Srpska etno sela

[marija]

ETNO-SELO Emira Kusturice,    "MEĆAVNIK" - Mokra gora

Drvengrad - Mećavnik - Mokra gora

Drvengrad je filmsko etno selo u Mokroj gori, selu na razmeđi Zlatibora i Tare koje je reditelj Emir Kusturica izgradio na brdu Mećavnik. Mećavnik nadvisuje selo Mokra Gora i visinski je na istom nivou sa železničkom stanicom Jatare kroz koju prolazi pruga uskog koloseka Šarganska osmica.

Drvengrad je etno selo u gradskom obličju i strukturi. U obliku je pravougaonika čija duža (glavna) osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, a na drugom malu drvenu crkvu. Crkva je građena po ugledu na ruske drvene crkve i posvećena je Svetom Savi.U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i opkoljen brvnarama. Brvnare su autentične i prenete , neke iz tih krajeva a neke iz Bosne, u vidu skeleta i postavljene na kamene postamente. U svakoj od njih nalaze se sadržaji karakteristični za grad: galerija slika biblioteka bioskop Andergraund poslastičarnica, sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima nacionalni restoran prodavnica narodne radinosti toga kraja .

Zvanični sajt

http://www.mecavnik.info/wsw/index.php?p=345

[marija]

[marija]

ETNO-SELO   "STANIŠIĆ" - Bijeljina, Republika Srpska

 Etno-selo porodice Stanišić krasi sembersku ravnicu  

                       Zavičajne slike iz Brgule kod Vareša
Ideja da se napravi selo nastala je nakon jednog porodičnog ručka. Sjedili smo u sobi i nekako svi gledali kroz prozor. Kišica je tiho padala. U ravnici mi se ukazao brežuljkasti predio i u dogovoru s porodicom odlučio sam da svoje rodno selo, odavde udaljeno 200 kilometara, premjestim u sembersku ravnicu, pa neka košta koliko hoće. I, evo, uspio sam uz pomoć porodice.
Sam ambijent djeluje očaravajuće i kao da nas izbacuje iz ovdašnjeg, ubrzanog vremena življenja i vraća u starinu, vraća nas precima i prirodi, budeći divljenje prema jednostavnosti nekadašnjeg načina života. Ovdje se odmaraju oči i duša, čovjek postaje plemenitiji, ali i mudriji slušajući žuborenje potoka i rad vodenica.
- Ovo selo je originalno, sve kuće su originalne i ono je nastajalo tako što sam sa  svojim prijateljima iz mog rodnog sela Brgule, koje se nalazi u planinskom predjelu kod Vareša, otkivao gredu po gredu, dasku po dasku sa kuća i sve to donosio ovdje. Vidite da je i ovdje vještački napravljen mini brežuljkasti predio, kako bi se starine iz mog sela upotpunosti uklopile u ravnicu Semberije. Porodična ljubav prema starinama i zavičaju postala je stvarna i opipljiva tek u martu 2003. godine. Za dvije godine otkupili smo i prenijeli desetak originalnih planinskih kuća-brvnara. Povezali smo ih popločanim stazama, a centar sela ukrašavaju dva bistra jezera, sa labudovima. Jezera su također imitacija onih kraj kojih sam se ja kao mali igrao, a bila su smještena pod samom planinom Zvijezdom. Ta planina se je kao anđeo čuvar nadvijala nad Brgule i ostale dijelove vareške opštine. Planinu nisam uspio prenijeti, ali selo, evo, jesam - počinje priču graditelj ovog "bosanskog sela"  Boris Stanišić.

Autor teksta: M. Karić(magazin AURA,internet izdanje



http://skd.izvor.free.fr/srpska_etno_sela.htm

[marija]

U sklopu Etno sela „Stanišici“ otvoren je hotel „Pirg“ . Hotel „Pirg“ je replika kule sa Svete Gore, odnosno replika pirga Svetog Save. Njegova kamena spoljašnjost oduzima dah, a prefinjena unutrašnjost pruža izvanredan ugođaj gostoljubivosti.(fotografije su preuzete sa zvaničnog sajta etno-sela i vredi ih pogledati)

[marija]

Etno selo Moravski konaci

Etno selo "Moravski konaci" izgrađeno je i sredinom decembra 2007. godine pušteno u rad.

