Vitamini

[marija]

Vitamin K

Vitamin K je poznat kao koagulacijski (K u nazivu), odnosno antihemoragični vitamin, jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Nedostatak ovog vitamina može rezultovati raznim hemoragičnim bolestima.

Hemijska struktura

Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetišu bakterije iz grupe koli u tankom crevu.

Grupa od nekoliko vitamina po svojoj su strukturi naftokinoni. Vitamini K1 (fitomenadion) i K2 (menakinon) su prirodnog porekla, a K3 (menadion) se dobija sintetski. Oni nisu rastvorljivi u vodi i pod uticajem svetlosti se raspadaju.

Nestabilan je u alkalijama i na svetlu. Apsorpciju vitamina K pomaže neomicin, a odmažu mineralna ulja, X-zračenje, radijacija, užegla mast. Neki antibiotici uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Izvori

Zdrava odrasla osoba može dovoljno vitamina K uneti hranom ili sintezom menakinona (K2) pomoću bakterija u crevima. Prirodni izvori: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance, alge. Nalazi se u jetri, kravljem mleku, žumancetu i žitaricama.

Uloga

Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze četiri najvažnija faktora koagulacije: protrombina, faktora VII, IX I X i čini značajan faktor za sprečavanje krvarenja. Neki proteini ,važni za normalan metabolizam kostiju, od kojih zavisi unos kalcijuma u kosti, takođe su zavisni od vitamina K.

Dnevne potrebe

Dnevne količine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajućim ako odrasla osoba uzima oko 300 µg.

Hipovitaminoza

Bakterije stalno sintetiše vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani, osim kod novorođenčadi pre nego što se u njih razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novorođenčadi postoji fiziološka hipovitaminoza pa se u porodilištima daje K1 neposredno posle porođaja.

Međutim, do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.

Jedan od najčešćih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje žuč u gastrointestinalni trakt (što nastaje ili zbog opstrukcije žučnih kanala ili zbog bolesti jetre), jer kod nedostatka žuči nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija vitamina K. Zato se vitamin K daje injekcijom svim pacijentima sa bolesnom jetrom ili začepljenim žučnim kanalima pre izvođenja ma koje hirurške operacije. Manjak vitamina K se javlja i kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua (osnovni poremećaj kod ovih bolesti je poremećena apsorpcija masti)

U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.

Hipervitaminoza

Uopšteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksičan ni u velikim dozama većim čak i 500 puta od osnovnih doza. Intravenska primena može izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima, kardiovaskularni kolaps.

[marija]

Vitamin F

Esencijalnim masnim kiselinama pripadaju kiseline sa više dvostrukih veza. To su linolna i linolenska kiselina, a po nekim autorima i arahidonska kiselina. Ove kiseline imaju vitaminsko dejstvo – vitamin F.

Hemijska struktura

Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline:

    * Linolna kiselina

    * Linoleinska kiselina

    * Arahidonska kiselina

Rastvorljive su u mastima. Apsorpciju pomažu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmažu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sačuvale, potrebno je vršiti hladno ceđenje ulja.

Izvor

Vitamin F se nalazi u biljnom svetu kao sastavni deo ulja. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. Nalaze se i u pšenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.

Uloga

Vitamin F je važan za pravilan razvoj i rast organizma, a utiče i na oksidacione procese u toku metabolizma. Služi i kao prekursor za sintezu prostaglandina. On pomaže sprečavanje taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose, smanjenju šećera u krvi, jača imunitet, utiče na pravilnu raspodelu masti u unutrašnjim organima, reguliše oksidacione procese, podržava normalne žlezdane aktivnosti, stvaranje zglobne tečnosti, smanjenje holesterola i dr.

Dnevne potrebe

Preporučena doza: 10-20 g/dan, što odgovara 2.5 supene kašike suncokretovog ulja hladno ceđenog ili 12 kašičica semenki suncokreta.

Hipovitaminoza

Organizam čoveka nije u stanju da sintetiše ovaj vitamin ali je kompleks rasprostranjen u prirodi, pa se deficiti retko javljaju kod čoveka. Kod deficita razvija se poremećaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja (proliv).

[marija]

Vitamin E

Tokoferoli su antisterilitetni vitamini jer su neophodni za očuvanje ploda u trudnoći. Sem toga od značaja su za funkcionisanje centralnog nervnog sistema i poprečno-prugastih mišića a sprečavaju i nepoželjne oksidacione procese u organizmu.

Hemijska struktura

Poznato je osam tokoferola (svi su alkoholi) sa aktivnošću vitamina E dok je najvažniji alfa-tokoferol koji čini 90% tokoferola u životinjskim tkivima i pokazuje značajnu biološku aktivnost. Alfa-tokoferol je zelenkasto žuto ulje koje je nerastvorljivo u vodi, a rastvra se u alkoholu i biljnim uljima.

Izvori

Tokoferoli su veoma rasprostranjeni u prirodi a nalaze se u biljnim uljima (kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju), ulju klica žitarica, u povrću, mesu, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću.

Uloga

Smatra se da je uloga vitamina E uglavnom u vezi sa nezasićenim masnim kiselinama, obezbeđujući zaštitnu ulogu da bi se onemogućila oksidacija nezasićenih masti. Ako nema vitamina E, količina nezasićenih masti u ćelijama se smanjujue uzrokojući nenormalne strukture i funkcije ćelijskih organela, kao što su mitohondrije i lizozomi, pa čak i ćelijskih membrana Osim toga, neophodan je za normalno funkcionisanje muških polnih žlezda, kao i za normalan tok trudnoće kod žena. On dalje učestvuje u regulisanju normalnog rasta i rada mišića, kao i u regulisanju funkcionisanja nervnog sistema.

