У Ђаковици се поново крштавају Срби

[Guest]

У Ђаковици се поново крштавају Срби

07 субота јул 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Преносимо

≈ Оставите коментар

Миленко – Мишко Јовановић, отац првог Србина који се крстио у Ђаковици, поручио да је, поред тога што је све ствар божје промисли, на овај начин желио да пошаље поруку својим сународницима и сапатницима да се никад и никако не одричу свог огњишта, а кум на крштењу, Никола Цамовић, да је Душаново крштење вјесник бољих дана за ђаковичке Србе .

Двогодишњи Душан Јовановић из Бара, први је Србин који је свету тајну крштења примио у Ђаковици након рата на Космету 1999. године. Душаново крштење је обављено јуче у новосаграђеном манастиру Успења Пресвете Богородице у некадашњој Српској улици, у граду под Чабратом, а његов отац,Миленко, истакнути хуманитарни активниста, предсједник Савеза удружења расељених у Црној Гори и новинар, казао је тим поводом да је крштење његовог сина у Ђаковици искључиво божја промисао.

“Тако је Бог хтио. У тренутку када је прошле године завршена обнова цркве у Српкој улици коју су Албанци запалили у мартовском погрому 2004.године, а након тога и преименована у манастир, јавила ми се жеља и потреба да Душан, иначе моје треће дијете, буде први Србин који ће након погрома православаца из мог завичаја бити крштен у Ђаковици. Осјећај је неописив. С једне стране сам пресрећан што је ова привилегија припала мојем дјетету, а с друге тужан што у Ђаковици, осим четири старице које живе у конацима манастира, ни након 13 година нема ниједног Србина– каже Јовановић. Он је, како је казао, на овај начин желио и да на свом примјеру покаже како се од Ђаковице и уопште Космета прогнани Срби не смију одрицати, без обзира на стање окупације и етничког чишћења које је управо у Ђаковици највидљивије.

“У Ђаковици су гробови наших предака и наших најмилијих. Ту је наша имовина, махом уништена или узурпирана, а Душаново крштење је и својеврсни завјет да се Срби не одричу своје Ђаковице, у коју ће се, прије или касније, сигурно вратити. Ако неким чудом се наша генерација не врати у тај дио Србије, Душанова сасвим изсвјено хоће”- казао је Миленко .

Задовољство због првог крштења у новосаграђеном ђаковичком храму није могла да сакрије ни игуманија манастира мати Теоктиста. Са сузама у очима казала је да овај чин представља велико охрабрење за жене које једине чувају српство у етнички очишћеној Ђаковици, али и за све оне који су у расељеништву а имају жељу да се врате на родна огњишта.

Душанов кум на крштењу био је Никола Цамовић, такође расељеник из Ђаковице, који од прогона живи у Нишу. Цамовић, иначе правник и први човјек Завичајног Удружења Ђаковичана, каже да је пресрећан што је кумовао баш у родној Ђаковици.

“Ово је, дефинивитвно, посебан дан, како за мене и моје кумове, тако и за све Ђаковичане у расељеништву. Ништа се овдје није догодило случајно, и сигуран сам да ће ово крштење бити вјесник бољих дана за ђаковичке Србе” – каже Цамовић.

Крштење су обавили јеромонах Петар из Високих Дечана и отац Михаило, игуман призренског манастира Свети Архангели .

Цјеливали мошти Стефана Дечанског

Јовановићима и њиховом куму и пријатељима је након крштења у Ђаковици, и малог славља у конацима тамошњег манастира, свечани пријем уприличен и у манстиру Високи Дечани, гдје им је омогућено, специјално за ту прилику, да цјеливају чудотворне исјелитељске мошти светог краља Стефана Дечанског.

Извор: ИН4С

[Guest]

slava3

[АлексаС]

Samo napred!

[Guest]

После силних сивих и црних вести са КиМ ( задњих годину ако не и више од годину дана) , ова вест је прелепа, најлепша, најрадоснија... на радост Цркве Хистове и нас самих!