Na ulasku u etno selo posetioce čeka veliki parking, sa dovoljno mesta za sve goste. Ulazom u etno selo posebnu pažnju privlači srpska pravoslaavna crkva posvećena Svetom ocu Nikoli koja je puštena u rad i zajedno sa zvonikom predata Srpskoj pravoslavnoj crkvi na upravljanje. U njoj sa našim najmilijima dočekujemo naše blagdane, kumujemo, krstimo i venčavamo se sa blagoslovom Božjim.






http://www.etnoselo.rs/lang-lat/etno-selo.html

[Милан Меденица :)]

како је лепо ово  0409_feel

[JELENA]

etno selo stanisici kod Bijeljine

[JELENA]

etno selo stanisici

[marija]

Puni ko brod

Šarganskom osmicom vozi se više putnika nego bilo kojom turističkom prugom u Evropi

UŽICE - Zavičajno udruženje Mokrogoraca "Šargan" obeležava ovih dana 15 godina od početka radova na obnovi uskokolosečne pruge preko Šargana, čuvene Šarganske osmice. U udruženju Mokrogoraca s ponosom kažu da je ovom turističko-muzejskom prugom, u četiri drvena vagončića kapaciteta 130 sedišta, prošle godine prevezeno više od 80.000 turista, ljubitelja starih pruga, a da će ove godine taj rekord, uprkos krizi, biti oboren.

- Vozovi preko planinskog prevoja Šargan, na relaciji dugoj 15,5 kilometara, svakodnevno su puni, a zbog najavljenih brojnih ekskurzija i ostalih posetilaca, sezona će biti produžena za mesec dana - kaže Svetislav Tijanić, portparol "Šargana".

Mokrogorci iz ovog udruženja dodaju da je Šarganskom osmicom prošle i ove godine prevezeno više putnika nego na bilo kojoj turističkoj pruzi u Evropi, i da je već to dovoljan dokaz da su za poslednjih deceniju i po, od početka obnove "Osmice", uspeli da od ruševine naprave vodeći srpski turistički brend.

- Pre 15 godina, kad je jedna poplava u koritu reke Kamešine otkrila zatrpani izvor lekovite vode u kome je pronađen rimski novčić s likom imperatora Tiberija, grupa Mokrogoraca predvođena Radovanom Glibetićem, danas direktorom finansijskog sektora "Železnica Srbije", pokrenula je akciju da u turističke svrhe obnovi deo pruge na čuvenoj "Osmici" - kaže Tijanić.

Prva vožnja na kompletnoj trasi od Mokre gore do stanice Šargan - Vitasi bila je krajem 2002. godine.

- Od početka naša namera jeste da pruga uskog koloseka stigne do Višegrada. Do Dobruna u Republici Srpskoj prvi turistički voz stigao je 2008. godine, a u Višegrad će, sigurni smo, stići 2010. - kaže Glibetić.   

[marija]

Garaške breze

Opis: Aranđjelovac

Grad Sv. Arhandjela, poznat po belom mermeru, mineralnim vodama i glini. Uporedo sa razvojem grada razvijala se i banja koja je sada u njegovom centru. U gradu se nalazi najveći evropski muzej mermernih skulptura na otvorenom.

Garaške breze

Domaćinstvo Vere Petković

Ljubazni domaćini, ukusna domaća hrana, odmor na Garaškom jezeru učiniće Vaš odmor nezaboravnim.

http://www.selo.co.rs/listingview.php?listingID=141

[Vizantiona]

http://www.panoramio.com/photo/5655416

[Vizantiona]

Тршић

  Постоје места која су мала по броју становника и по простору који заузимају, али су по своме имену велика и позната у целом свету. Таква су места Гетеов Вајмар , Толстојева Јасна Пољана. Такав је и Тршић, родно место Вука Стефановића Караџића (1787-1864). Налази се у југозападном делу Јадра на брежуљкастом простору кроз који неуморно жубори бистра Жеравија, дајући целом пределу узбудљиву живост и надмоћну лепоту.

  Први подаци о насељености Тршића потичу из прве половине 16. века, али податак када и како је Трсић заправо добио то име не зна се ни дан данас.

  После аустријско-турског рата (1737-1739) , вођеног на просторима Србије, село је такорећи било празно. Насељавање је добило маха половином 18. века када су бројне породице, са простора садашње Црне Горе, пристигле на ове просторе.

  Немири првог српског устанка, зачетог 1804. године, оставили су трага и на изглед села. Дуго је времена Вуково огњиште било препуштено људском немару.

  У историјском и књижевном памћењу српског народа много је значајнија 1933. година. Трајно је остало сећање на годину обнављана Вукове родне куће и на датум освећења, отварања куће и одржавања првог Вуковог сабора. Било је то 17. септембра 1933. године.       

