Oglova žvrljoka

[Johanes de Silencio]

да, Ване Костуранов е млад македонски уметник, кој со својот израз многу ветува ....

 

Да знам да цртам (сликам), ја бих овако радио иконе; много је љупко!

Нисам знао за њега, али хвала што си ми открио

[Ведран]

Да знам да цртам (сликам), ја бих овако радио иконе; много је љупко!

Нисам знао за њега, али хвала што си ми открио

лепо си то рекао и ја бих исто...

иначе аутор потиче из јужног дела моје отађбине, из истог града где је и Никола Мађиров познати македонски песник. Неке његове песме знају да буду инспирација за Ване Костуранова, као рецимо ова....

 

 

 

[Ведран]

[Јелина]

Види, види, ћилим више није са разатканим рубовима - зашто је преправљено?

А превод осталих стихова, ако ти није тешко?

[Ведран]

Види, види, ћилим више није са разатканим рубовима - зашто је преправљено?

А превод осталих стихова, ако ти није тешко?

Задња слика:

Светлост смо од догореле жаруље

која постаје прашина

кад је неко додирне....

 

Ево превод претходне слике:

 

Држимо се у загрљај

као замршене жице

који гмизе између тула

ненасељених кућа...

 

и одговор првог питања: зашто је преправљено? знам да аутор чита Дериду и под утицаја овог теоретичара и философа зна да слика и пише и прешкртава

[Јелина]

Мало да поправим:

 

"Држимо се у загрљају

као замршене жице

које гмижу између цигли

ненасељених кућа.."

 

ух, што је овако мрачан? загрљај у смислу преплитања узајамних немоћи, бррррррр....

[Ведран]

Мало да поправим:

 

"Држимо се у загрљају

као замршене жице

које гмижу између цигли

ненасељених кућа.."

 

ух, што је овако мрачан? загрљај у смислу преплитања узајамних немоћи, бррррррр....

хвала за допуну....

НМ није мрачан, бар ја ове његове стихове читам и доживљавам као не-моћ бити за-ЈЕДНО

[Ведран]

[Јелина]

као не-моћ бити за-ЈЕДНО

како, како?

[Ведран]

како, како?

као што пише а тумачење остављам свакоме као што то сам доживљава.

[Јелина]

Мислим да разумем твој одговор, тј. зашто га нема. Ал тумачење ћу оставити за себе

[Oglo]

alo,

za vas dvoje na temi

 

My life is like a wound I scratch so I can bleed
Regurgitate my words, I write so I can feed
And Death grows like a tree that's planted in my chest
Its roots are at my feet, I walk so it won't rest

Oh, Baby I am Lost...

I try to push the colors through a prism back to white
To sync our different pulses into a blinding light
And if love is not the key. If love is not a key.
I hope that I can find a place where it could be

I know that in your heart there is an answer to a question 
That I'm not as yet aware that I have asked
And if that tree had not drunk my tears
I would have bled and cried for all the years 
That I alone have let them pass

Oh, Baby I am yours...

 

[Калеидоскоп]

Пре неколко дана сам написао Ogloa да га волимо, а заиста ми је драго што могу, након извесни период, опет да читам размисли Ведран-а.

[Калеидоскоп]

Подсетила ме једна интересантна особа на овоме данас:

[Ведран]