Густав Климт (Gustav Klimt), сликар Симболизма

[Guest - . . .-]

Густав Климт (нем. Gustav Klimt; Баумгартен, 14. јул 1862. — Беч, 6. фебруар 1918) био је аустријски симболистички сликар и један од оснивача Бечке сецесије.

Његови радови обухватају слике, мурале, цртеже и друге уметничке дисциплине, нарочито примењене уметности. Данас су већим делом изложени у Бечкој сецесионој галерији. Климтов примарни субјект било је женско тело, и његови радови су прожети еротицизмом. Велики број његових цртежа су у приватним колекцијама бечких колекционара који их чувају као највеће благо.

Живот и уметност

Густав Климт је рођен у Браумгардену поред Беча, Аустрија, као друго од седморо деце гравера Ернеста Климта и његове супруге Ане рођене Финстер.

Почиње да похађа школу за примењену уметност у Бечу (1879 — 1883). Своју каријеру отпочиње сликајући предворје Уметничко-историјског музеја у Бечу. Касније Климт постаје почасни члан Бечког и Минхенског универзитета.

Године 1893, Климт добија поруџбину да ради три слике које би украшавале плафон велике хале универзитета у Бечу. Његове три слике, Филозофија, Медицина и Правда бивају оштро критиковане и сврстане у „изопачену“ и „порнографску“ уметност што је на крају резултирало одлуком да се нацртане слике ипак не прикажу и изложе у хали бечког универзитета. Касније су све три слике бивају уништене од стране SS трупа у Другом светском рату маја 1945. То ће бити и последњи пут да је Климт икад прихватио да ради за јавне институције, упркос чињеници да за слику „Филозофија“ против које 87 професора потписује петицију добија златну медаљу на Светској изложби у Паризу.

Његови радови обично зраче жутом и златном бојом, док су фигуре обично постављене у еротској пози. То се може видети у сликама Јудит I (1901), као и у Пољубац (1907–1908), а нарошито у Данае (1907). Климт је инспирацију црпео од древних уметника па све до Албрехт Дирера. Његови радови су такође критиковани као рани натуралистички стил, а употреба симбола и симболистичких елемената као начин да „ослободи уметност“ од своје традиционалне културе.

Климт је један од оснивача Wiener Sezession (Бечка сецесија), а уређивао је и часопис Ver Sacrum. Напустио је покрет 1908.

Климт узима одмор на језеру Атер и тамо слика пејзаже.

1911 за своју слику "Живот и Смрт" добија прво место на изложби у Риму. Умире у Бечу 6. фебруара, 1918. од шлога као и његов отац. Бива сахрањен на гробљу Hietzing у Бечу. Гомила слика остаје незавршено. 19. јун, 2006., Аукцијска кућа „Кристи“ продаје слику Густава Климта „Портрет Аделе Блох I“ која се продаје за рекордних 135 милиона долара што од тада постаје најскупља слика икад продата надмашивши при том Пикасову слику „Дечак са фрулом“ која је продата 5. маја, 2004. за $104 милиона.

]Заоставштина

• Климтови радови имали су веома великог утицаја на сликама Егон Шилеа.
  
• У новембру 2003, Климтова слика Landhaus am Attersee продата је у САД-у за 29,128,000. долара.
  
• Раул Руиз снимио је филм о Густав Климту, у којем је главна улога додељена Џон Малковичу. Премијера је приказана на интернационалном филмском фестивалу у Ротердаму 28. јануар 2006.
  
• 2006. године на аукцији продато је платно „Портерт Аделе Блох-Бауер I“ То је до сада најскупље продата слика икад са својих 104 милиона долара.
  

