Манастири Моравске свете горе

[Пајко]

 

Воденица манастира Златенац - село Гложане. Једина у овом делу тока Велике Мораве. Меље квалитетно 
кукурузно брашно. Манастир се налази на платоу изнад саме воденице и до њега се стиже степеницама. 
Сама природа у близини је предивна и непоновљива.

[Пајко]

Манастир Св. Ап. Томе ''Духне'' на брду Хум, атар села Гложане

 

 

Манастир Хум. Старији назив манастира је био "Духне". Налази се на брду "Хум". Атар села Гложане. 
Помиње се у "Тефтеру браничевског субашилука" из 1467. г. да се налази у Ресавској нахији код села 
Црвеништа(?) да је имао монахе и да је плаћао порез у износу од 600 акчи.

[Пајко]

 

Манастир Хум. Стари назив је био манастир "Духне". Налази се на брду "Хум". Атар села Гложане. 
Манастир је посвећен Светом апостолу Томи а храм је подигнут на темељима старог који такође 
припада Моравској светој гори. Манастир је обнови је и још увек нема монаштва.

[Пајко]

Манастир Успења Пресвете Богородице у Радошину

 

 

Манастир Успења Пресвете Богородице. Од раније познат и као манастир "Зидине". Атар села Радошин. Првобитно се помиње као задужбина деспота Стефана Високог. Градио га је, око 1402.г. деспотов војвода Радослав Радош Михаљевић, у народним песмама познат као "Облачић Раде". Храм је обновљен 1944.г. на темељима средњевековног манастира а предање каже да је био један од највећих и најбогатијих, да је имао златна звона и да је у њему живело неколико стотина монаха. Сматра се да садашњи лежи на олтарном делу некада огромног храма. Војвода Радослав се упокојио 04. јануара 1436. год. а даља историја манастира није позната јер га турски пописи не помињу.

[Пајко]

 

Манастир Успења Пресвете Богородице. Познат од раније и као манастир "Зидине". Атар села Радошин. 
Један запис казује да је чувени преписивач и илуминатор књига преписао за овај манастир следеће књиге: типик, 
пет минеја и два пангерика. А у самом манастиру је исписао и илуминирао један саборник у коме је оставио запис 
са наведеним подацима. Тај саборник се сада налази у манастиру Св. апостола Павла на Светој Гори.

[Пајко]

Манастир Светог Апостола Томе ''Томић'' у селу Војска

 

 

Манастир Св. апостола Томе, "Томић", атар села Војска. Први пут се помиње 1467. године у "Тефтеру 
браничевског субашилука", под именом "Идин" уписан заједно са селом Војска, из кога се види да манастир 
плаћа турцима порез у износу од 20 акчи што сведочи да је био сиромашан. Старо име је "Идин" је можда 
грешка турског писара који је "Ваведење" скратио у "Идин" али је то нерешена претпоставка.

[Пајко]

 

Манастир Св. апостола Томе, "Томић". Налази се у атару села Војска. Не постоје извори о времену 
изградње, ктитору, имовини итд. Више пута је обнављан а скромна грађевина сведочи о скромним 
могућностима ктитора и обновитеља јер се обнова вршила на старим темељима. Вероватно је подигнут 
у време Деспота Стефана Лазаревића, за време српске Деспотовине, када се формирао нови слој 
властеле (стара је погинула на Косову).

[Пајко]

 

Манастир Св. апостола Томе, "Томић". Атар села Војска. Турски попис из 1572. помиње манастир 
код села Грнчар али не може се са сигурношћу рећи да је то "Томић". У време владавине султана 
Мурата III од 1574-1595 г. манастир постоји и у њему живи један монах. Касније се губе помени о њему.

[Пајко]

 

Манастир Св. апостола Томе. Манастир "Томић". Атар села Војска. Поседује више хектара земље 
а доказ за то је Повеља из 1847.г. потписана од стране Књаза Србског Александра Карађорђевића. 
То је тапија (гаранција) у којој пише "...да калуђерима нико не смета...". Повеља се сада налази у 
библиотеци цркв.општ. Војска а пронашао ју је свештеник Теодоровић Зоран.

