Трагедија на полигону "Пасуљанске ливаде"

[Александар Милојков]

15.52 - Министар одбране Драган Шутановац удаљио с дужности надлежне старешине до окончања истраге.

Наравно, не пада му на памет да лично поднесе оставку.

[obi-wan]

.................................................

Ако би некима било лакше, мислим да би министар (технички), након свега овога имао да понуди оставку...

Иначе, и нажалост, овакве се ствари дешавају... Да, да, драги моји, у свим војскама света... Остаје нејасно, да ли су питомци, илити кадети, како је то данас популарно рећи, нотирали надлежном старешини проналажење 30 мм гранате, неексплодиране и заостале од претходних вежби....

Koliko sam primetio u tekstu vesti, ministar je rekao da na tom delu poligona uopste ne bi smelo da bude eksplozivnih sredstava, i da je u tom smeru naredio smenu i istragu...

[nishizawa]

Уз сво поштовање, мислим да сте мало побркали лончиће у смислу Ваше приче да је официр репетирао пушку на војниковом рамену, односно да је зрно погодило војника у стопало... Ал` добро, Ваше право.

Служио сам у истој батерији са тим војником, а неколико других војника и официра су ми потврдили да се то десило. Не видим шта ту није јасно.

Уколико је Ваша прича истинита, молио бих одговор, какве то има везе са поменутим Бајрамијем?

Те што су оба инцидента, за која, игром случаја, знам практично из прве руке, заташкани на сличан начин, и што нико од одговорних није сносио никакве последице.

[Милан Ракић]

Сврха - да поткрепи подацима оно што сам изнео у посту.

У реду! Не бих да коментаришем ова два последње наведена случаја, али прва два случаја су класичан пример "заказивања" људског фактора... И код Канаса, а нарочито Ранђеловића. Битно је рећи да техника није заказала у та два случаја... А за ово данас... Видећемо...

[Zawisza]

Nikakve veze nemaju ti potpukovnici sa prodajom aviona, nego jedan general koga je ministar penzionisao a on osmislio ceo "posao" da malo obezbedi "penzijicu" a u stvari avion i nije vlasništvo muzeja što on izgleda nije znao za razliku od pomenutih potpukovnika. Postoji civilni deo i vojni a to je zato što nekome tako odgovara jer ima koristi od toga.

Uostalom to sad i nije bitno za priču, meni je bitno da nikad neću razumeti da oficir kaže "to se dešava".

Dešava se svašta ali ja neću odobravati "svašta", a ovo ne sme da se dešava.

Nisam bio "sposoban" oficir jer da jesam moj načelnik Sveto Letica mi ne bi rekao da ja nisam nizašta a kamoli za rat koji se sprema.

Pitao sam Šimića da mi objasni šta se dešava i dobio sličan odgovor.

Onda sam ukapirao da sam glup da funkcionišem u višepartijskom , demokratskom sistemu i da stvarno nisam nizašta.

To se i potvrdilo na specifičan način.

Inače ne da mi nije smetala uniforma JNA i njene oznake nego sam bio ponosan i nemam čega da se stidim.

Žalosno je da će u jednom razorenom sistemu sasvim logično postojati opravdanje i za ovakve tragedije.

Pa kod mene nije smeo metak da se izgubi a kamoli granata.

[Милан Ракић]

Nikakve veze nemaju ti potpukovnici sa prodajom aviona, nego jedan general koga je ministar penzionisao a on osmislio ceo "posao" da malo obezbedi "penzijicu" a u stvari avion i nije vlasništvo muzeja što on izgleda nije znao za razliku od pomenutih potpukovnika. Postoji civilni deo i vojni a to je zato što nekome tako odgovara jer ima koristi od toga.

Uostalom to sad i nije bitno za priču, meni je bitno da nikad neću razumeti da oficir kaže "to se dešava".

Dešava se svašta ali ja neću odobravati "svašta", a ovo ne sme da se dešava.

Nisam bio "sposoban" oficir jer da jesam moj načelnik Sveto Letica mi ne bi rekao da ja nisam nizašta a kamoli za rat koji se sprema.

Pitao sam Šimića da mi objasni šta se dešava i dobio sličan odgovor.

Onda sam ukapirao da sam glup da funkcionišem u višepartijskom , demokratskom sistemu i da stvarno nisam nizašta.

To se i potvrdilo na specifičan način.

Inače ne da mi nije smetala uniforma JNA i njene oznake nego sam bio ponosan i nemam čega da se stidim.

Žalosno je da će u jednom razorenom sistemu sasvim logično postojati opravdanje i za ovakve tragedije.

Pa kod mene nije smeo metak da se izgubi a kamoli granata.

