Скрипта а не 'скрипте'!

[Д. Д.]

Будући да је ово врло фреквентна ријеч међу студентима, мислим да не би било наодмет да је правилно употребљавамо. Наиме, ријеч скрипта јесте pluralia tantum, тј. именица која облички, морфолошки има само множину а означава једнину (типа маказе, врата, плућа и сл.).

Изворно, у питању је партицип средњег рода латинског глагола scribo, scribere, scripsi, scriptum, који у номинативу множине гласи scripta, како смо и преузели. Дакле, када кажемо скрипта, морамо имати на уму да се ради о облику за множину (јер семантички и подразумијева нешто чега има више, у множини, тј. списе), иако се односи на једнину.

Кроз падеже се мијења исто као акта.

ном. скри̏пта (акта)

ген. скри̏па̄та̄ (аката)

дат. скри̏птима (актима)

акуз. скри̏пта (акта)

вок. скри̏пта (акта)

инстр. скри̏птима (актима)

лок. скри̏птима (актима)

Неправилна је промјена *скри̏пта (као једнински облик) — *скри̏пте̄ — *скри̏пти — *скри̏пту, као и множина *скрипте, па према њој промjена (те) *скрипте — (тих) *скрипти — (у тим) *скриптама!

Примјери:

То су моја скрипта.

(НЕ: То су моје скрипте.)

Имаш ли скрипта за Старозаветну теологију?

(НЕ: Имаш ли скрипту за Старозаветну теологију?)

Све ти је лијепо објашњено у скриптима.

(НЕ: Све ти је лијепо објашњено у скрипти.) Итд.

[obi-wan]

Dobro nam dosao na forum...

[Д. Д.]

.hvala.

Е, не бих да давим, али исти случај је и са ријечју прогимназмата (προγυμνaσμaτa) (=припремне вјежбе за бесједнике). Па, ако неко буде одговарао реторику код проф. Јелића (изборни предмет), нека ни у лудилу не каже да је читао 'Прогимназмату ретора Афтонија'. amen

[Guest - . . .-]

МОжеш ово појашњење да поставиш и на отворени део форума, добро би било за оне који не знају.

[Петроградски]

Забога Д.Д толико постоји речи које су преузете а које су посрбљене иако си ти у праву. Језик је жив и тешко га је поготово код Срба кротити. Одомаћило се као скрита и то је готово. Бап ћеш некоме објаснити кад овај народ још увек не зна разлику између јер и јел' (јер имаш скрипту и тао јел) или нпр кажу ево сам место ево ме. Да не говоримо каква је ствар и у другим језицима поготово нпр. енглески који има толико речи латинског и француског тј романизама. Употребно реч мења и падеж и слова изворне речи. Некад и род. Па у руском је проблем проблема. Итд поздрав. Свакако си лепо све изанализирао али ми смо хаотичан народ такав нам је постао и језик нажалост.