     

  По угледу на старе куће у Јадру подигнута је Вукова кућа, која представља најприснији споменик Вуку и зачетак духовног родослова Тршића, Вуковог родног места.

    Лета 1964. године (стогодишњица Вукове смрти ) изграђен је асфалтни пут до Тршића дужине 4 километра, као и пешачка стаза до Вукове куће. Такође је направљена позорница са гледалиштем под отвореним небом за извођење програма Вукових сабора, који су се до тада одржавали у дворишту Вукове куће, као и основна школа.

Вуков сабор временом постаје највећа културна манифестација у нас. Она негује не само вуковску традицију него и савремена уметничка стремљења. Приказују се позоришне представе, опере, балети, у извођењу познатих уметника и уметничких и позоришних ансамбала из целе Србије; чују се у пригодним вуковским беседама речи умних посланика науке и културе које истински подстичу на стварање нових духовних и материјалних вредности.

Крајем школске године, у мају, одржава се, непрекидно од 1971. године, Ђачки Вуков сабор. На овом сабору, који се такође одржава у Тршићу, организује се Републичко такмичење ученика из српског језика и језичке културе и Савезно такмичење у ликовном изражавању. Генерална конференција УНЕСКО је, на своме састанку у Софији децембра 1985. године, уврстила у свој календар великих година и дан рођења Вука Стефановића Караџића и усвојила Резолуцију о проглашењу Вукове годишњице као значајне годишњице у свету.

У оквиру Југословенског одбора за прославу Вукове годишњице основан је Одбор за уређење Тршића, састављен од људи који се професионално баве проблематиком осмишљавања простора. Уместо градње нових објеката савремене архитектуре, овај Одбор се окренуо народном градитељству самоуких мајстора који су знање стицали генерацијским преношењем искустава. Зато су у Тршићу изграђене, или пренете, бројне куће брвнаре, вајати, магазе, млекари, воденице ... Због свега тога и неописиве природне лепоте, туриста, који посети Тршић, бар за тренутак заборави све проблеме садашњег света и ужива у том осећању задовољства.

[Vizantiona]

SIROGOJNO

Muzej pod otvorenim nebom staro selo Sirogojno. Na pet hektara prostora smešteno je 47 objekata koji čuvaju duhovno nasleđe srpskog sela planinske oblasti. Oko 2000 eksponata izloženo je u etno selu, apartmanski smeštaj u kućama brvnarama, prodavnica suvenira sa krčmom, ostavljaju nezaboravan utisak i divne uspomene koje posetioci, preko 100000 godišnje, ponesu sa sobom iz Sirogojna.

www.sirogojno.rs

[Vizantiona]

Koštunići - selo koje odoleva vremenu

Dobrodošli u Koštuniće

Selo smešteno na padini planine Suvobor, u okviru opštine Gornji Milanovac. Često za njega kažu da je jedino pravo ekološko selo u Srbiji, jer se nalazi u suvoborskom kraju, delu Srbije, koji je još uvek netaknut od strane civilizacije.

Ovo selo je zaista blagosloveno darovima prirode, kao što su bistri potoci, sa kojih se voda može piti, ali i vrednim ljudima, koji vešto i na tradicionalan način spravljaju potpuno prirodne proizvode. Takođe, u Koštunićima postoji nekoliko domaćinstava, u kojima putnik namernik, ili zalutali prolaznik može pronaći smeštaj i uživati u svom begu od svakodnevnog užurbanog života modernog čoveka.

http://www.youtube.com/watch?v=gvwQpn_x7Lw&feature=player_embedded#

U Koštunićima možete videti etno-kuću sa pravim malim umetničkim delima tkalja, pletilja i vezilja. Tu je i Prodanovića magaza, etno-muzej i stalna postavka slikara Bože Prodanovića, stara više od 120 godina. Kao i istorijski muzej, posvećen kolubarskoj bitci i legendarnom generalu Živojinu Mišiću.

U ovom selu se održavaju dve značajne manifestacije "Vidovdan u Koštunićima" (oko 25.juna), i "Dani šljive" (početkom oktobra).

