Teodor fon Burg, najbolji na svetu

[АлексаС]

Nisam zavistan niti ljubomoran, samo kazem da bi bilo mnogo slicnih mladih ljudi kad bi se sa njima radilo na ovaj nacin. Takodje je i jedinac.

[Александрида]

Znas kako, mogu da ti posaljem na PP i adresu ka fejsbuk nalogu mog prijatelja ako te to bas toliko interesuje...

Vidi Aleksande, savršeno me ne interesuju takvi likovi, pa sve i da je tačno što si napisao. Ružno je da kad se desi ovakav uspeh, bilo kome, a posebno detetu, ispiramo usta privatnim životom. Nemoj molim te, nisam ja taj tip žene, oprosti, ako me razumeš

[draganzzz]

Ne bi me cudilo da se otkrije da je i ovaj lazirao diplomu! .smesko.

[АлексаС]

Mi smo dosta otkrili, red je na tebe

[Млађони]

Ма то је неки немачки страни плаћеник дај да га истерамо из земље видите му презиме

[АлексаС]

Sigurno je Jevrej, pa mozemo teoriju zavere da ubacimo.

[Млађони]

Ради за кокаколу и пије аспартан. Зато је први.

[АлексаС]

Mason je to sve objasnjava.

[Grizzly Adams]

Свака част Божидару!

А уз пут морао да трпи и неког баксуза, успех је тим већи. Сад запалиш на Оксфорд и боли те уво...

[АлексаС]

Skoro je 7 maturanata iz Matematicke gimnazije otislo na Kembridz, njemu ce jos lakse biti.

[Душко Дугоушко]

Vec je bila jedna related tema. Pa je Ivica postavio dva, u svetlu besede Magde i Ognjanovica (poredjenje sa Djokovicem itd.), veoma zanimljiva teksta.

Kompleks više vrednosti

Na nedavno završenoj matematičkoj olimpijadi srpska ekipa je osvojila solidno, ali ne baš senzacionalno 25. mesto

Sa najnovijim uspehom Novaka Đokovića neminovno će se postaviti staro pitanje: zbog čega se toliko slavi jedan Đoković a zanemaruju „jednako uspešni” đaci i takmičari? Zašto Novakovom dolasku u Beograd prisustvuju desetine hiljada građana dok su siroti matematičari spali na obične roditelje i profesore i pokoji tričav sastanak sa ministrima - ponovo će se zavapiti - uz nezaobilazan zaključak da progresa u Srbiji ne može biti dok mladi talenti i dobri đaci već u pubertetu ne budu nagrađeni obilatom medijskom pažnjom i svakojakim stipendijama, a, što da ne, i garantovanim radnim mestima i besplatnim stanovima.

I ovo je jedna od stvari oko koje će se lako složiti i „patriotska” i „proevropska” Srbija. Prva, jer joj godi priča o potencijalu svetskog ranga kojem dušmani nikako ne daju da se razmaše, i druga, jer se sama u osnovi poistovećuje sa dobrim đacima i studentima koje smatra pametnijim delom populacije kojem samim tim, kao i njima samima, pripadaju razne privilegije.

Ali, iole trezvenija analiza ukazuje da je realnost potpuno suprotna: matematičkim i drugim takmičenjima čiji se broj vrtoglavo uvećava; raznim mladim talentima i nagradama, studentima uglednih univerziteta se u Srbiji poklanja neobjektivna i nezaslužena medijska pažnja, koja teško da može da izađe na dobro. A analogija između profesionalnih teniskih turnira i, na primer, matematičkih takmičenja ne postoji.

Za početak, srpski takmičari iz matematike nisu ni izdaleka toliko uspešni u svetskim razmerama kao što je to slučaj sa Novakom. Primera radi, na nedavno završenoj matematičkoj olimpijadi srpska ekipa je osvojila solidno ali ne baš senzacionalno 25. mesto. Uprkos tome, teško je naći novine koje nisu izvestile o velikom uspehu naših, praktično bez izuzetka preskačući konkretnu informaciju o plasmanu i navodeći samo ukupan broj medalja, što je sve deo uobičajene medijske prakse nekritičkog izveštavanja o „prestižnim” univerzitetima i nagradama kojima promućurni stranci žure da obaspu naše mlade.

