Епархија захумско-херцеговачка и приморска

[Rašo]

04. НОВЕМБРА 2017.

Свештенство и монаштво Епархије захумско-херцеговачке и приморске – писмо вјерницима

 

Поводом учесталих напада на Цркву Епархије ЗХиП и њеног предстојатеља Епископа Григорија ми свештеници, игумани и игуманије манастира наше Епархије осјећамо јеванђељску одговорност и пастирску дужност да се вјерницима наше Цркве обратимо овим путем. Конкректно, ријеч је о клеветничком настојању неких новинара и медија који већ више година уназад јавно нападају првог међу нама, не бирајући ријечи увреде и стављајући му на душу најтеже кривице, због чега су неки новинари и правоснажно осуђени. Јасно је, а у неким текстовима се то и отворено говори, да је циљ њиховог посла свргавање нашег Eпископа са трона Св. Василија. 
О томе ко евентуално стоји иза таквог посла – не бисмо да нагађамо. Оно што желимо је да јасно кажемо вама, нашој браћи и сестрама са којима служимо Спаситељу и чијим потребама служимо по својој моћи, да су такви напори за нас дјело нечастивога који жели да смути, збуни и саблазни, баш као што нас о томе учи Спаситељ у Божанским писмима (Mт.24.5,11). Наравно да у нечему таквом ови новинари не могу имати ама баш никаквог успјеха, али можда понеки неупућени читалац може и повјеровати некој од неистина. 
Оно што дотична господа чине, називајући Епископа издајником, оним који продаје вјеру, који не брине за паству (посебно тамо гдје су православни мањина), који срамоти Цркву и како све не, јесте клевета која некима наивнима али и безазленима може да постане препрека на путу уласка у заједницу Цркве и тиме и препрека благодатном заједничарењу у истини Јеванђеља.
Због тога смо се и одлучили на овај корак.
Да бисте се сами увјерили у неоснованост поменутих оптужби позивамо вас, браћо и сестре, да се једноставно окренете око себе у нашим Требињу, Мостару и уопште на цијелој територији Епархије од Коњица на сјеверу до Метковића и Дубровника на југу. Видјећете оно очигледно, тј. како изгледају наше Цркве, колико је по милости Божијој вјерника у њима, особито младих и дјеце, колико хорова и уопште колико живота. Видјећете нове манастире у Данићима и Петровом Пољу крај Требиња, као и обновљене из пепела Житомислић и Завалу. Видјећете и ревносне вјероучитељке и вјероучитеље, образоване теологе и црквени поредак који на славу Божију функционише. И како онда вјеровати онима који вам говоре да је све то неистина, већ да смо Црква која не брине о вјери и продаје је? Далеко од тога да навођењем ових чињеница из живота наше Епархије желимо да величамо себе. Свако од нас, од првог до последњег, има за шта да се каје и то нико, па ни наш Епископ никада није порицао. Али, ако неко у времену када духовни живот Епархије доживљава процват, онога који стоји на челу те заједнице непрекидно назива ружним ријечима и непријатељем Цркве, онда такав не посједује баш никакав кредибилитет. 
У медијском простору неки су се, по ко зна чијем налогу, напросто окомили на Епископа. Из њихових ријечи избија мржња и јед, недостатак чињеница и изобиље измишљотина. Истине, у коју се неки од њих куну – нема нигдје ни за лијека. Тако нпр. када у једном од текстова наводну „казну“ за једног од требињских свештеника стављају на душу Владици, онда кажу како је то због тога што је овај јавно читао писмо Епископа Атанасија, што је апсолутна измишљотина и никада се није десило. Или када легитимно премјештање свештеника назива казном, итд, итд. Такође, када се говори о проблему Српског Националног Вијећа у Дубровнику, опет клевете, јер је то тијело замољено да се исели из просторија Црквене општине, које су Цркви у том тренутку постале неопходне, на шта су у почетку са разумијевањем пристали, да би касније „окренули ћурак“ и почели да се жале на челу са предсједником СНВ, а уз свесрдну подршку неких новинара који од тога праве скандал, јефтино се играјући осјећањима оно мало преосталих православаца у Дубровнику у чијем наjбољем интересу ће се зграда и реновирати, и уз то наравно, изнова смућујући нашу паству. И најновије: зар би ико нормалан могао да повјерује да је православни свештеник ишао да служи парастос усташама, и то по налогу Епископа?! Такве и још многе жалосне измишљотине читамо, и сами запрепаштени количином неистина и бескрупулозности. А истина је да се на челу са Епископом, као свештеници Епархије, а нарочито они који служе у мањинским православним срединама, трудимо да будемо миротворци, јер нас је Спаситељ научио да су „блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати“(Мт. 5.9). Тачно је и то да се и молимо и боримо за јединство Хришћана. То је мисија заснована на Господњим ријечима „да сви буду једно“(Јн 17.21). И ма колико на нашем, многим невољама обремењеном простору, на моменте било непопуларно, као хришћани и свештеници дужни смо да то чинимо. Па и када због тога не побирамо аплаузе, као што их понекад добијају они који позивају на мржњу и бескрајно разрачунавање. Јефтино је и душепогубно такве кораке ка миру називати унијаћењем и покатоличавањем. А управо такве идеје промовишу поменути, градећи се и већим теолозима, и каноничарима и црквеним историчарима него што смо сви ми у Цркви заједно. Из пера истих није поштеђен ни Патријарх српски.
У тијело наше Цркве у Херцеговини такав „посао“ може да уноси немир и смутњу. Зато будите опрезни и „не вјерујте сваком духу“(1.Јов. 4.1). Ми, ваши свештеници, стављамо на знање првенствено вама, а онда и онима који неистине пласирају у јавност, да чврсто стојимо уз свога Архипастира и Епископа и нека не мисле они који хоће раздор и смутњу да у корпусу свештеника световасилијевске Херцеговине има таквих који би се окренули против њеног свештеног трона и онога који на њему сједи. 
Вас са друге стране позивамо да, уколико имате недоумице или збуњеност било које врсте и по било ком питању, слободно питате било кога од нас и увјерите се да је овако како смо вам рекли. Пред нама је период Крсних Слава када ћемо имати прилику да се сусретнемо у вашим домовима, и поразговарамо људски и хришћански о свему што вас интересује.
Смирено вас и братски поздрављaмо желећи вам свима мир, радост и вјечно спасење у Христу Исусу, Господу нашем.

