Маша Написано Октобар 27, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 27, 2009 Док нисам родила Миљану, нисам била скроз свесна колико сам у међувремену, од нежне девојчице до данас, огрубела. Срце ми је огрубело, а то осећам сад, кад видим малог анђела поред себе, како ме гледа својим невиним окицама. Мало ме плаши све то, јер бих волела да је правилно васпитам, иако ни сама нисам излечена од својих траума и болова, плус нервирања због туђих пакости којима нажалост морам да се бавим уместо да уживам са својом бебом у њеном дивном свету. Плаши ме да не поновим однос који је моја мајка имала самном, прилично груб и доминантан. Страшно је осетити себе на већој близини него иначе. Има ли неко од родитеља сличних искустава? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
konstantin Написано Октобар 27, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 27, 2009 Da, zanimljivo..ogrubelost moze lako da se transfornise u porodicnu licnost Ilije Covorovica 0442_feel 0202_238 pazi se sta radis Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Октобар 27, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 27, 2009 нисам родитељ, ал сам научио једну ствар: увек гледај људе као децу која греше из незнања. ма који да су узраст. деца греше само због погрешног васпитања које примају од родитеља или недостатка времена да се обрате дететовој личности са адекватним одговорима на потребу. није мала жртва бити родитељ, губи се време за себе, мада је то и благодат служити таквом господару, само се добрим врати касније - љубављу детета према родитељу. значи само љубав да је мотив, никад страх или нешто слично. страх је добар, ал уме да буде мач са две оштрице - да се дете претерано не заштити. златан кавез је ипак кавез. свако дете мора једном барем да падне да научи да устане, нема друге ... ок, не да скрши главу приде ... има још једна ствар, не сме престати комуникација или дијалог, онда се отварају широм врата за све оно што риче у ноћи 0202_238 ето ја волшебно онако 0442_feel клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Маша Написано Октобар 27, 2009 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 27, 2009 Da, zanimljivo..ogrubelost moze lako da se transfornise u porodicnu licnost Ilije Covorovica 0442_feel 8084.gif pazi se sta radis ? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препорука Модерације Написано Октобар 27, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 27, 2009 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
zlata Написано Октобар 28, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 28, 2009 Razumem neprijatnost spoznaje vlastite ogrubelosti.. Mislim da je to jedna od tezih lekcija sazrevanja,pogotovo ako je osoba osetljiva.. Iskustva ogrube coveka..Neminovno.. E sada gde je granica izmedju "dobre" i "lose" ogrubelosti.. Njie jednostavno to otkriti "Видети свет у зрнцу песка, И небо у дивљем цвету, Држати бесконачност на длану А вечност у једном часу" В.Блејк Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Маша Написано Октобар 28, 2009 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 28, 2009 Одличан одговор Злато. Баш тако, искуства утичу на огрубелост. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Октобар 30, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 30, 2009 па јесте, није да нисте потпуно у праву ... ал ја ипак остављам мало човеку да не мисли одма зло, већ покушавам да сагледам ситуацију да га/је не познајем уопште и онда да одатле кренем, па да га/је упознам или само проверим неке већ ставове које сам оформио ... генерално не верујем да никад никога не можемо до краја упознати, и да је само питање на којој лествици поставимо границу поверења ... добро, наилазе догађаји и људи који дрмају ту лествицу али мишљења сам да је треба увек држати ниско од почетка, па тек онда да се пење ... мислим то је моје хришћанско уверење којем тежим, али у реалности то иде мало мучније и обично креће од даш-ми-дам-ти нажалост ... мислим ипак да треба да нам буду мерило оне добрице које су добре биле за све, а не речити који су умели са свима да их поставе на своје место ... клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука