Читања

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

ЧИТАЊА

На нашим вежбама из Литургике обично се читају Апостол и Јеванђеље дана, сем ако нека од перикопа није одређена за тему проповеди, када се следи програм вежби из Омилитике.

Води се рачуна ο томе да се полази од једноставнијих беседа и иде ка сложенијим. Дакле, бирају се перикопе које су погодне за проповед, и свагда у оквиру периода Јеванђелистара и Праксапостола, а у периоду Пентикостара из Дела апостолских и Јеванђеља по Јовану.

Читања бивају у средини храма, са налоња, и увек рецетативно.

Данас је постало општеприхваћено мишљење да на литургији треба да се чита и једна перикопа из Старог завета, као што је то првобитно и било. Премештање паримија са литургије на вечерњу у манастирима је прихватљиво. Међутим, у парохијама је народ лишен могућности слушања и тумачења Старог завета, будући да је веома мали број оних који долазе на вечерњу, док литургије спојене са вечерњом бивају у дане који нису погодни за поучавање. Ово питање је уврштено у каталог тема ο којима ће се расправљати на будућем Великом Сабору. На нашим семинарима се, с једне стране, у циљу упознавања са старом праксом, а с друге, да би се припремио терен за поновно увођење праксе да се на литургији читају и одељци из Старог завета, на појединим литургијама чита и једна перикопа из неке пророчке књиге. Ово углавном бива када се догоди и спомен неког пророка, тако да се бира и перикопа из истоимене књиге, или на сам дан празника, или у дане попразништва, када се чита једна од три перикопе са вечерње. Као „прокимен пророштва" узимају се два стиха из неког псалма, који су, по могућности, у вези са празником. Избор перикопе треба да буде благовремен, а и одређивање читача који ће је прочитати треба да буде бар један дан раније да би имао довољно времена да је проучи. Исто важи и за апостолске перикопе, као и за сва остала читања.

извор фотографије