Манастири Моравске свете горе

[ribar]

МАНАСТИРИ "МОРАВСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ"

Манастири "Моравске Свете Горе" се налазе на десној обали реке Велике Мораве у висини

"Багрданског теснаца" и дужини од 18 км и, идући низводно, поређани су следећим редом:

1. Манастир Светог Апостола Јакова брата Господњег у народу познатог и као "Јаковић"

који се налази атару села Дубока, општина Јагодина, и припада Шумадијској епархији, сада

је парохијска црква,

2. Манастир Светог Апостола Томе, познатијег као "Томић", се налази у атару села Војска,

манастир је женски

3. Манастир Успења Пресвете Богородице, зтари назив "Зидине" у атару села Радошин,

манастир је женски

4. Манастир Св. Ап. Томе, стари назив "Духне", налази се на брду Хум у атару села Гложане, у њему

тренутно нема монаштва

5. Манастир Светих Врача Козме и Дамјана, познатији као "Златенац", налази се у атару села

Гложане, манастир је женски

6. Манастир Светог Николе, познат и као "Добршево", налази се у атару села Гложане, манастир

је метох Миљковог манастира а у њену тренутно нема монаха

7. Манастир Ваведења Пресвете Богородице, познат као "Миљков манастир", атар села Гложане,

манастир је женски. Заслужан је за обнову "Златенца" и "Добршеве".

За разлику од "Јаковића", осталих шест припадају, територијално, општини Свилајнац и Браничевској

епархији. Готово је сигурно да свих седам именованих манастира потичу из времена краја 14. и

почетка 15. века, припадају, по архитектури Моравској уметничкој школи, која је доживела највећи

процват за време владавине Деспота Стефана Лазаревића који живео од 1376-1427. године.

Самим тим се као ктитори најчешће помињу Деспот Стефан Високи или неко од властеле блиске

владарској династији Лазаревића. Историја ових манастира је испреплетана, често су их мешали кроз

историју а турски пописи из средњег века врло оскудно описују стање у овим манастирима.

Такође из ових пописа се, врло често,не може извршити прецизна идентификација.

Уредио: Драган Милић - Пајко

[Пајко]

Мапа манастира Моравске свете горе

a

[Пајко]

Захтев, уз благослов Епископа Господина Игнатија, упућен општини Свилајнац услед потребе за
постављање путоказа за обележавање манастира "Моравске свете горе".

Приложио: Драган Б. Милић - "Пајко" из Војске.

[Пајко]

НАПОМЕНА: Прилог уз Захтев бр. 65 од дана 05. септембар 2008. Л.Г. Архијерејског
намесништва из Свилајнца. Приложио уз захтев: Драган Б. Милановић из Војске

Наведена километража представља удаљеност манастира Моравске свете горе од ауто-пута
Е-75, излаз код Марковца, преко Свилајнца, скретање за Црквенац, преко Гложана где су
манастири: Миљков, Добршева, Златенац и Хум, десно остаје Радошин где се налази манастир Зидине,
преко Војске где се налази манастир Томић, и преко Рајкинца до села Дубока где се налази манастир
Јаковић. Подручје на коме се налазе манастири Моравске свете горе обухвата око 20-ак км и сви
су тик уз Мораву преко које се налази, уз ауто-пут Е-75, железничка пруга Београд-Ниш илити чувени
"Цариградски друм". Такође, до манастира се може стићи и регионалним путем Пожаревац-Свилајнац-
Јагодина а и чамцима који у овом пловном делу Велике Мораве имају добар пролаз тако да је могућ
прилаз манастирима са реке. У близини ових манастира се налазе и остаци римских утврђења, ранијих насеља
и још неколико зидина старих манастира и црквишта која су неистражена а некима ни тачна локација није
утврђена. За посету овим манастирима више није неопходно напорно ходочашће јер су сви путеви
проходни са малим изузетком је пут до манастира Хум.

[Пајко]

У селу Црквенцу парохијска црква у средишту села подигнута је почетком XIX века и посвећена је 
Успењу Богородице. Према запису, иконостас је новији, радили су га мајстори Серафим Јаковљевић са 
синовима Звезданом и Ђорђем из села Битуша код Галичника. Посебну вредност иконостаса представљају 
десет икона из средине XIX века анонимног сликара. Одликују се оштрим цртежом, топлим колоритом и 
извесном експресивном нотом. 

 

 

У селу Гложану које се први пут помиње у писаним траговима под овим именом у Хрисовуљи 
(повељи) Кнеза Лазара заједно са манастиром Буковица (Миљков манастир) 1374. године, 
такође, се налази црква посвећена преносу моштију Св. оца Николаја, која је подигнута 
1724. god, а обновљена је 1975. године.  У њеној архитектури има елемената који се могу мерити са 
најуспелијим остварењима брвнарског начина градње. Припада типу већих цркава ове врсте. 
Посебну вредност овог објекта представљају иконе, које потичу из периода градње цркве, а сликао их 
је мало познати сликар Костадин. Двери старе цркве су јединствене по томе што су, поред Арханђела 
Гаврила и Мајке Божије, насликани и Цар Давид и Цар Соломон (личности из Старог Завета)..

 

 

Нова црква је саграђена и отворена за богослужење 1940. године. Са јужне стране цркве налази се 
костурница српских, немачких и аустроугарских војника, страдалих у борбама у Ресавском срезу. 
Министарство правде Краљевине Југославије значајно је помогло у изградњи ове костурнице-цркве.
Нова црква је, по речима црквеног свештеника, јединствена по томе што једина на свету има насликану 
фреску Светог Јована Кронштатског. Цркву краси леп иконостас и фреске, које су новијег датума. 
Обнова ентеријера је у току.

