Ко су егоисти?

[Na rjekah vavilonskih]

Pomaze Bog.

Zeleo bih da cujem vase mislenje o egoizmu kao pojava koja se da cesto primetiti. Kako te ljude (nekazem da ja nisam egoist, nego se cesto borim da to nepostanem i pazim na svoje ponasanje.) koji ocito izrazavaju svoj egoizam (kao naprm: ja sam ovo napravio vi ostali bez mene nista nebi uradili, niste mi do kolena itd...) umiriti i dati im na znanje da se oko nih svet ne vrti, a pritom ne posvadjati se i samo im malo pokrenuti srce prema ostalima.

Kako pomoci tim ljudima ?

Svako Dobro Zelim

[Anette]

Разлика између нас на Истоку и људи Западног света је и у овоме: ми који говоримо источним језицима личну заменицу "ја" пишемо малим словом, док сви који говоре енглески личну заменицу "ја" пишу великим словом. То значи да је проблем Западног света људски егоизам, ароганција. Центар њиховог света је човек, док је на Истоку центар света Бог, а не ми сами. Зато они не могу појмити префињеност наше вере.

[cloudking]

Разлика између нас на Истоку и људи Западног света је и у овоме: ми који говоримо источним језицима личну заменицу "ја" пишемо малим словом, док сви који говоре енглески личну заменицу "ја" пишу великим словом. То значи да је проблем Западног света људски егоизам, ароганција. Центар њиховог света је човек, док је на Истоку центар света Бог, а не ми сами. Зато они не могу појмити префињеност наше вере.

Ne znaci... to samo znaci da ti imas takvo misljenje...

[Дејан]

Разлика између нас на Истоку и људи Западног света је и у овоме: ми који говоримо источним језицима личну заменицу "ја" пишемо малим словом, док сви који говоре енглески личну заменицу "ја" пишу великим словом. То значи да је проблем Западног света људски егоизам, ароганција. Центар њиховог света је човек, док је на Истоку центар света Бог, а не ми сами. Зато они не могу појмити префињеност наше вере.

Starac Pajsije Svetogorac...

Mada ,i kod nas se ja najčešće piše sa dva velika slova JA ,biće da je to razlog svih naših propasti a i da tragedija bude još veća , pre će ovi sa zapada shvatiti prefinjenost naše vere nego mi sami.

Što bi reko mitropolit Jovan Zizjulas,budućnost Pravoslavlja nije u pravoslavnim zemljama...

[Anette]

Tako jednostavno, a opet i komplikovano..

[Guest]

четвртак, 02. август 2012.

Ко су егоисти?

Eгоизам

"Носим на очима чврст повез самољубља

и због тога ништа не видим,

те седим као у тами"

(атонски старац Арсеније)

Егоизам је појам веома дубок, изразито људски, повезан с људским сопством у његовом хипертрофираном испољавању. "Егоструктура" је природно својство неопходно ради преживљавања и усавршавања. Међутим, злоупотреба пажње према себи, доживљај себе као нечег изузетног, доводе до деформација читавог система међусобних односа у овом свету, укључујући односе мећу људима, као и односе са природом, и најзад са Самим Богом. У крајњим степенима концентрација егоистичког утицаја доводи до тога да човек као да постаје средиште васионе, све до "обоготворења". Оваква охолост искључује (или знатно смањује) могућност да се доживе други: искрени заједнички доживљај се замењује, у најбољем случају, формалним учешћем, гаси се душевност и доброта, туђа невоља се не доживљава (и не жели да се доживљава). Човек тада живи по закону самољубља, а не љубави, како је завештао Христос. Егоистички човек жели изнад свега личну корист и свуда је тражи.

Понекад је претерано забринут због свог здравља и буквално терорише због најмањих ситница своје најближе и лекаре, временом постајући неретко потпуно неподношљив за околину. Он може бити добро васпитан, али ће се ипак његов егоизам открити већ у разговору сувише честом употребом речи "ја" и одсуством искреног интереса према догађајима који га се не тичу и који му не обећавају никакву корист.

Егоизам се понекад сублимира (преображава) у стваралаштво, у неку делатност или политику. Бавећи се њима, човек се тобоже одвраћа од самољубља, али неизбежно му се враћа поново, јер је прикован за своје "ја" као ланцима.

Светоотачко учење усмерава подвижника ка преосмишљавању сопственог "ја" у правцу размишљања о свом несавршенству, о учињсним грешкама (гресима) и ради на њиховом исправљању, кроз самопознање и самоваспитање личности. Понекад се савети мудраца-аскета чине сувише строгим и тешко изводљивтм ("живи тако као да те већ нема на белом свету", "одреци се себе", "сматрај себе искрено горим од свих живих бића". "умри за себе", "ко си ти, ако не прах и пепео" и други). Упоредо с тим ове мудре препоруке заиста су неопходне ради сузбијања духа гордости, надмености и лажне надмоћи над другима.

Како нас болно погађа егоизам у нашем свакодневном животу! Човек који стоји први у реду захтева од продавца да му прода најбољи производ, не мислећи о томе шта ће остати онима који стоје иза њега. Не примећују вас, гурају без извињења. Свако тежи да што повољније среди свој посао, заборавивши на ближње. А зато је најгоре оним слабим, болесним, немоћним, сиромашним и убогим. Дешавали су се случајеви када би приликом продаје неке робе за којом влада јагма, неком позлило. Човек би падао, а побеснела гомила је настављала да гура и људи су један за другим прескакивали преко палог човека у трци за материјалним (онима који живе у Русији добро су познате овакве епизоде).

Понекад се егоизам преноси на сопствено дете које (по мишљењу родитеља) мора бити обавезно најбоље од свих, најпаметније, најспособнпје, најсрећније. Понекад се троше огромни напори и средства, праћена херојским самоиожртвовањем, па чак и спољашњим одрицањем од себе. Па ипак, и у овом случају покретна снага је пре свега егоизам пренесен и измењен, неретко вештачки маскиран.

Исто тако и снажна чулна љубав може да буде толико егоистична да затвара врата пред целим светом осим изабраног идеала. У егоизму се скрива трагедија индивидуума, али је у њему утемељена и могућност преоријентисања себе у правцу одрицања од свог хипертрофираног "ја". И у томе се састоји разумом недокучива Премудрост Божија.

Тематске мисли

1. Живи тако као да те нема на овом свету, и стећи ћеш спокој (преп. Антоније Велики).

2. Почетак свих страсти је самољубље, а крај је гордост (преп. Максим Исповедник).

3. Почетак спасења је осуда самога себе (преп. Нил Синајски).

4. Не треба се бојати спољашњег непријатеља, наш непријатељ је у нама самима (преп. Јован Касијан Римљанин).

5. Главни труд истинског подвижника састоји се у унижењу својега "ја" (атонски старац Арсеније).

6. Никакав подвиг не може бити довољно велики, ако од њега нема користи за друге (cв. Јован Златоуст).

ВЛАДИМИР КОНСТАНТИНОВИЧ НЕВЈАРОВИЧ

ТЕРАПИЈА ДУШЕ

Светоотачка психотерапија

Glogovac Monastery

[RYLAH]

Хвала Ти, текст је феноменалан!

[Дејан]

Egoizam je majka svih grehova i bolest od koje boluje svako ljudsko bice,neki manje nneki vise.

Egoizam ima i svoju pozitivnu i negativnu stranu...od lenjosti do bolesnog perfekcionizma.

[Phoebe]

"Postoje tri vrste egoista: egoisti koji sami žive i daju drugima da žive; egoisti koji sami žive, ali ne daju drugima da žive; i na kraju, egoisti koji niti sami žive niti drugima daju da žive."  Turgenjev