Суспендовани ђакон Епархије браничевске лажно се представља као православни свештеник у Мелбурну

[Andre Williams]

Лажни свештеник у Мелбурну

13. Јул 2012 - 10:14

Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве обавештава јавност да се у Мелбурну недавно појавио Бојан Влајић, суспендовани ђакон Епархије браничевске, који се овде лажно представља као православни свештеник.

Ђакон Бојан Влајић клирик је Епархије браничевске Српске Православне Цркве, у којој је под забраном свештенослужења и епитимијом због истраге о проневери црквеног новца, о чему је пре неколико година писала и сва штампа у Отаџбини.

Ђакон Бојан није рукоположен у свештенички чин ни од ког канонског православног Епископа, нити има канонско право да се тако представља. О његовом појављивању на канонској територији Митрополије аустралијско-новозеландске и опонашању свештеника обавештен је његов надлежни Епископ, Преосвештени Владика Г. др Игнатије браничевски, као и Црквени суд Богомспасаване Епархије браничевске.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

[Andre Williams]

преузето са расколничког сајта

НОВИ ПАРОХ У ХРАМУ

СВЕТОГ КРАЉА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ У МЕЛБУРНУ

На Светој Литургији у недељу 1. јула/18. јуна у Манастиру Свертог Саве - Новом Каленићу, прота Драган Сарачевић је представио новог свештеника који је са својом породицом дошао на службу у Аустралију.

Слободна Српска Православна Црква, Епархија за Аустралију и Нови Зеланд, преко имиграционих власти Савезне аустралијске владе, довела је из Отаџбине свештеника о. Бојана Влајића, који је постављен за сталног пароха у Слободној Српској Православној Црквено Школској Општини "Свети Краљ Стефан Дечански" у Мелбурну.

О. Бојан је рођен у Ћуприји 1978. године. Завршио је Богословију Светог Саве Београду. Служио је као катедрални ђакон при Саборном Храму "Светог Великомученика Георгија" у своме родном месту.

Са породицом, супругом Маријом и кћерком Милицом, одлучио је да емигрира и своју свештеничку службу настави у Слободној Српској Православној Цркви у Аустралији.

Добро нам дошао о. Бојане!

ВИДОВДАНСКА ПРОСЛАВА

У МАНАСТИРУ НОВОМ КАЛЕНИЋУ

Слободна СПЦ Епархија за Аустралију и Нови Зеланд, прославила је Видовдан у Манастиру Новом Каленићу у заједници са ЦШО "Свети Великомученик Георгије" из Канбере.

Свету литургију и Видовдански парастос служили су протојереј о. Драган Сарачевић и јереј Бојан Влајић, новопостављени парох у ЦШО "Свети Краљ Стефан Дечански" у Мелбурну.

Видовданска Академија је одржана после подушја у трпезарији Дечијег Летовалишта. Предавачи су били прота Драган Сарачевић, г. Милош Вујатов и г. Мирослав Симуиновић

Вредне чланице Савезног Кола Српских Сестара су се постарале да припреме Божуре, панаију мед и погачу, као и задушно послужење

[antics]

Иначе, тај самозвани а рашчињени прота Сарачевић је веома свестрана личност. Ево једног занимљивог интервјуа, који је дао во времја оно:

"СТРУГ ЗАМЕНИО КАНДИЛОМ"

Село Моравци поред Ибарске магистрале надомак Љига. Центар овог лепог места годинама је био на његовом крају: ту где су данас школа и црква. Некад су ту биле Општина, три кафане, две трговине, ковачница, вашариште и стециште овдашњих сељана, путника и намерника. Кад је после рата два километра ниже подигнут задружни дом и кад је у њему и око њега, углавном почео да тече живот села, бивши центар је почео полако да одумире. Млађи су одлазили у потрази за послом у оближни Љиг и Лазаревац или за Београд а старији су умирали, углавном, по редоследу. У овом некада веома живом кутку Мораваца сад се једино чује граја малобројних ђака из оближње школе и понекад звона са суседне цркве.

Али, крај се недавно подмладио. Из рудничког села Шилопаја овамо је стигао млади и наочити свештеник Драган Сарачевић са супруом Милевом и двоје деце.

Ништа необично, али није баш тако.

Драган је доскора био квалификовани металац, радник у познатој горњомилановачкој фабрици „Металац". Изненада је оставио струг и обукао мантију.