Još bitnije: matematička takmičenja su u suštini irelevantna za matematiku, dok su teniski turniri svrha tenisa. Jer, suština tenisa je u pobeđivanju protivnika po propisanim pravilima igre; sam pojam tenisa nema smisla izvan konteksta takmičenja i turnira; teniser koji osvoji najviše najjačih turnira jeste samim tim jedan od najvećih tenisera u istoriji; tenisko nadmetanje je samo po sebi vrednost zbog čega ulaznice za teniske mečeve mogu da koštaju nekoliko stotina dolara.

Sa druge strane, bavljenje naukom ili matematikom, sposobnosti debatovanja, dizajna i ostale aktivnosti u kojima se svakodnevno otkrivaju novi srpski talenti, nemaju nikakve inherentne veze sa takmičenjima mladih u tim školskim predmetima. Ta takmičenja su, poput testova inteligencije, u najboljem slučaju puki indikator talenta, dakle nešto što ukazuje da mlad čovek ima potencijal da jednog dana, ako se mnogo drugih kockica složi, možda postigne nešto značajno.

Ali, za razliku od Novaka, koji je već sada veliki teniser, i najuspešniji đak-takmičar teško da može da se nazove matematičarem ili naučnikom, a sigurno se ne može smatrati uspešnim u ovim oblastima. Veliki naučnici, pronalazači, matematičari, intelektualci – od kojih je većina odrasla u vremenima kada takmičenja današnjeg tipa nisu ni postojala – veliki su zahvaljujući otkrićima koja su napravili i problemima koje su rešili, a ne zato što su pod, za prirodu svoje struke, potpuno irelevantnim pravilima igre, a čiji ishod realno ne zanima ama baš nikog, pobedili svoje neiskusne vršnjake. To je razlog zašto Novak zarađuje milione, dok takmičarski talenti traže stipendije. I zbog toga o Novaku pišu sve svetske novine, dok o našim velikim takmičarima pišemo samo mi.

Dakle, razlika u tretmanu između Novaka i drugih mladih talenata je potpuno opravdana. Kada se slavi Novak, slavi se rezultat. Kada se slave učenici koji su dobili stipendije za studije na Kembridžu, slave se ljudi koji samo imaju šansu da možda jednog dana nešto urade, dakle puka mogućnost da se jednog dana pojavi rezultat. Uostalom, postoji razlog zašto u SAD treba lupom tražiti informaciju o rezultatima njihove ekipe na matematičkoj olimpijadi, iako su ti rezultati konstantno mnogo bolji od srpskih.

Mnogi su se žalili da je doček Novaka posle osvajanja Vimbldona po našem starom običaju prevršio svaku meru i zagazio dobro iza granice dobrog ukusa. Ali ima nečeg neprimerenijeg u sve češćoj pojavi da se mladi ljudi, čije karijere, za razliku od Novakove, nisu valjano ni započele, slikaju po novinama, daju intervjue i kritikuju politiku vlasti prema talentima. Sklonost javnosti da preuranjeno puni glave mladih idejama veličine i izuzetnosti može da bude samo kontraproduktivna.

Željka Buturović

Izvor

ODLIV MOZGA

Nagrađivanje najboljih je bilo i ostalo idejno, politički i materijalno najjeftiniji način za ministarstva prosvete da kreiraju iluziju preduzimljivosti i vizionarstva

U srpskim medijima povremeno se pojavljuju oni koji smatraju da ih država nije adekvatno nagradila za njihove zasluge. U tome obično imaju veliku podršku javnosti koja je po milioniti put zgrožena odnosom države prema „najboljima”. U najnovijoj epizodi, Teodor fon Burg, mladi matematički talenat koji je, između ostalog, osvojio medalju na međunarodnoj matematičkoj olimpijadi učenika do dvadeset godina, zbog svojih godina nije dobio novac koji mu „pripada”.

Prvo, iz informacija u novinama sledi da je razlog zašto dečak nije dobio nagradu taj što ne ispunjava uslov da je učenik srednje škole, tj. to nije bio u trenutku kad je učestvovao na takmičenju. Cela priča o tome kako je njemu „obećano” da će nagradu da dobije pa mu ona nije data kada se birokratija korigovala i ustanovila da on zapravo ne ispunjava uslove za nagradu, u suštini je irelevantna. Kome od nas se nisu izneverile nade i očekivanja? Takva vrsta razočarenja i frustracije je normalan deo života i odrastanja i cela drama koju su dečak i njegova majka oko toga zakuvali sugeriše da starosne granice imaju svoje razloge, ma o kakvim se talentima radilo.

