O oprastanju: Havajski Ho'oponopono

[DYNABLASTER]

Hoʻoponopono (ho-o-pono-pono) is an ancient Hawaiian practice of reconciliation and forgiveness. Similar forgiveness practices were performed on islands throughout the South Pacific, including Samoa, Tahiti and New Zealand.

“Hoʻoponopono” is defined in the Hawaiian Dictionary^[11] as “mental cleansing: family conferences in which relationships were set right through prayer, discussion, confession, repentance, and mutual restitution and forgiveness.” Literally, hoʻo is a particle used to make an actualizing verb from the following noun, as would “to” before a noun in English. Here, it creates a verb from the noun pono, which is defined as

“goodness, uprightness, morality, moral qualities, correct or proper procedure, excellence, well-being, prosperity, welfare, benefit, true condition or nature, duty; moral, fitting, proper, righteous, right, upright, just, virtuous, fair, beneficial, successful, in perfect order, accurate, correct, eased, relieved; should, ought, must, necessary.”

Ponopono is defined as “to put to rights; to put in order or shape, correct, revise, adjust, amend, regulate, arrange, rectify, tidy up, make orderly or neat.”

izvor: http://en.wikipedia....o'oponopono

evo sta veli i kako to dozivljava Dr. Ihaleakala Hew Len:

[Перса]

Прилог је одличан, потврда да је узајамни опроштај шанса за даљи напредак у животу.

Праштајте у срцима својим, свако праштање, отвара могућност живети растерећено данас, сутра у будуће време које нам је на располагању.

Један пример узајамног опраштања

"Последњи дан пред почетак Великога Поста, Црква од давнина назива "Недељом праштања". На тај дан, у црквама се читају Христове речи: "Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења".

Тога дана увече, уочи самог почетка Велике четрдесетнице, у храмовима се врши обред узајамног праштања када сви - мирећи се једни са другима - улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.

Управо тако је било и у нашем школском храму. По одслуженом вечерњем богослужењу, отац Владимир Ступар је позвао све ученике да међу собом затраже опроштај и на тај начин

спремно уђу у пост. Пјевница је почела да поје Пасхалне стихире које су наговештавале радост нашег коначног циља ка коме ходимо... Један за другим, од најстаријег до најмлађег, ђаци су се опраштали... Ред се полако повећавао попут ријеке душа из храма... Тишину касног поподнева испуњавале су ријечи: Опрости брате - Бог да опрости! Време као да је стало... Све је указивало да братска љубав и искреност испуњава срца ових младих Христових ученика!"