О психопатологији еклисиолошке свакодневице: размишљања са лаичке маргине

[Guest - . . .-]

Сведоци смо да се данас еклисиологија поима и схвата само и њеном идеализованом виду, а за то су кривци најчешће теолози и клир, али и обични верници.

Дакле, имамо говора једино о максималистичкој еклисиологији, где је све савршено уређено у концептуалистичку шему: литургија=заједница=епископ=причешће=царство=онтологија=личност.

Међутим, шта се дешава оног тренутка када свакодневни живот провали у ово лепу шему и када почне да прави проблеме?

Кад лудило живота провали у велике приче и концепте?

Постоји ли психопатологија еклисиологије?

Дајем следеће тезе:

Наставак на блогу Богосвест

[Guest - . . .-]

Као велику помоћ за разумевање ове проблематике, позивам вас да послушате предавања проф. др Петра Јевремовића са Богословског факултета из предмета Личност и патологија:

https://www.pouke.org/audio.php?cid=649

Иначе ова предавања сматрам правим великим благом ЖРУа

[Иван Недић]

Лазаре, изузетно ми се допада твоја способност да концизно артикулишеш проблеме који лебде у атмосфери црквеног живота

[Лазар Нешић]

Лазаре, изузетно ми се допада твоја способност да концизно артикулишеш проблеме који лебде у атмосфери црквеног живота

Чист опит је у питању