1. Протојереј-ставрофор Младен Жуловић

2. Протојереј-ставрофор Никола Јанковић

3. Протојереј-ставрофор Борис Бандука

4. Протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин

5. Протојереј-ставрофор Немања Дражић

6. Протојереј-ставрофор Никица Ајдер

7. Протојереј-ставрофор Александар Илић

8. Јереј Душко Шаровић

9. Јереј Мирослав Ратковић

10. Јереј Милош Ловрић

11. Јереј Драгиша Томић

12. Јереј Вук Милишић

13. Протојереј-ставрофор Благота Васиљевић

14. Протојереј-ставрофор Стеван Ковачевић

15. Протојереј-ставрофор Радивоје Круљ

16. Протојереј Небојша Радић

17. Јереј Бранимир Боровчанин

18. Јереј Марко Гојачић

19. Протојереј-ставрофор Небојша Коловић

20. Јереј Данило Боро

21. Јереј Александар Грчић

22. Јереј Александар Шмања

23. Протојереј-ставрофор Борис Чоловић

24. Протојереј-ставрофор Зоран Илић

25. Јереј Немања Лукета

26. Јереј Младен Чалија

27. Јереј Драго Зубац

28. Протојереј-ставрофор Велимир Ковач

29. Јереј Милан Стањевић

30. Ђакон Јакша Окиљевић

31. Јереј Миодраг Вртикапа

32. Јереј Милан Бужанин

33. Ђакон Крсто Авдаловић

34. Јереј Александар Гајић

35. Јереј Саша Којовић

36. Игуман Сава Мирић

37. Јеромонах Димитрије Рађеновић

38. Јеромонах Порфирије Гргић

39. јерођакон Антоније Глишић

40. Игуман Данило Павловић

41. Архимандрит Лазар Лазаревић

42. Игуман Василије Копитић

43. Јеромонах Марко Прцовић

44. Јерођакон Павле Јанковић

45. Игуман Исаиа Дан

46. Игуманија Текла Даскалаки

47. Игуманија Павла Ћузулан

48. Ђакон Владимир Вукановић

49. Ђакон Павле Ратковић

50. Ђакон Бранислав Рајковић

51. Ђакон Мирослав Бошковић

52. Ђакон Ратко Зубац

53. Ђакон Александар Црногорац

 

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com

[виноградар]

Света архијерејска литургија у Невесињу

/СРНА/ – У Цркви Вазнесења Господњег у Невесињу данас је служена Света архијерејска литургија поводом Митровдана, Дана општине и славе Борачке организације Републике Српске, те обиљежавања митровданских битака 1992. и 1994. године.
Његово преосвештенсто владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је у бесједи након литургије да су се на Митровдан догодиле најславније и најчистије побједе. 