Затекли смо га како прекуцава рукопис своје књиге о Хаџи Ђери, некадашњем игуману бившег Моравачког манастира (сада цркве), коме су Турци у доба оне познате сече кнезова у Србији овде одсекли главу и однели је у Београд. Свештеникова супруга попадија Милева, на другом крају стола својски је учила основе марксизма и социјалистичког самоуправљања. Предстоји јој ускоро испит из овог предмета у Центру за обуку радника у трговини у Ваљеву.

Ето док се њен супруг исписао из радничке класе, попадија хоће да постане - продавачица.

-То што сам супруга свештеника - каже Милева Сарачевић - не спречава ме да будем свој човек и имам своје занимање и парче хлеба... Неће то сметати ни вери, ни друштву, ни нама... Напротив свима ће користити. Ми смо млади и савремени људи и не желимо да робујемо неким старим схватањима да попова жена треба да буде само - попадија.

У кући им је све, што народ каже, на електрику, па и грејање. Иако тренутно нема струје, топло је. За сваки случај су оставили у дневној соби добру стару бубњару која поиграва од топлоте па смо се поштено на овој зими раскравили. Домаћин нас уз то, нуди добром старом ракијом каква може да се нађе само у свештеничкој кући. Смркава се па Драган упали велику славску свећу.

Од сарадника листа...

-Како сам постао металац, па после тога свештеник? Па, лепо- отпоче причу Драган Сарачевић.- Након основне школе 1968. године из родног села Шилопаја сам отишао на занат у гоорњомилановачки „Металац" и постао ученик у привреди. У фрабрици сам учио занат а поподне у школи теорију. И једно и друго ми је ишло од руке. Био сам вредан радник и одличан ученик. У слободним часовима сам у тамошњим „Дечјим новинама" помагао у цртању оног њиховог чувеног стрипа за децу о неустрашивим јунацима из рата Мирку и Славку. Правио сам илустрације за часописе „Расковник" и „Сунцокрет". Био сам врло активан у свим друштвено-политичким организацијама у фабрици и граду па су ме већ у другом разреду свечано примили у Савез комуниста.

Домаћин док прича, стално нас нуди јелом и пићем. Његова супруга из суседне собе се извињава што то не чини. Повукла се тамо да нам не смета и уз свећу учи ли учи марксизам и самоуправљање.

-Морам- вели.- Ускоро полажем испит а градиво је прилично тешко и обимно.

-Ја сам то савладао као ништа и добио одличну оцену- каже смешећи се свештеник Сарачевић.

-Лако је теби било кад си био политички поткован- вели му попадија.

-И јесам вала. Кад су ме примили у Партију, постао сам политички још агилнији. То ми није сметало да, како се то по војнички каже, школовање завршим као „први у класи", постанем квалификовани металац. Одмах сам добио запослење у фабрици и свој фабрички струг. Али поред фабричке машине набавио сам и писаћу и узгред у слободним часовима завршио дактилографски курс. И даље сам тезгарио у „Дечјим новинама", али не само цртајући већ и пишући.

Попадија Милева нас за тренутак прекиде. Извињава се и моли супруга да јој објасни нешто о надлежностима радничког савета у СОУР-у. Није јој, каже, нешто јасно.

И објасни јој потанко.

Свештеник Драган настави да нам прича како је 1972. отишао у војску у Бијељину и како је поред војничких обавеза сарађивао у војничком листу „Народни борац" који је излазио у Сарајеву.

После војске се вратио поново за свој струг у фабрици „Металац". Али, тада овом, иначе угледном предузећу, нису цветале руже. Роба се слабо продавала, пословало се с губитком, радници су примали минималне личне дохотке. То им се није свиђало па су сви, наравно и Драган Сарачевић, настојали да помогну предузећу и радом и саветима.

...до богословије

Сарачевић о томе прича:

-На партијским састанцима, радничком савету, зборовима радника и у разговору са руководиоцима говорио сам, указивао, критиковао без длаке на језику, све у жељи да нам буде боље. Тако сам бар мислио и желео. Али, појединим људима та моја добронамерна иступања се, изгледа, нису свиђала. Једног дана су ми одбрусили: „Ти, Сарачевићу, стално попујеш... Што не идеш у попове?" - Е, то ме је грдно увредило и наљутило. Јер нисам само говорио, него сам и својски радио за бедну зараду. И решим. Е, вала, отићи ћу! Одмах сам дао отказ, спаковао ствари и кренуо у Београд право у Патријаршију да тражим да ме приме у богословију.

