КОЉИВО - светогорски рецепт

[Онуфрије]

У навечерје великом празника покушаћу да изложим рецепт како се спрема светогорско кољиво. Па ко има жељу, а и вољу, таман може да га спреми за овај велики празник.

Увече, пре спавања, једну кафену шољицу чисте пшенице сипамо у термос од литра (за нужду може и пола литра) и напунимо га кључалом водом. Затворимо термос и оставимо да одстоји до јутра. Наравно, овако кување ће успети само ако није неки кинески термос који држи топлоту само пола сата. Они са мало више времена, а и живаца, могу лагано да кувају пшеницу на шпорету, све док се зна не отворе.

Ујутру, процедимо пшеницу из термоса, ако је термос како треба, зрна су лепо набубрела. Оцеђену пшеницу исперемо чистом водом да се спере скроб. После тога, пшеницу распоредимо на неку чисту крпу или пешкир, да с езрна још мало просуше. За то време можемо самлети једну шољу (већу) ораха, ако имамо може и бадема и лешника. У једну мало дубљу посуду (како би лакше мешали смесу) сипамо пшеницу. Најпре додамо презле или млевеног кекса. Тек толико да се зрна пшенице међусобно не лепе. дакле једну шољицу, максимум шољицу ипо. Светогорци затим додају прженог сусама, шољицу млевених ораха, бадема, лешника, кокосов ораха доста цимета, мало мускатног ораха и сувог грожђа. На крају додајемо шећер. Битно је да шећер сипамо на крају. Уколико шећер сипамо на почетку, то ће онда пшеница отпустити још воде и сва маса ће постати водена и лепљива.

Овако припремљену смесу, црквењак на Светој Гори, равномерно распоређује по тасу. Преко наноси један слој млевених ораха, а затим преко један слој ситног шећера. Циметом, уз помоћ изрезаних шаблона, док вештији оци и без њега, осликавају крст или лик празнујућег светог на белој подлози шећера. На велике празнике, уз помоћ прехрамбених боја и сувих семенки, изображавају и читаве празничне иконе.

Кољиво у Симонопетри за празник светог Симона, ктитора ове свете обитељи

Манастир Саринац, Епархија шумадијска, Спасовдан 2012.

[Ведран]

прекрасно.....

[Guest - . . .-]

Е нека Те Бог награди за ово Оче! Обрадовао си ме до неба!

Жито је моја омиљена посластица и овај рецепт ћемо у најскорије време да применимо. Пре неки дан сам купио машину за млевење жита специјално због кољива

[Онуфрије]

У моје време ово је био шаблон за празник Тројеручице, а за Ваведење је рађена икона ваведења у три боје, нажалост немам фотографију. Сада, овако украшавају и за Ваведење

[Ведран]

Е нека Те Бог награди за ово Оче! Обрадовао си ме до неба!

Жито је моја омиљена посластица и овај рецепт ћемо у најскорије време да применимо. Пре неки дан сам купио машину за млевење жита специјално због кољива

мислим да се на Атосу не меље жито, ако грешим исправите ме.

[Онуфрије]

Ево још једне хиландарске шаре

[Онуфрије]

На Атосу се жито НЕ меље. Једном сам чуо једног монаха кад је казао зар ћемо и васкршња јаја да мељемо :-)

[Онуфрије]

мислим д аје ипак више ствар традиције и укуса него да је то сад неки канон

[Guest - . . .-]

мислим да се на Атосу не меље жито, ако грешим исправите ме

искрено не знам, ево ту је о. Онуфрије

Ја ипак волим када је жито самлевено.

[Guest - . . .-]

На Атосу се жито НЕ меље. Једном сам чуо једног монаха кад је казао зар ћемо и васкршња јаја да мељемо )

Их, па онда можемо рећи: зар ћемо и орахе да мељемо?

Не знам, мени је то више ствар укуса, али сад је то мање битно зар не?

[Ведран]

мислим д аје ипак више ствар традиције и укуса него да је то сад неки канон

није канон али је предање, које се поштује и које као такво треба да се продужи....

а светогорско коливо, ех, ко га је укусио један пут, никад га неће заборавити, благословено јастие

[Онуфрије]

ево има и видео снимак како некадашњи хиландарски црквењак отац Варнава спрема кољиво

[Онуфрије]

да се одма мало гордим, Варнава и ја смо заједно били црквењаци, додуше са њим кратко, после сам ја прешао на друго послушање

[Онуфрије]

зато, брате Ведране, и јесте ово носталгија. Ко једном оде на Свету Гору одма би да иде поново, ко окуси ово жито стално би могао да га једе. А, коме далеко, код нас га иа за сваки празник.

[Онуфрије]