Он је нагласио да је дух Светог Димитрија био присутан у сваком погинулом борцу и рањенику, да је то дух који је храбар, непоколебљив, дух пожртвовања, дух који каже да слобода нема цијену и који је неуништив. 

„Тим духом надахнути, погинули су најхрабрији међу нама“, додао је владика Григорије. 

Он је нагласио да је потребно за Невесиње борити се, не само у рату, већ и у миру, на све могуће начине који су дозвољени, људски и културни. 

Владика Григорије је навео да је од зла на свијету гора само глупост јер глупости се не можемо супротставити. 

„Ако хоћемо да се ослободимо глупости, морамо тежити људскости. Митровданска офанзива није само војничка побједа, није само побједа Срба над онима који су нас напали већ прије свега људска побједа, побједа људскости. Зато ако хоћете да видите гдје има људи онда треба да идете у Невесиње“, рекао је епископ Григорије. 

Литургији су присуствовали српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, те бројни гости и вјерници.

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/

[виноградар]

Празник Св. Арсенија Сремца прослављен у манастиру Ждребаоник, Литургију служио Епископ захумско-херцеговачки Григорије

Празник Светог Арсенија Сремца прослављен је 10. новембра  у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, у којем почивају његове свете мошти, Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача.

Служио је Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије, уз саслужење многобројног свештенства СПЦ и молитвено учешће великог броја православних вјерника.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика Григорије је казао да је било немогуће да од Светог Саве брод наше Цркве преузме неко ко је мање способан од њега.

„Свети Сава је, као што знате, назначио Светог Арсенија да управља тим бродом“, казао је Епископ захумско-херцеговачки.

Рекао је да би епископи, митрополити, архиепископи и патријарси требали да буду управо као Свети Сава и Свети Арсеније.

„Да управљамо људе ка Христу… Да им показујемо, не ми, него Јагње Божје које узима на себе гријехе свијета, не ми него Христос. Али то, како смо ми архиепископи, епископи и остали себе поставили у тако важан положај не имајући смирење пред Христом и не гледајући на примјер Светог Арсенија, тако су почели и остали хришћани, па чак и монаси и монахиње који би требало да буду најсмиренији“, рекао је он.

Нагласио је да данашње Јеванђеље отрива управо то – ко је наш Бог.

„Нико од нас не може рећи: блажени сте када вас узсрамоте, кад вас прогоне, кад реку свакојаке рђаве ријечи имена мога ради. Нема тога архијереја на земљи који може то да каже и да то буде истинито. Само Он може да каже. А поготово нико од нас не може да каже: радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер ми, авај, врло често не знамо ништа ни о овом нашем животу, а камо ли о смрти и о оном животу“, казао је Владика.

Рекао је да је зато Свети Арсеније важан светитељ у нашој Цркви.

„Јер је он и све што знамо о њему некако прожето смирењем, ненаметљивошћу. Прожето је добротом и служењем Христу Богу. Због тога га данас славимо. Због тога је сваки онај који је живио на земљи прослављен, а не због тога што је себе ставио па да од њега не можемо да видимо Христа“, поручио је Епископ Григорије.

Епископ Григорије је са свештенством на крају богослужења служио помен новопрестављеној слушкињи Божјој Младенки Маши Зековић, чији земни остаци почивају у гробљу манастира Ждребаоник.

Извор: Митрополија Црногорско-Приморска

 

 

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/

[виноградар]

Бесједа Еп. Григорија

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/audio/grigorije_101117.mp3

[виноградар]

Владика Григорије гостовао у емисији „Актуелно“ Радио Требиња

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/audio/grigorije3_091117.mp3

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/

 

 

[виноградар]

Света Архијерејска Литургија у Манастиру Тврдош

На празник Св. Милутина, Св. Драгутина и Св. Јелене, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Тврдош служио је Епископ ЗХиП Григорије. Светој литургији су саслуживали игуман Манастира Тврдош Сава, јеромонах Порфирије, јерођакон Антоније и ђакон Павле Ратковић.  Послије читања Светог Јеванђеља бесједом се вјерним обратио Епископ Григорије. Велики број вјерног народа, нарочито дјеце, узео је учешће у Светом Причешћу.

