Jump to content

О психопатологији еклисиолошке свакодневице: размишљања са лаичке маргине


Препоручена порука

  • Гости

Сведоци смо да се данас еклисиологија поима и схвата само и њеном идеализованом виду, а за то су кривци најчешће теолози и клир, али и обични верници.

Дакле, имамо говора једино о максималистичкој еклисиологији, где је све савршено уређено у концептуалистичку шему: литургија=заједница=епископ=причешће=царство=онтологија=личност.

Међутим, шта се дешава оног тренутка када свакодневни живот провали у ово лепу шему и када почне да прави проблеме?

Кад лудило живота провали у велике приче и концепте?

Постоји ли психопатологија еклисиологије?

Дајем следеће тезе:

Наставак на блогу Богосвест

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Као велику помоћ за разумевање ове проблематике, позивам вас да послушате предавања проф. др Петра Јевремовића са Богословског факултета из предмета Личност и патологија:

https://www.pouke.org/audio.php?cid=649

Иначе ова предавања сматрам правим великим благом ЖРУа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лазаре, изузетно ми се допада твоја способност да концизно артикулишеш проблеме који лебде у атмосфери црквеног живота

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...