За тренутак застаде, подстакну ватру па настави:

-Идући према Патријаршији на Косанчића венцу сам прошао поред зграде на којој је писало Ликовна академија. Застао сам као укопан. Нешто ме је штрецнуло и у мени проговорило: „Стани Драгане, ти си обдарен за цртање. Што не би покушао да се упишеш на Ликовну академију!" Уто се зачуше звона са Саборне цркве. Никад ми се дотад звук црквених звона није учинио тако лепим и привлачним иако сам одрастао поред цркве у Шилопају коју је подигао мој деда. У души ми се нешто ломило. Био сам просто разапет између Патријаршије и Академије. Таман ам хтео да пођем даље кад из Академије истрчаше раздрагани младићи и девојке, студенти Академије са блоковима и цртежима под мишком и бојама и четкицама у руци. И ја се вратих и уђох на факултет и право у канцеларију код секретара. Кажем ко сам, шта сам, покажем и своје цртеже које сам понео и питам их да ли могу да се упишем на Академију. „Можеш", каже ми љубазно секретар, „ако положиш пријемни испит који је кроз месец дана". Вели ми још: „Припреми се и дођи" и ја одлучих да окушам срећу. Изнајмио сам собу недалеко одатле, спријатељио се са студентима и они ми препоручише једног академског сликара који спрема ђаке за пријемне. Одлазио сам свакодневно на часове, цртао и дан и ноћ. Али, нисам имао среће, нисам положио пријемни. И право у Патријаршију. Тамо су ме одмах примили. Тада сам се вратио у Горњи Милановац у фабрику. Рекао сам: „Другови, ја сам вас послушао, отишао сам у попове. Враћам вам партијску књижицу јер то двоје не иде заједно". Било ми је, признајем, тешко јер мој отац Владимир је био седамнаест година члан Савеза комуниста.

Бесплатно венчање!

Бивши металац и несуђени сликар Драган Сарачевић и у богословији је био међу најбољима. Школовање траје пет година а он је богословију завршио за три и по године са одличним успехом и обукао свештеничку мантију. Прво је службовао у родном селу Шилопају, у задужбини свога деде, а онда је премештен у Моравце где ужива добар углед и код народа и код власти. Помаже и једнима и другима.

-Да ли сам задовољан, да ли се кајем што сам напустио фабрику, питате ме- каже свештеник Сарачевић.- Јесам... Мирније живим иако и овде као и тамо у фабрици, што народ каже, „и над попом има попа". Колико зарађујем? Зависи колико људи се роди, умре, слави, свети водицу, венча се... Заправо, колико тражи моје верске услуге. Имам бесплатно стан а припада ми новац од опела, крштења, сечења колача, освећења водице... Венчање не наплаћујем. Ја сам једини свештеник у земљи који тако ради. То сам сам одлучио. Велим, то је преломни тренутак у животу сваког младог човека, ту млади почињу заједнички, нов живот, па нек им је макар то бесплатно, бар од мене. Иначе, зарађујем два до два и по стара милиона . Али, ето, издржавам и школујем супругу и двоје деце. Имам кола, којима обилазим парохију, излазимо често у кафану да слушамо музику и да вечерамо, идемо у биоскоп, скокнемо и до Београда да нешто купимо и да погледамо неку представу у позоришту или неки концерт. Идемо на море. Прошлог лета смо летовали на Мајорки у Шпанији. Волим да радим, али и да живим као и сви млади људи.

Док смо разговарали, у кућу бану учитељ Мило Ивановић са супругом која је продавац у сеоској трговини. Учитељ и свештеник су одлични пријатељи. Прву школу у Моравцима је основао Хаџи Ђера у манастирском конаку 1788. Зато је школа носила име овог народног трибуна. После рата, међутим, некоме је то сметало па је Џаџи-Ђерино име закречено. Али, зато једна преостала кафана у Моравцима носи назив „Хаџи-Ђера". А управо је због те несрећне кафане уча, који је уз то секретар партијске организације у селу, навратио код попа. Кафана је постала стециште друмских проститутки које возачи камиона на Ибарској магистрали овамо доводе или одводе.

-То је брука за цело село, за све нас- кажу учитељ и свештеник и саветују се шта да раде. Ишли су веле, у СУП у Љигу и тамо су им рекли да би све те девојке луталице могли да похапсе, али ко ће у затвору да плаћа њихово издржавање кад је општина сиромашна. И сад уча и поп такође не знају како овом злу и бруци да стану на крај.