Изабрани радови

• "Бечки универзитет" Радови на плафону
  
• "Palais Stoclet" мозаик у Бриселу
  
• Басна (1883)
  
• Позориште у Таормини(1886-1888)
  
• Auditorium in the Old Burgtheater, Vienna (1888)
  
• Portrait of Joseph Pembauer, the Pianist and Piano Teacher (1890)
  
• Древна Грчка II (Девојка из Танагре) (1890 - 1891)
  
• Портрет жене (Госпођа Хејман?) (1894)
  
• Музика I (1895)
  
• Скуптура (1896)
  
• Трагедија (1897)
  
• Музика II (1898)
  
• Атена Палада (1898)
  
• Портрет Соње Книпс (1898)
  
• Рибља крв (1898)
  
• Водена струја (1898)
  
• Шуберт за клавиром (1899) (изгорела у пожару 1945)
  
• После кише (Башта са кокошкама у Сент Агати) (1899)
  
• Нимфе (Сребрне рибе) (1899)
  
• Филозофија (1899–1907) [1]
  
• Нуда Веритас (1899)
  
• Портрет Серене Ледерер (1899)
  
• Медицина (1900–1907)
  
• Музика (Литографија) (1901)
  
• Јудит I (1901)
  
• Buchenwald (Birkenwald) (1901)
  
• Златна рибица (Мојим критичарима) (1901–1902)
  
• Портрет Герте Фелзевањи (1902)
  
• Портрет Емили Флеге (1902)
  
• Брезова шума (1902)
  
• Брезова шума I (1902)
  
• Бетовенов фриз (1902) [2] [3]
  
• Нада (1903)
  
• Крушково дрво (1903)
  
• Jurisprudence (1903–1907) [4]
  
• Водене змије I (1904–1907)
  
• Водене змије II (1904–1907)
  
• Три доба жене (1905)
  
• Портрет Маргарет Стонбоургхт-Витгенстејн (1905)
  
• Сеоска башта (1905–1906)
  
• Сеоска башта са сунцокретима (1905-1906)
  
• Стокле фриз (1905-1909)
  
• Портрет Фрице Ридлер (1906)
  
• Сунцокрет (1906-1907)
  
• Нада II (1907-1908)
  
• Замак Камер на језеру Атер (1908)
  
• Данаја (1907)
  
• Портрет Аделе Блох-Бауер I (1907)
  
• Пољубац (1907 - 1908)
  
• Жена са шеширом и боом од перја (1909)
  
• Јудит II (Salomé) (1909)
  
• Црни шешир од перија (Жена са црним шеширом од перија) (1910)
  
• Смрт и живот (1911)
  
• Сеоска башта са распећем (1911-1912)
  
• Јабуково дрво (1912)
  
• Шумска кућа на језеру Атер (1912)
  
• Портрет Меде Примавези (1912)
  
• Портрет Аделе Блох-Бауер II (1912)
  
• Девице (Die Jungfrau) (1913)
  
• Црква у Касонеу (1913)
  
• Седећи полуакт, ослоњен (1913)
  
• Седећи полу-акт, затворених очију (1913)
  
• Портрет Еуђеније Примавези (1913-1914)
  
• Љубавници, приказани са десне стране (1914)
  
• Портрет Елизабете Бахофен-Ехт (1914)
  
• Лежећи полу-акт, приказан са десне стране (1914-1915)
  
• Портрет Фредерике Марије Бер (1916)
  
• Кућа на језеру Атер (1916) [5]
  
• Баштенска стаза са кокошкама (1916)
  
• Смрт и живот (1916)
  
• Пријатељице (1916-1917)
  
• Woman seated with thighs apart, drawing (1916-1917)
  
• Играчица (1916 - 1918)
  
• Леда (слика је уништена) (1917)
  
• Портрет жена, анфас (1917-1918)
  
• Невеста (was unfinished) (1917-1918)
  
• Адам и Ева (недовршена) (1917-1918)
  
• Портрет Јохане Штауде (недовршено) (1917-1918)
  

Са Википедије

[Guest - . . .-]

Ево неких од радова Густава Климта

Adele Bloch-Bauer's Portrait.

[Guest - . . .-]

The Kiss

[Guest - . . .-]

Mäda Primavesi

[Guest - . . .-]

[Дуња]

The Kiss

Савршена.

Око 3 000 дин. у "Форми Идеале".

[katja]

Danas je i Google u čast 150-godišnjice rođenja velikog umetnika svoju naslovnu stranu posvetio Klimtu!

Bravo za temu, ulepšala je današnji dan!

[Guest о. Агапије]

Само мала интервенција, нека ми не буде замерено.