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/

 

[виноградар]

 

[виноградар]

Светом литургијом почела прослава Божића у Требињу

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије служио је у поноћ Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог преображења Господњег у Требињу поводом најрадоснијег хришчанског празника Божића.

У бесједи током литургије, којој је присуствовао велики број вјерника, владика је истакао како је важна свака ријеч, јер она која је лијепа, добра и блага изграђује, оживљује и надахњује, док она која је ружна рањава, разграђује, обара, разболијева и чини тужним.

„Зато је важно да пазимо на ријечи, јер је ријеч постала тијело. Бог се уселио у човјека, обукао се у нашу природу као логос, као ријеч и послао је Сина свога – своју ријеч, да буде у нама и са нама“, поручио је владика Григорије.

Он је истакао да једна ријеч може људе да подигне, али исто тако и да убије, због чега сви морају да пазе шта говоре и какву комуникацију оставарују.

„То је важно и зато што наш град постаје важан град у овом крају, земљи, међу разним народима и различитим културама. Једино ако будемо пазили на ријечи, моћи ћемо да се изградимо и ми као личности и као народ и као заједница“, истакао је владика.

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/

[виноградар]

Божић и Сабор Пресвете Богородице у Петропавловом манастиру

Божић и Слава параклиса у конаку Манастира Сабора Пресвете Богородице свечано су прослављени у Петропавловом манастиру. На Божић Свету Литургију служио је Владика Атанасије уз саслужење о. Миленка и ђакона Антонија, а 8. јануара на Сабор Пресвете Богородице, Владика Григорије уз саслужење свештеника наше Епархије и уз присуство великог броја вјерника и дјеце.

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/

[виноградар]

Ватромет са брда Црквина поред цркве Херцеговачка Грачаница за Дан Републике Српске 09.01.2018.

 

[виноградар]

Требиње обиљежило 26. рођендан Републике Српске

youtube канал Небојша Колак

[виноградар]

youtube канал Небојша Колак

[виноградар]

У Музеју Херцеговине представљени књига „Од Косова до Јадовна“ и филм „Универзум бола“

Књига „Од Косова до Јадовна“ умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија Јевтића промовисана је у Музеју Херцеговине у Требињу, гдје је премијерно у Републици Српској приказан и документарни филм о страдању Срба на Косову и Метохији „Универзум бола“, аутора Ранка Ђиновића.
Књигу „Од Косова до Јадовна“, њено 9. издање, објавила је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, а у њој је приказана трагедија српског народа, како је то тадашњи јеромонах Јевтић забиљежио кроз своје путописе, доживјевши трагедију народа као своју. 

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић рекао је да је књига путних записа владике Атанасија прво и најизворније свједочанство о животу, патњама и страдању Срба на Косову и Метохији и да је као таква, још од првог издања из 1986. године, ушла у едицију култних књига насталих у оквирима Српске православне цркве у другој половини 20. вијека. 

„Када се прије нешто више од 30 година појавила, то није била обична књига, већ будилник нашег народа, књига која је први пут на један ракићевски начин указала на патње и прогоне српског народа и страдање његових светиња на Косову и Метохији, и то у времену када је наша друштвена заједница била опсједнута причом о братству и јединству“, додао је Џомић. 

Он је напоменуо да је, тада као професор Богословског факултета у Београду и јеромонах, владика Атанасије био један од ријетких људи који су у то вријеме обилазили Косово и Метохију, сусретали се са обичним људима, посјећивали монашке заједнице у незаштићеним манастирима. 

„Исти је случај и са другим дијелом књиге у којем доноси своје путне записе о Јадовну, указује на стравично склањану истину о страдњу српског народа од усташа, чији су симболи Јасеновац и Јадовно – и први је који је на један дубински начин отворио ту тему“, рекао је Џомић. 

Професор Милош Ковић са катедре за историју Филозофског факултета у Београду указао је на велики значај књиге која носи смисао српске историје. 

„Када би ме неки странац упитао да му објасним смисао српске историје, смисао косовског завјета и страдања српског народа у три геноцида у 20. вијеку, ја бих му дао књигу `Од Косова до Јадовна` владике Атанасија“, рекао је Ковић. 

Он је истакао да је кључни прилог у путопису апел за заштиту српског живља и његових светиња на Косову и Метохији из априла 1982. године, који је тада потписало 15 свештеника, међу њима и владика Атанасије. 