[Пајко]

Манастир Светог Апостола Јакова, брата Господњег ''Јаковић'' у селу Дубока

 

 

Манастир Св. апостола Јакова "брата Господњег", манастир "Јаковић". Атар села Дубока. Као ктитор се 
помиње Кнез Лазар. Турски попис из 1572.г. га помиње као манастир Светог Арханђела у Ресавској нахији. 
Попис из времена владавине султана Мурата III од 1574-1595 бележи да у њему живи само један монах. 
Оба пописа помињу да је манастир код села Грнчар. Тешко је прецизно утврдити да ли је то тај манастир 
јер село тог имена данас не постоји али постоје насеља Грнчар у селима Добра вода и Мали Поповић а та 
села се катастарски граниче са Дубоком.

[Пајко]

 

Манастир Св. апостола Јакова, манастир "Јаковић". Атар села Дубока. Овај манастир Моравске свете горе 
једини припада Шумадијској епархији. У порти се налази споменик палим јунацима у Српско-турским 
ратовима, Првом светском рату и Кочи Анђелковићу који се ту прчестио пре него је подигао устанак 
против Турака 1787. год. ("кочина крајина" или Фрајкорски рат).

[Пајко]

НЕОБНОВЉЕНИ МАНАСТИР МОРАВСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ

Манастир Светог Стефана, у Ресавској нахији, у "Тефтеру браничевског субашилука", турском попису
из 1467. године уписан заједно са селом Црквеница (Данашњи Црквенац). Манастир је имао фискалну
обавезу од 200 акчи, а село Црквеница са својих тринаест пореских глава плаћало је 1280 акчи. У ту
суму је улазила и обавеза манастира Светог Стефана. Село и манастир су припадали тимару Војина, сина
Радановог, који је био у турској служби. Попис извршен деценију касније бележи у манастиру три куће,
од којих је само једна монашка. Манастир је идентификован у атару села Црквенац, општина Свилајнац,
са рушевинама старе цркве у Манастирском потоку. По предању манастир је био задужбина Деспота
Ђурђа Бранковића.

[Пајко]

 НЕИДЕНТИФИКОВАНИ МАНАСТИР МОРАВСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ


Манастир Светога Георгија, код села Мрчовца, Мирчовице или слично, у Ресавској нахији, 
помиње се једини пут у турском попису из друге четвртине XВИ века. У њему борави један монах,
а пореска обавеза износи 50 акчи.
Село Мрчовце данас не постоји, али би се могло довести у везу са селом Моrzofscxy, које се
помиње у аустријском попису извршеном после Пожаревачког мира 1718. године.
                                                                (преписано из шематизма Браничевске епархије)
                                                                      Смедеревски дефтер, бр. МXТ 629.
                                                                      Смедеревски дефтер, бр. МXТ 632.
                                                                      Д. Пантелић, Попис пограничних нахија, 21.

У општини Свилајнац постоји село Мачевац које се налази на 5 км од Мораве. У близини Мачевца,
у потезу према селу Добра вода постоје остаци неког, по предању, старог манастира којег
су мештани Добре воде скоро обновили. Село Мрчовац не постоји, али Мачевац постоји...

[Пајко]

 

Војштанско језеро-фотографија са"пасуљијаде". Налази се близу леве обале В. Мораве, на потезу 
некадашњег села "Кућиште" и катастарски припада селу Војска. На овом вештачком језеру се, 
поред разних манифестација које се ту одвијају, плива за Крст часни на празник Богојављања.

[Пајко]

 

Споменик моравском војводи Стевану Синђелићу у селу Војска, општина Свилајнац, а које је родно 
село "Моравског војводе". Он је погинуо у боју на Чегру 31. маја 1809. год. са својих 3000 Мораваца 
и Ресаваца јуначком смрћу у шанцу, бранивши мајку Србију.