Vitamin E (alfa tokoferol) igra važnu ulogu u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i masti, kao i u cirkulaciji tečnosti. Od velike je pomoći u trenucima malaksalosti, koji slede posle preležanih bolesti, odnosno u fazi oporavka, jer regeneriše ćelije i skraćuje period oslabljenosti organizma.

Vitamin E štiti vitamin A od neželjenih oksidativnih promena u kojima učestvuju brojne nazasićene masne kiseline, pa se na takav način vrši prevencija ateroskleroze. Pod uticajem vitamina E poboljšava se i iskorišćavanje vitamina A. Vitamin E blagotvorno utiče na nervni sistem, seksualnu potenciju i podmlađuje strukture kože i kosu čini zdravijom. Odličan je i kao sredstvo za poboljšanje cirkulacije krvi, jer širi krvne sudove, sprečava povećanu sklonost ka međusobnom slepljivanju krvnih pločica (trombocita), štiti od visokog krvnog pritiska i ubrzava eliminaciju tečnosti. Sprečava nastanak grubih ožiljaka.

Posebno je potrebno istaći ulogu vitamina E kao antioksidanta u zaštiti od delovanja slobodnih radikala. Jedan molekul E-vitamina može da zaštiti 200 molekula nezasićenih masnih kiselina od oštećenja izazvanih delovanjem slobodnih radikala.

Ispitivanja sprovedena od strane kardiologa pokazuju da vitamin E, dat tokom, ili neposredno nakon angioznih bolova, može da zaštiti srčani mišić od daljeg oštećenja. Vitamin E, takođe, ubrzava oporavak posle operacija na srcu. Redovno uzimanje ovog vitamina ojačava imuni sistem starijih ljudi, što se odražava na poboljšanje odbrane organizma od infekcija. Koristan je i kod plućnih oboljenja, a može pomoći i kod degenerativnih oboljenja nervnog sistema, jer ublažava neprijatne prateće simptome, kao što su mišićni grčevi. Vitamin E je bitna aktivna komponenta u prevenciji pobačaja Poboljšava efikasnost rada mišića i usporava nastupanje mišićnog zamora, pa je veoma koristan za sportiste. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja.

Pošto deluje na krvotok i prokrvljenost tkiva, smatra se da vitamin E deluje kao prirodni afrodizijak.

Dnevne potrebe

Preporučene dnevne količine su za odraslu ženu 8 mg, a za odraslog zdravog muškarca su 10 mg.

Hipovitaminoza

Nedostatak ovog vitamina je vrlo redak, a može se pojaviti jedino nakon iscrpljenosti i neadekvatne ishrane koja traje mesecima. Deficijencija vitamina E onemogućava normalan rast i ponekad uzrokuje degeneraciju bubrežnih tubula kao i mišićnih ćelija. Kod E avitamonoze trudnica dolazi do spontanog abortusa. Pri nedostatku ovog vitamina dolazi do sve češćeg pucanja i tzv. listanja noktiju na rukama.

Hipervitaminoza

Kod dugotrajnog uzimanja većih količina mogu nastupiti problemi sa vidom. Međutim, poznato je da prekomerne količine vitamina E ne uzrokuju veća oštećenja.

[Vizantiona]

Здравље,

петак, 27. нов 2009

Витамини Ц и Е важни за очување снаге

Добрим одабиром намирница богатих витаминима Ц и Е може се спречити опадање мишићне снаге у старости, тврде стручњаци. Иако није познато да ли су за то „заслужни" витамини, или су само показатељи здраве исхране богате воћем и поврћем, очување снаге је потврђено.

Узимање познатих антиоксиданата витамина Ц и Е кроз исхрану може да се доведе у везу са снагом мишића, показало је једно америчко истраживање спроведено на старијим особама.

„Мишићна снага је у ствари маркер старења. Почиње да се смањује када је човек у четрдесетим годинама, али драматично опада после шездесете", објашњава докторка Ен Њуман са Универзитета у Питсбургу, руководилац истраживања.

Опадање мишићне снаге представља ризичан фактор, јер може да изазове претерану крхкост и умањи физичку способност старих људи, нагласила је др Њуман.

Амерички тим је студију обавио на више од 2.000 мушкараца и жена старости око седамдесет година, који су анкетирани о својим дугорочним навикама у исхрани. На почетку и на крају студије, која је трајала две године, испитаницима је измерена снага стиска руке.

Утврђено је да узимање већих количина витамина Ц и Е кроз исхрану има веома повољно дејство на снагу мишића, али није јасно да ли то чине сами витамини, или су они само показатељи здраве исхране богате воћем и поврћем, која благотоворно делује на мишиће.

Просечан дневни унос витамина Ц код испитаника био је 144 , а витамина Е 11 милиграма. Питсбуршки стручњаци наглашавају да је унос витамина Е био у просеку нешто нижи од пожељног, па зато старије особе треба нарочито да пазе да конзумирају храну богату тим витамином.

Аутори студије упозоравају старије људе да, подстакнути њиховим налазима, не би требало да почну да узимају високе дозе синтетичког витамина Ц и Е, напомињући да су клиничка истраживања показала да то не само да није корисно, него је потенцијално и штетно.

У ранијим истраживањима др Њуман и стручни тим који је предводила утврдили су да је за очување мишићне снаге у старијим годинама важна и физичка активност и унос протеина.

Нова настојања научног тима окупљеног у Питсбургу усмерена су ка одређивању оптималног нивоа физичке активности и идеалне исхране за очување мишићне снаге у старости.