном бојом и непрегледном својом пратњом. Узе неки рог у виду трубе и затруби. Глас му беше огроман, јачи од грмљавине и поче долетати мноштво разних животиња, а највише црних птица и људи, те покрише готово цео простор око њега у ваздуху. Ја чух глас његов, и он изрече збору ове речи: " Синови пакла, данас је свечани дан, јер победисмо православну Русију, као и друге народе. Њихове су старешине у нашим рукама, само се понеко од њих јос по мало бори. Али се у Србији види нека мала заставица и над њом се налази Мати Распетога. Ја сам њеним вођама дао нашу науку и научио сам их да се отимају за земаљско богатство да би заборавили духовно, те сам успео да их у томе добро заведем. Они раде за нашу ствар боље него што се може очекивати.

Но, Распети Христос, на место ових, узео је неке просте људе из народа, и развио је опет заставу ено опет у Србији и дао им је за вођу Мајку своју, као најмилију и најоданију.

Синови моји, синови пакла! Пазите да са њима свештеници њихови не крену, јер ако оду са њима, изгубићемо народ и Распети Христос ће помоћу њих све од нас опет повратити, и ми ћемо сви поново морати ићи у вечни огањ. Продужите своје деловање на свештена лица, уливајте им у разум гордост, славољубље, међусобне распре и похоте а пред народом претварајте се и сами као да сте свештеници и радите све против вере у делима да би тиме народ што више омрзли са свештенством и на тај начин га одбацили од Цркве. Настојте да се народ не исповеда и не причешћује, јер га тако Распети Исус неће штитити од нашег утицаја.

Сада на посао устајте, да тај покрет што пре уништимо у народу. Њихове старешине ће нас и саме помоћи да се то ширење спречи, јер су ми такви помогли да и Распетога Христа уклонимо са света. Моји су већ добили дозволу од власти, да верне себи привуку на неки начин, тек да се што пре уништи Православље у .тој маленој Србији, која ми је још знатни отпор. "Један рече из гомиле: "Све би то ишло лако, али шта ћемо да радимо са славом Србиновом, јер их она силно штити од нашег утицаја?". Он им рече: "Када безакоња њихова преовладају, престаће да славе; и славе ће сама побећи од њих. Док их она чува, дотле је немогуће ни душе њихове после телесне смрти сасвим придобити.

Други глас се чу из гомиле: "Шта ћемо чинити да им спречимо гласове и везу с небом? Како ћемо им омести то да их Распети не обавештава о нашим плановима, јер што више ми радимо, све им више Распети улива јеванђељску реч, те се читава побуна у народу диже против нас." Он им тада рече: "Наредићу њиховим старешинама да им забране скупове и разговоре, под изговором да је то на штету њиховог угледа да шире Јеванђеље они који га не разумеју и унећу мржњу међу њима што већу и учинићу да у њима охладни љубав те неће разумети и оно што им буде говорено.

Наредићу свима мојим слугама који мене слушају да све гласове са неба огласе за моје дело, и на тај начин свет неће веровати оно што буде чуо и оно што му буде говорено. Свет ће цео бити заведен и пашће у похотљивост, то моћно наше оружије. Тако ћемо сасвим угасити љубав у свету и отклонити то најјаче оружије Распетога које се јос понегде налази. Успео сам у томе што сам уништио пост. Љубав сам заменио мржњом, а пост похотљивошћу"...

Овај видовити хаџија видео је и следеће: "На Богојављање 1932. видео сам при молитви у својој кући Небеске прилике на источној страни са мноштвом гробова и разних држава. Сви беху црним флоровима покривени, али се ипак њихови шарени делови унеколико распознаваху. Међу њима беше и србски грб такође у црнини, само у њему беху два слова С.С веома светла, што у дугима не видех ни у једном. Ја упитах: "Шта то значи?". Један ми глас рече: "Ово су гробови многих држава, већих и мањих који су се изједначили. Само је на србском грбу остало нешто мало светлости. Борба је сада физичка и духовна толика да се и то мало светлости може угасити. "Но, ја спазих једну особу која стајаше над србским грбом и изгледаше ми као да га раширеним рукама покриваше и од нечег брањаше."