Iz novinskih tekstova se vidi da je glavni razlog zašto su Teodoru pare potrebne taj da bi mogao da plaća skupe privatne časove retkih nastavnika koji su sposobni da ga spreme za matematičke olimpijade. Drugim rečima, Teodor i njegova porodica su izabrali jednu veoma rizičnu karijeru – intenzivnu i ranu specijalizaciju sličnu karijeri profesionalnih sportista – i očekuju da im država pomogne da nastave na tom rizičnom putu. Veliko je pitanje da li ovakva briga o talentima uopšte pomaže i tim talentima, a kamoli ostatku društva.

Potražnja za ljudima koji su dobri u matematici je velika, ali potražnja za ljudima koji su u matematici ekstremno dobri vrlo je mala. Amerika je puna doktora matematike sa vrhunskih univerziteta koji se potucaju sa postdoka na postdok za pare koje nisu nužno mnogo veće od plata na Beogradskom univerzitetu. Mnogi od njih na kraju završe predavajući, iz njihove perspektive, dosadne matematičke predmete osrednjim studentima, ili praveći matematičke modele za finansijska tržišta, što je opet ispod njihovog znanja i talenta. Sudbina matematičkih i naučnih talenata uopšte ne mora da bude tako glamurozna kao što neki podrazumevaju.

Nivo matematičke pismenosti je za Srbiju važan, ali u smislu matematičke pismenosti prosečnog učenika a ne u smislu osvajanja medalja na međunarodnim takmičenjima od strane pet najboljih učenika. Matematičko znanje je važan element tehnološkog razvoja, ali to opet u smislu solidnog poznavanja davno razrađenih matematičkih tehnika od strane proseka, a ne u smislu posvećenosti matematičkoj ezoteriji od strane najboljih. Nagrađivanje najboljih je bilo i ostalo idejno, politički i materijalno najjeftiniji način za ministarstva prosvete da kreiraju iluziju preduzimljivosti i vizionarstva.

Jer, iako su najnoviji događaji opet aktivirali staru priču o tome da Srbija ne brine dovoljno o svojim najboljim, ta priča ni sad a ni ranije nije bila tačna. Na svoj trapavi birokratski način, Srbija „brine” o svojim talentima, sasvim moguće na štetu i tih talenata i ostalih građana. Državno subvencioniranje talenata im daje pogrešnu sliku o društvenom značaju onoga čime se bave, što može da ih odvede u profesionalne karijere koje inače ne bi izabrali. Neki će reći da se stipendiranje talentovanih vrši zarad promene sistema vrednosti, ali u Srbiji se sada već decenijama stipendiraju najbolji srednjoškolci i studenti bez ikakvih vidljivih rezultata te vrste. Da ih ima, građani Srbije bi se, umesto tenisa, budili u tri noću da bi pratili prenos matematičke olimpijade a Teodor fon Burg bi bio zvezda „Granda”.

Nijedna priča o srpskim talentima ne bi bila kompletna bez kolektivnog čupanja kose zbog njihovog odlaska u inostranstvo, gde će već na graničnom prelazu njihova vrednost biti prepoznata i adekvatno nagrađena. U realnosti, najveći svetski uvoznik talenta je država koja o njemu brine daleko manje od Srbije. Ako su Srbiji zaista potrebni specijalisti u ezoteričnim disciplinama, njih u svetu već ima viška. Naravno, ne bi svi oni sad nagrnuli u Srbiju, ali neki verovatno i bi, u zavisnosti od konkretnog posla, porodice i drugih životnih faktora. U savremenom svetu pokretljivost ljudi je sve veća i očekivanje da srpska politika podrške domaćem talentu zaustavi civilizacijske tokove nije realno.

psiholog

Željka Buturović

Izvor

[Анастасија]

Postoji tema već, Dragi ova se briše.

[Анастасија]

[Аурор]

А уз пут морао да трпи и неког баксуза, успех је тим већи. Сад запалиш на Оксфорд и боли те уво...

Njegova majka već godinama ne radi ništa da bi se maksimalno posvetila njemu i njegovom uspehu.

Sasvim je moguće da će da se preseli u Englesku sa njim.

Neka kuka Englezima što joj ne poklone stan. xD

[RYLAH]

Neka kuka Englezima što joj ne poklone stan. xD

Енглези и не псотављају питање станова у тим случајевима, не брини се, нису они Србистан