Kosovski Albanci prelaze na katoličanstvo

[Дејан]

Crkva je sagrađena 2008. godine, kada se 65-godišnji Beg Bitići zvanično i otvoreno vratio katolicizmu i odrekao islama

Čuju se zvuci orgulja na nedeljnoj misi u jednoj maloj zajednici katoličkih Albanaca na Kosovu i šire se iznad bregova koji okružuju njihovo izolovano selo gde hrišćani predstavljaju jedno ostrvce u muslimanskom okeanu.

Slika razapetog Isusa naslikanog na zidovima stare crkve gleda na pune klupe vernika, većinom seljaka čija lica je potamnelo Sunce za vreme njihovog napornog rada na njivama.

„Danas pevamo iz sveg glasa, više ne moramo da se krijemo. Užasni dani su prošli i obasjava nas radost“, peva jedna monahinja na albanskom jeziku.

Scena koja izgleda sasvim obično daleko je od toga.

Crkva je sagrađena 2008. godine, kada se 65-godišnji Beg Bitići zvanično i otvoreno vratio katolicizmu i odrekao islama.

Bitići je bio jedan od prvih stanovnika koji se vratio svojim korenima, drevnoj veri ovog sela u centralnom Kosovu koje se vekovima tajno molilo, dok su se njegovi stanovnici javno izjašnjavali kao muslimani.

„Nasledio sam veru svog oca kao što ju je i on nasledio od svog. Od kako znam za sebe, oduvek smo krišom slavili Božić i Vaskrs, izvršavajući verske ceremonije kod kuće“, objašnjava on.

Samo nekih 50.000 od 1,7 miliona građana Kosova su katolici, dok je više od 90 odsto stanovništva muslimanske vere.

VERA PREDAKA Četrdesetak stanovnika ovog sela u kome živi stotinak porodica vratilo se „veri svojih predaka“ od 2008. godine, privlačeći pažnju na fenomen kriptokatolika, koji su na Kosovu poznati pod imenom „Laramani“, što na albanskom znači slikovit, višeslojan.

Oni su se odrekli islama, kojeg su im nametnuli Turci posle osvajanja Balkana u 14. veku, kako bi sada ponovo bili katolici.

Za vreme turskog carstva mnogi hrišćani su prešli u muslimansku veru kako bi izbegli razne pritiske, kao na primer visoke poreze koji su bili nametnuti hrišćanima i kako bi dobili razne društvene pogodnosti. U to vreme mnoge crkve i manastiri bili su pretvoreni u džamije.

Na Kosovu je veliki broj islamizovanih promenio svoje ime i učestvovao u muslimanskim obredima, ali su krišom ostali verni katoličkoj veri, objašnjava Šan Zefi, kosovski episkop.

Bitići nam priča kako je za vreme Božića njegova porodica „sama blagosiljala hleb, paleći sveće, čekajući da izgore do kraja“.

„Onda smo taj vosak palili u našoj peći“, dodaje on.

Vernici su bili razapeti između dva identiteta: danju su išli u džamije, a noću ostajali verni svojoj crkvi“, tvrdi otac Zefi.

„To je bio način preživljavanja. Nisu smeli javno da upražnjavaju svoju veru, ali su je uporno čuvali u svojim domovima“, misli Luš Đerđi, glavni urednik katoličkog mesečnog časopisa „Drita“ (Svetlost).

Bitići objašnjava da je jedan sprat njegove kuće bio „posvećen hrišćanskim ritualima i ceremonijama“, dok je jedan drugi služio za muslimanske običaje, „kada su nam dolazile komšije za vreme muslimanskih praznika.“

„Nismo delili ovu tajnu sa decom. Bojali smo se da je ne odaju nepažnjnom, tako da je sve bilo u uskom krugu porodice“, objašnjava novinar Ismet Sopi.

Sopijevo selo Lapušnik, u centralnom Kosovu, gde živi većina onih koji su prešli na katolicizam, „puno je hrišćanskih toponima i tragova crkava“, objašnjava on.

LARAMANI SE NE KRIJU Jahja Drancoli, profesorka istorije na Prištinskom univerzitetu, objašnjava da kriptokatolici prestaju da se kriju jer sada imaju „slobodu koja im je falila“ pre proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine.

„Sadašnja atmosfera je podobna za izražavanje verske različitosti“, tvrdi Drancolijeva.

Prema informacijama verskih organa, „stotine Albanaca“ se krstilo od 2008. godine. Izgleda da je to ohrabrilo Laramane da prestanu da se kriju.

Sopi (52), kršten 2008, objašnjava da nije bilo „velikih promena u njegovom životu i životu njegove porodice: „Jedino što se sada više ne krijemo“.

Kosovska katolička crkva je pažljivo upravljala ovim procesom kako bi izbegla „deljenja i sukobe“ između muslimana i hrišćana u kosovskoj albanskoj zajednici, objašnjava Marjan Ukaj, zadužen za promenu vere pri Crkvi.

„Mnogi čekaju na krštenje, ali niko nije kršten bez prethodne pripreme, koja traje bar godinu dana“, kaže on.

Za sada ti novi hrišćani ne smetaju muslimanima.

„Ljudi imaju pravo (...) da izaberu između Muhameda i Isusa, između Kurana i Biblije, jer su obe svete knjige“, kaže Filoreta Bitići iz sela Kravaseri.

Rezul Redžepi iz islamske zajednice je ubeđen da ova menjanja vere „neće promeniti ravnotežu“ između raznih vera koje postoje na Kosovu jer muslimani „apsolutno dominiraju“.

Beg Bitići je, što se njega tiče, pronašao „svoj unutrašnji mir“ posle 61 godine kao musliman i samo četiri godine kao hrišćanin.

„Platio sam svoj dug. Ali ja svoju veru ne namećem svojoj deci, to će zavisiti od njih“, kaže on, ispijajući čašicu domaće rakije posle nedeljne mise, zadovoljno posmatrajući vinograde koji pokrivaju brda i dolinu.

„Ove godine ćemo ispeći puno dobre rakije“, kaže on.

Pored njega sedi njegov sin Agim (39), koji kaže da razume odluku svog oca, ali da još nije odlučio što se tiče sopstvene vere. Za sada „idem i u crkvu i u džamiju jer su obe Božije kuće“.

IZVOR