Поред свега овога они имају још једну бригу која их такође прилично мучи. Један наш човек се вратио из Америке, где је дуго живео, и населио се у Моравцима. Са собом је довео жену Чехињу која припада такозваној секти Јеховини сведоци. И сад она врбује сељаке да се приклоне овом роду.

Учитеља то брине по партијској а попа по православној линији. Али обојица се на крају сложише:

-Шта можемо, по Уставу слобода вероисповести је загарантована. Свештеник Сарачевић нам на крају показа своју књигу о Хаџи Ђери која ће ускоро бити штампана.

-Установио сам - вели - између осталог, где се у црквеној порти налази гроб Хаџи Ђере о чему се до сада само нагађало.

После неколико дана путовања по западној Србији пут нас је опет навео кроз Моравце. Кад нас је спазио,с вештеник Сарачевић сав радостан, истрча пред нас.

-Свратите на част, моја поша (тако он тепа попадији - примедба Б.М.) положила марксизам и самоуправљање као од шале!

Учитељ Мило Ивановић, који се ту затекао, каже нам у поверењу:

-Попадију ћемо да предложимо за члана Савеза комуниста...

Богосав Марјановић, Снимио: М. Чекић, Илустрована Политика, 1310, стр. 32-33, 13.12.1983.

Ко не верује да је ово истина, фотокопију те две стране из "Илустроване" може да види овде: http://www.spc.rs/sr/raspop_dragan_saracevic_se_dogadja

Има једна ствар која ми никако није јасна... Како је могуће у данашње време, са свим тим интернетима, са скајповина, сајтовима... - са свим тим, да пролазе овакве приче? Има ли на форуму неко од браће из Аустралије? Ако нема, дајте да се ширимо и тамо, те да би се и ова заблудела браћа спасила и вратила под крило Цркве.

[Guest о. Агапије]

Интересантно је што код расколника увек направе " трансфер" све сами распопи са сумњивим досијеом. Тако је у "цпц", " "аустралијској слободној прав. Цркви" тако и код артемита...

То некако Бог уреди да буде тако.

[Guest - . . .-]

Познајем лично Влајића, били смо школски другови... ево шта је себи дозволио.

[Guest - . . .-]

Е сада ће бити у прилици да "брани веру" са осталим заблуделима, с тим што Влајић овде добро зна шта ради (лична корист а не Црква).

Иначе, ову дружину подржава сајт новинар.де који подржава и Артемија ( а све је ово иста прича)... сада вам је јасно са каквим клипетама Црква има посла.

Иначе сам Влајића ожалио и подигао читав крај да га тражимо... а он опљачкао касу и зеза се по хотелима:

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:234778-Pronevera-zakljucana-u-sefu

[Драгољуб Марјановић]

Дошло време да владика више не сме ни да суспендује неког клирика. Такви одмах оду у неку расколничку организацију и нађу себи тамо ухљебије, а да ствар буде грђа, одмах почну да "бране веру" од екумениста. А народ ко народ, простодушно то све гута.

[Guest - . . .-]

Дошло време да владика више не сме ни да суспендује неког клирика. Такви одмах оду у неку расколничку организацију и нађу себи тамо ухљебије, а да ствар буде грђа, одмах почну да "бране веру" од екумениста. А народ ко народ, простодушно то све гута.

Владика ради оно шта треба да ради а народ треба више да размишља о својој парохији и да помогне свом свештенику него да "брани веру" пратећи Артемија, Влајића, Акакија, овога-онога...

Иначе, овај "прота" Саранчевић је иначе велика подршка Артемију. Он је био организатор доласка бившег о. Наума у Мелбурн. Ево, сада је примио у своју цркву суспендованог ђакона који НИЈЕ СВЕШТЕНИК и поставио га је за свештеника расколничке организације. Ђакона који је покрао црквену касу и који је све направио будалама када је исценирао своје киднаповање.

Толико су артемити провидни и јадни да немам речи са све овим Сарачевићем и овим лажи попом Влајићем:

[Драгољуб Марјановић]

Владика ради оно шта треба да ради а народ треба више да размишља о својој парохији и да помогне свом свештенику него да "брани веру" пратећи Артемија, Влајића, Акакија, овога-онога...

Иначе, овај "прота" Саранчевић је иначе велика подршка Артемију. Он је био организатор доласка бившег о. Наума у Мелбурн. Ево, сада је примио у своју цркву суспендованог ђакона који НИЈЕ СВЕШТЕНИК и поставио га је за свештеника расколничке организације. Ђакона који је покрао црквену касу и који је све направио будалама када је исценирао своје киднаповање.