Исправније је написати " сликар Симболизма " у наслову...

Иначе, свака част за тему оче!

[Милан Меденица :)]

Савршена.

Око 3 000 дин. у "Форми Идеале".

прескупо ...

ево ти предобар квалитет репродукције, нек ти нека дигитална штампарија одштампа за 1000 динџи велики формат и још за неку сићу купиш стакло и окачиш је на зид за упола пара

http://www.maskins.com/var/ezwebin_site/storage/images/artworks/artists/old-artists/gustav-klimt-the-kiss/161976-1-eng-GB/Gustav-Klimt-The-Kiss.jpg

[Милан Меденица :)]

иначе, тип је оптуживан за порнографију у оно време (почетак 20. века) због отворених еротизама и фалусних симбола и истовременог кокетирања са светошћу хришћанског морала на својим сликама, укључујући и Пољубац. да не улазим у лични морал сликара, а није само због тога прозиван.

па сад, ко има око за гледање, све ће бити јасно

најсмешније од свега, није чак ни питање шта ми видимо, него шта је сликар хтео да постигне и насликао ...

[Јелина]

Tako ukratko zvuči život ovog nesvakidašnjeg umetnika. Buran, pun uspeha i padova, razočarenja ali i svetskog priznanja. Jedan je od retkih umetnika koji je za života postigao slavu i pristojno živeo od svog rada. Postavio je osnove bitnog poglavlja u umetnosti i izneo sav njegov teret. Gustav Klimt je slavio život. Bogatstvo i raskoš njegovih slika prikazivali su uživanje u životu i lepoti. Žena kao glavni motiv, bila je centar svega, predmet obožavanja, uvek na neki tajanstven način svesna svoje moći. Portretisao je mnoge poznate žene svoga doba.

Glumice i zabavljačice, bečke dame iz visokog društva, sve su dolazile u njegov atelje i bile očarane njegovim talentom. Ako uporedimo fotografije tih žena sa Klimtovim slikama, videćemo da ih je zaista prikazivao u najboljem svetlu – izduženih linija, graciozne, raskošno obučene, sa nekim pobedničkim izrazom zadovoljstva na licu ili usnule u gomilama šarenih prekrivača. Sve su fatalne zavodnice i sve su toga svesne. Međutim, oni javnosti manje poznati radovi, najbolje prikazuju Klimtov neverovatni talenat. Pošto je bio sin gravera, ovladao je grafičkim tehnikama. Proveo je mnogo vremena izučavajući grčke vaze u Carskom muzeju i kopirajući Ticijanove portrete.

Klimz je slikao u slavu postojanja, lepote i neskrivenih žudnji za ljubavlju. Prikazivao je najstrašnije scene života kao i one najtajnije, otvoreno i bez lažne skromnosti. Postavio je temelje jednog novog slikarskog izraza i uticao na umetnike sve do današnjih dana. Ako malo bolje pogledamo trend današnjih ilustracija, kombinovanja tipografije i crteža, slike i ornamentike, naći ćemo Klimtove osnove kompozicije i poetike.

LINKhttp://www.dizajners...i-fatalne-zene/

[Јелина]

http://tinamaxima.bl...ava-klimta.html

Хтела сам и овај линк да убацим, али нешто не ваља, ко уме - нека помогне (има пар лепих фотографија).

[Дуња]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1342285751' post='679046]

http://www.maskins.c...mt-The-Kiss.jpg

Добра идеја, сачувано. Хвала ти.

thank_you777

Таман да се ратосиљам овог поклопца од бомбоњере са мотивом дечака са сузом у оку.

[RYLAH]

Добра идеја, сачувано. Хвала ти.

thank_you777

Таман да се ратосиљам овог поклопца од бомбоњере са мотивом дечака са сузом у оку.

[Милан Меденица :)]

Добра идеја, сачувано. Хвала ти.

thank_you777

Таман да се ратосиљам овог поклопца од бомбоњере са мотивом дечака са сузом у оку.

joj

лепота је што мож да смоташ ил промениш кад ти досади, само нађеш слику коју желиш на зиду и квалитетну репродукцију ... зато унапред смислиш димензије стакла, то је једина компликација