Koštunići su okruženi predivnom planinom Suvobor gde se nalazi i poznata Ravna gora, plato bogat bukovom šumom i pašnjacima. Iz Ravne gore izviru reke Mala Bukovača, Graba i Ponora. Na platou je spomenik đeneralu Draži Mihailoviću, crkva Sveti Đorde, planinska kuća i vidikovac ''Babina glava'', ali i Mokra i Suva pećina

[Vizantiona]

Рајски одмор у Леушићима

У 25 села рудничко – таковског краја 80 домаћинстава укључено у сеоски туризам, а гостима на располагању 572 лежаја

Једна од ретких општина која у Србији предњачи по броју категорисаних сеоских домаћинстава, броју лежајева, квалитету смештаја и услуга у сеоском туризму јесте Горњи Милановац. У друштву Златане Петровић, задужене за сеоски туризам у ТО Г. Милановац, упутили смо се у Леушиће, једно од 25 села у којима је 80 домаћинстава укључено у сеоски туризам, а гостима на располагању 572 лежаја. Пред нама и око нас низали су се предели обојени првим јесењим бојама, изоловани од прометних саобраћајница. Права идила, после суморног дана у српској престоници.

– Природа је према рудничко – таковском крају била благонаклона, и он без обзира на доба године привлачи бројне туристе, рекреативце, једном речју заљубљенике у природу и све њене чари. Ту су и бројни културно-историјски споменици које гости наше општине радо посећују, објашњавала нам је Златана док смо се вијугавим, али добрим путем приближавали домаћинству Слободана Јевтовића.

Октобарска слика села

Испред дворишта права октобарска слика села, казан за печење ракије у пуном погону. Тек толико да схватимо да вреди у правом тренутку бити на правом месту. После срдачне добродошлице, уводећи нас у пространо двориште од 30 ари, домаћин нас прво сврати у подрум (бачварију) где се цењени производ (ракија) чува. Дегустација је уследила нешто касније уз ручак, док смо се помало промрзли од разгледања домаћинства, огрејали у „салону за пријем” поред пећи из које се ширила топлота добро распаљене ватре.

У Рајским конацима све одише старом српском архитектуром и осећа се дах прошлих времена. И све то у низу неколико старинских кућа, реновираних у шумадијском стилу, где је очигледно да маште и укуса није мањкало. Зграде оплемењене топлим бојама, етнографским и уметничким детаљима, време проведено овде, тридесетак километара од Горњег Милановца утолико чине пријатнијим.

– Домаћинство је старо, али добро одржавано и обнављано. Све ово смо правили и радили само због нас али се касније испоставило да се може радити овај посао тако да стално нешто додајемо и прилагођавамо гостима. Регистрована су 24 лежаја, речи су нашег домаћина док нам показује два објекта у којима су неки радови још у току и где ће за разлику од осталих који су у систему парног грејања, основни извор топлоте бити пећи на дрва.

Предност бављење сеоским туризмом

У једној од соба у великој кући показује нам слику на којој је председник удружења пилота-ветерана Америке. Слика није сасвим случајно ту, већ зато што је баш у кући Јевтовића спашено неколико америчких пилота и отуда су овде честе посете из те земље, а једна чак крајем ове недеље. То нас је навело да упитамо како сеоски туризам функционише у јесен и зиму, али Слободана то не плаши јер како рече, предност је бавити се сеоским туризмом, а његови стари - нови гости долазе без обзира на годишње доба.

– Путеви се добро одржавају тако да у свако доба гости до нас могу доћи сопственим аутомобилима. Долазе са свих страна, појединци и групе. Најредовнији су Београђани и Војвођани, мада за њима не заостају ни странци. За нас сазнају преко сајта, мада имамо и свесрдну подршку локалне туристичке организације, медија... Ипак, најбоља препорика је од уста до уста, од људи који су одавде отишли задовољни. Интересантно је и то што је међу гостима у последње време много младог света и одлични су гости. Сви они с јесени и током зиме воле шетње по природи, често оду до Коштунића (5-6 км) или се провозају по таковском крају, истакао је Јевтовић.

Ценовник смо свесно прескочили, али довољно је рећи да новац овде више вреди и да све што дате подмирује комплет пиће и храну (домаћа) у неограниченим количинама (као на слави), спавање...Ово последње, оставили смо за неки други пут, али чорбу од вргања пробали смо чим се чинија нашла пред нама. Иако је главно јело већ било на столу, на репризној чорби нико нам није замерио у овој домаћинској кући. На ред су дошле пите од бундева и јабука, а за следећи сусрет обећана је пита од шљива.

Пред полазак смо завирили и у зграду која се тек опрема (пространа тераса, дневни боравак са камином, сала за ручавање, у поткровљу још две собе, тоалет) и која ће од пролећа створити неке нове, још боље услове за госте.