 

 

У селу Војска, које се први пут помиње под овим именом у Тефтеру браничевског субашилука 1467.
године и уписано је заједно са манастиром Идин (манастир Томић) у Ресавској нахији. Тада је Војска
имала 32 куће и било је тимар Мустафе, диздара тврђаве Ресава и плаћала је порез у износу од 2770 
акчи, од чега на   манастир отпада 20 акчи, такође, се налази црква посвећена Св. Сави која је 
подигнута 1990. године.

 

 

У селу Бресје црква Светог Апостола Томе 

 

[Пајко]

Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Гложану

 

 

Манастир Ваведење Пресвете Богородице, познат и као "Миљков манастир", атар села Гложане. Саграђен 
је, засигурно, пре 1374. год. када га кнез Лазар помиње у својој Хрисовуљи (повељи) којом дарује метохе
(поседе) манастиру Раваница где се каже: "...Боуковица брод на Гложансхје на Моравје...". У манастиру 
живи сестринство које је заслужно за обнову манастира "Златенца" и манастира "Добршеве"

[Пајко]

 

Конак ман. Ваведење. Претпоставља се да је ман. изградио каравлашки кнез Ђорђе Радулбеговић, војвода
у служби Деспота Стефана Лазаревића за кога се претпоставља да је ктитор. Постоје историјски подаци да
је ту 1420.г. радила манастирска преписивачка школа. После пада Србије 20. јуна 1459.г., помиње се у 
"Тефтеру браничевског субашилука" из 1467.г. као напуштен а под именом "Пресвето Ваведење" што је 
неоспорно - Буковица. Турски попис из 1476-1478 бележи да у њему живи 4 монаха а последни пут се у 
турским пописима помиње 1516. године. уз податак да је манастирско имање сејалиште села Добршева.

[Пајко]

 

Конак Миљковог манастира. Манастир обнавља 1787. године трговац Миљко Томић који је сахрањен
у порти. Такође, 1787. преко манастира је одржавана веза са устаницима Коче Анђелковића. 
Стеван Синђелић је похађао манастирску школу од 1780-1785. године а живео је и радио на имању 
Врховног кнеза 12 Србских нахија Петра Ерчић-Јаковљевића. Чувени србски Обор кнез је 1803. год. 
биран за вођу устанка али је то одбио а исте године је посечен у чувеној "Сечи кнезова". 
Храм је 1811. обновљен комплетно на старим темељима.

[Пајко]

 

Манастир Ваведење, "Миљков манастир", храм у порти. Атар села Гложане. У манастир од 1926-1936.г. 
бораве руски монаси на челу са јеромонахом Амвросијем Кургановим који су ту саградили капелу која 
се и данас налази у склопу манастира. Братству су припадали јеромонах Јован, касније епископ 
Шангајски и чувени Отац Тадеј који се ту замонашио.

[Пајко]

Манастир Светог Николе у Гложану

 

 

Манастир Св. Николе. Познат од раније као "Добршева". Атар села Гложане. У "Тефтеру браничевског 
субашилука" из 1467.г. помиње се манастир Светога Николе код села Добршева у Ресавској нахији и 
бележи да је настањен. Попис из 1476-78 бележи да су у њему три монаха. Попис извршен око 40.год. 
касније бележи да је напуштен и да је манастирско имање сејалиште села Добршева. Попис извршен 
30-их или 40-их год. 16. века бележи да у њему живе два монаха и да има обавезу плаћања од 424 акче. 
Попис из времена султана Мурата III бележи да у манастиру живи само један монах а обавеза је 
смањена на 300 акчи.

[Пајко]

 

Манастир Св. Николе. Познат од раније као манастир "Добршева". Атар села Гложане. Помиње се у 
Аустријском попису из 1718.г., без навођења посвете цркве, па је онемогућена идентификација. 
У селу Добршеву турски пописи помињу Манастир Ваведења и манастир Светог Николе па је могуће 
идентификовати га са овим односно са Миљковим манастиром. Предање каже да су турци спалили 
село Добршева а парохијане су побили у порти манастира.

[Пајко]

Манастир Свети Врачи Козма и Дамјан у Гложану

 

 

Манастир Св. Врача Козме и Дамјана, "Златенац". Атар села Гложане. Ктитори су непознати али се 
претпоставља да је то последња задужбина Деспота Стефана Лазаревића 1427. године или ситнија 
Србска властела, због близине Манасије, и сматра се да су овде живели преписивачи за које у Манасији 
није било места. Постоји предање да је назив (манастира) позлатио властелин чија се болесна ћерка 
опоравила у овој светињи. Одавно се верује да је вода у манастиру исцељујућа. 
Први пут, у писаним изворима, се помиње 1718.г. у аустријском попису који га лоцира у атару села 
Добршево а које данас не постоји. Ту је постојало село "Златенац" које је било "махала" села Гложана 
а које је расељено 1825.г. за време Кнеза Милоша због груписања села т.ј. урбанизације.

[Guest]

Е заиста свака част, све си средио оне чуке и кукице после преласка са старог на нови форум!

Свака част братац!!!

[keka]

bas lepo! .mense.

[Пајко]

Манастир Свети Врачи Козма и Дамјан у Гложану

 

 

Манастир Св. Врача Козме и Дамјана. Манастир "Златенац". Атар села Гложане. Манастир се помиње 
1734.г. и у њему је живео јеромонах Софроније. Обнова је почела 1952.г. а завршила се 1966.г. на 
темељима старе цркве у атару бившег села Златенац. Највише су заслужни парохијани из Гложана 
и монаштво Миљковог манастира. Зидан је од сиге и печшара, ломљеног камена.