„Тај апел покренуо је лавину у нашој савјести и он је зачетак апела који се појављује у наше вријеме, а који је потписало више од 300 професора универзитета, 12 владика СПЦ, 14 академика. И он је поставио скоро `у длаку` иста питања као и апел из 1982. Године“, рекао је Ковић. 

Уочи промоције, посјетиоци су имали прилику да погледају документарни филм „Универзум бола“, аутора Ранка Ђиновића који приказује аутентичне догађаје на Косову и Метохији, говори о покушајима, препрекама и болу породица да пронађу своје насилно отете блиске сроднике од терористичке ОВК, а и њихових сународника у периоду од 1998. године до данас. 

Филм хронолошки приказује трагичне догађаје на Косову и Метохији и страдања Срба, а завршава се поруком да потрага неће престати и податком да је до сада идентификовано и предато 367 тијела страдалих Срба на Косову и Метохији, али да се трага за још 547 несталих. 

„Филм је замишљен да буде литургијски, са проскомидијом, доласком на литургију и сједињењем са Христовим мукама. Страдања Срба и других етничких заједница на Косову и Метохији није ништа друго него то мученичко страдање Исуса Христа. Сваки од њих је мученик и заслужује да буде светац, с обзиром да су прошли невиђена зверства, муке, тортуре и казамате“, рекао је Ђиновић. 

Он истиче да је филм, прије свега, намијењен за приказивање на Западу, јер је, како каже, управо знатан дио међународне заједнице кривац за косовско страдање зато што није предузео ништа да те злочине спријечи. 

„Овај филм је стога својеврсна оптужница за дио међународне заједнице, а за мене – свједочанство које треба да остане за неке будуће генерације“, рекао је Ђиновић, додајући да је, осим у Црној Гори и Србији, филм приказан и у Чешкој, а слиједе и промоције у Француској и Аустрији. 

У промоцији књиге и филма учествоваo је и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. 

Промоцији су присуствовали и епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, градоначелник Требиња Лука Петровић, те представници јавног живота града.

 

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/

 

[виноградар]

Апел за помоћ у изградњи парохијског дома у Храму васкрсења Христовог у Пребиловцима

У порти Храма васкрсења Христовог у Пребиловцима, почела је изградња парохијског дома. Идеја је да тај објекат буде дио манастирског комплекса који ће бити грађен у овом светом, херцеговачком селу. Радови се финансирају донаторксим средствима, а за завршетак је потребно око 150.000 марака.

За Пребиловчане парохијски дом је много више од конака у коме би се окупљали и дочекивали посјетиоце. Сваки нови камен и грађевина за њих су и изградња живота у најстардалнијем мјесту, испуњавање завјета убијеним прецима- Светим мученицима пребиловачким.

Идеја о изградњи дома потекла је још док се градио Храм васкрсења Христовог. Као што се и храм градио донаториским средствима и за прве радове на конаку стигле су уплате Срба из Шведске, као и помоћ привредника и појединаца из Херцеговине. Очекује се донација Министарства за избјеглице и расељена лица републике Српске од 50.000 марака.

Након што је изграђен храм, Пребиловце годишње посјети око 7.000 људи. Углавном су то организоване екскурзије из Српске и Србије којима час историје и истину о страшном страдању Срба, причају мјештани који даноноћно чувају храм и дочекују посјетиоце.

Марко Гојачић, парох чапљински истиче да су при крају са новцем и да ће даље радити како буду пристизала средства.

„Нећемо улазити у задужења, стога апелујем свима да помогну Пребиловце, да пруже било какву помоћ која је преко потребна овом комплексу“, истиче парох.

Сви који желе и у могућности су, прилог могу уплатити на намјенски рачун код Уникредит банке. За уплате из иностранства активан је рачун Српске православне црквене општине Чапљина.

Број жиро-рачуна за уплате:
Uni Credit banka- 3381102246138904

 

 

 

 

[виноградар]

Васкрс у Требињу

Данас наша Света Црква прославља највећи Празник – Васкрсење Господа Исуса Христа – Васкрс. У 5 часова почело је Васкршње јутрење и прослава Васкрса у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу. Јутрење и Свету Архијерејску Литургију служио је старјешина храма о. Младен Жуловић, уз саслужење свештенства и ђакона Саборног храма. Велики број вјерника се причестио из једанаест путира, након чега су подијељена и васкршња јаја, која су украсила дјечица из вртића и основних школа у Требињу.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!!!