Толико су артемити провидни и јадни да немам речи са све овим Сарачевићем и овим лажи попом Влајићем:

Они сви сад могу да се сакупе под један слоган: "Расколници свих земаља уједините се"... ионако је тај прота Сарачевић био комуниста и учио Марксов Капитал док је упоредо студирао Богословију. То су својевремено пренели на сајту митрополије Аустралијско Новозеландске. Тај Сарачевић је дао интервју својевремено, док је још живео у Србији, и још се поносио како је он комуниста и свештеник у исто време. А сад је исповедник вере! Мука да те спопадне бре!

[Guest - . . .-]

Има и овај клип али је скинут:

http://www.frequency.com/video/prota-dragan-saracevicda-pomene-gospod/28080764

Сада очекујте да компанија крене на пљувачину по мени, једном малом провинцијалном попу, и по свима који не мисле као они и само гледајте како ће да скрећу приче од овог разбојништва који против Цркве заједно чине компанија око Артемија са дружином у Аустралији. Ја се стварима бавим аналитички и ово је само одмотавање клупка. Дакле, Сарачевић који угошћава Артемијеве раскалуђере доводи суспендованог ђакона и поставља за свештеника (који никада није рукоположен у чин свештеника а суспендован је због овога - крађа црквеног новца), помиње Артемија на тим њиховим службама и отворено цепају народ и по дијаспори и по Србији.

Али кад-тад се открију.

[Драгољуб Марјановић]

Што је још грђе, овог бившег ђакона изгледа да нико није ни "рукоположио" за свештеника, осим можда сам Сарачевић. Што би значило да се они шегаче са Црквом. Гледам оне слике како тај лажни поп причешћује децу! Било би интересантно проверити на њиховом сајту да ли има нека информација да је ђакон примио посвећење у свештенички чин, или је само навукао фелон и окачио епитрахиљ и почео да причешћује?!

[Guest - . . .-]

Они сви сад могу да се сакупе под један слоган: "Расколници свих земаља уједините се"... ионако је тај прота Сарачевић био комуниста и учио Марксов Капитал док је упоредо студирао Богословију. То су својевремено пренели на сајту митрополије Аустралијско Новозеландске. Тај Сарачевић је дао интервју својевремено, док је још живео у Србији, и још се поносио како је он комуниста и свештеник у исто време. А сад је исповедник вере! Мука да те спопадне бре!

Па ето, то су људи који "бране" Артемија. Од кога? Од Цркве? Од браће?

Хе, клупко је много замршеније него што смо многи мислили. Страшно је шта је Артемије допустио себи да скупи највећи олош и шљам и да га они штите. Брука.

[Guest - . . .-]

Што је још грђе, овог бившег ђакона изгледа да нико није ни "рукоположио" за свештеника, осим можда сам Сарачевић. Што би значило да се они шегаче са Црквом. Гледам оне слике како тај лажни поп причешћује децу! Било би интересантно проверити на њиховом сајту да ли има нека информација да је ђакон примио посвећење у свештенички чин, или је само навукао фелон и окачио епитрахиљ и почео да причешћује?!

Ма какво посвећење! Знам човека. Већ сам горе написао о чему се ради. Влајић уместо да се смири и да прихвати оно што му је Владика дао као подвиг ( а сви знамо да би га Владика када би се пказао као покајник вратио у службу), он одлази код расколника и ето, сада ће Влајић са комуњаром Сарачевићем да "брани веру" а верујем и да пљује по Владици Игнатију.

То тако иде.

[Драгољуб Марјановић]

Па ето, то су људи који "бране" Артемија. Од кога? Од Цркве? Од браће?

Хе, клупко је много замршеније него што смо многи мислили. Страшно је шта је Артемије допустио себи да скупи највећи олош и шљам и да га они штите. Брука.

Ко зна шта се ту иза брда јавља. Чим неко почне да зрачи о правој вери и одбрани вере, када су му уста пуна светих отаца и ревновања, мени то одма' сумњиво.

[Драгољуб Марјановић]

Хтедох рећи "иза брда ваља".

Артемије није знао у шта се упушта када је кренуо да освајаја Дубоки поток. То је био потез којем су се зарадовали сви могући расколници, од ових из Аустралије, оне Десе Крстић, па до Акакијеваца....

Ево, и Кипријановци из Грчке су почели да га врбују. Имам један њихов свеж текст, на енглеском је, покушаћу да га поставим овде. Па ко разуме, разуме.