Слажем се да питање Музеја ЈРВ није битно за причу, али просто треба рећи да је тај исти Музеј, без обзира што настваља традиције старог Музеја из земунске КРВ, озидан заједничким улагањем како бивше ЈНА, односно ССНО, тако и самог аеродрома "Београд" и још неколико предузећа из бивше СФРЈ, те је од самог свог почетка битисања на просторији аеродрома Сурчин, имао, а и даље има и своје војно и цивилно руководство. Дакле, то је просто тако, без обзира прихватили Ви или не, а да ли некоме одговара, вероватно да да. У том смислу имамо ситуацију да већ две године славимо век постојања српског ваздухопловства, јер једна страна "гура" Ивана Сарића, друга Михаила Петровића, као прве српске пилоте, надгорњавајући се која је димензија битнија и заслужнија за развој авијације на овим просторима-цивилни ентузијасти илити пак војно ваздухопловство... Иначе Музеј се сналази како зна и уме да преживи у оваквим условима, где као што рекох средства која МО преко УТСВ даје Музеју нису довољна, а остали нимало не воде рачуна или их не интересује, те су стога надлежни у Музеју принуђени да продају дупликате реликата које имају, е да би некако функционисали, или можда мењају за нешто што немају у својим фундусима, што није био случај са Лајтнингом, нити то оправдавам наравно. Иначе, било је иницијатива да се газдовање Музејом пребаци на оснивача, тј. Војску, али је постојала бојазан да би се преименовањем титуалара, "побунила" предузећа која су учествовала у његовој изградњи, а која су из бивших република, бивше нам државе, те тако, иако поменути немају никакав утицај кроз деловање цивилне компоненте Музеја, ствари функционишу на наслеђен начин... И да, на крају, треба рећи да није у питању комплетан авион, него само делови летелице, који су сачувани, након што је Машински факултет, где су ти делови служили као учило, исте пре неколико деценија предао Музеју на коришћење, а овај није имао средстава да оспособи делове за поставку, што опет не оправдава трговину... Ао закулисаним радњама тог генерала којег помињете заиста не знам...

Што се тиче "то се дешава", није ми била намера да оправдам икога, најмање Министра и одговорне, који би сами, тј. сам Министар требао да да, или барем понуди оставку, али без обзира на све, такве ствари се ипак дешавају. И у највећем броју случајева, увек је пресудан тај људски фактор, који је, је ли непредвидив. Јер, без обзира на оно што су ти питомци учили 4 године, један од њих је ипак, судећи према саопштењу, донео тај метак код својих колега, а то није смео. Његово је било да пријави свом надлежном старешини, а овај оружару да прегледа и отклони неисправност... Као када сте на гађању, па вам заглави оквир са муницијом... Прекинеш паљбу и дигнеш руку. Тиме стављаш до знања да нешто није у реду, а обучено лице онда реагује. мене су барем тако учили.

Што се тиче самог средства, тј. зашто оно није било блокирано, како је то Лазански синоћ објашњавао, ја стварно нисам пешадинац и не знам о чему се ради, каква је то мина и да ли она након испаљивања из оруђа, уколико не дејствује, заиста треба да се "самоблокира"... Ако је тако, поставља се питање рока трајања те муниције и зашто она није одрадила тако како би требало, односно ко је дозволио њено коришћење тада!? Али из личног искуства знам, дешавало се то током каријере (био сам оператор ПОВР "Маљутка" на хеликоптеру Гама), да ракета, иако прописно и правилно складиштена и у предвиђеном року рада, једноставно након испаљивања "неконтролисано" одлети из видног поља нишана (иако не би требало), или се пак трасер угаси, иако би требао да светли све време, јер је он визуелна комуникација са ракетом, или пак пукне жица за вођење... Било је свакавих искустава... Жртава срећом не, покретане су одговорности, и није се заташкавало (јер је и сама ескадрила инсистирала на утврђивању узока промашаја), али објективне кривице није било у читавом систему, од саме производње ракете у "Крушику", транспорта у магацин убојних средстава, складиштења и редовног одржавања, требовања из магацина зарад гађања, постављања ракете од стране оружара и на крају самог гађања... Дакле и нажалост, без обзира што звучи лаконски, помирљиво или како год, али дешава се...

А ја нигде нисам никога оправдавао, нити тражио решење и одговор у речима "дешава се"... Не сме да се деси, али је овде поред отказа технике, учествовао и људски фактор и то је оно што се тешко да контролисати, било у једнопартисјком, било у демократском систему....

[grigorije22]

Шта је убило питомце

19. 06. 2012 13:35 | Мирослав Лазански / Политика

Мирослав Лазански (Фото: Вестинет)

Два млада живота изгубљена су због вишеструких пропуста на полигону Пасуљанске ливаде. Граната од 30 милиметара, која је на некој ранијој вежби испаљена из бацача БГА-30, трагичним низом околности сада је експлодирала. Да ли се то могло спречити? Наравно, одговор је потврдан. Како се трагедија онда догодила?

На некој вежби, истрага ће можда утврдити када се она одиграла, а можда и неће, један бацач граната, или више њих, појединачном, или сасређеном, ватром гађао је мете. Бацач БГА-30 испаљује од 350 до 400 граната у минути на максималном домету од 1.700 метара. Скоро је немогуће визуелно пратити да ли при тој количини испаљених пројектила на циљу сваки и експлодира, посебно је то тешко утврдити ако дејствују два или три бацача граната. Истина граната типа М93П1 има могућност да се самоуништи после 27 секунди, али није познато да ли је реч управо о тој гранати, чији механизам самоуништења није одрадио, или о некој старијој серији које немају тај механизам заштите.

Ланац грешака и пропуста у овој трагедији заправо иде од надлежних екипа, које су после бојевог гађања морале да изврше преглед терена где су падале гранате и да обаве евиденцију и деактивирање сваког неексплодираног убојног средства. Онај који је гађао из БГА-30 није могао да види и да памти шта је све експлодирало на циљу, а шта није. Пиротехничари су ту неопходни и због тога они и постоје у војсци. И команда полигона Пасуљанске ливаде морала је да уочи сваког доласка питомаца и војника на обуку врши редовне и периодичне прегледе полигонског простора, без обзира на то да ли је реч о локацијама где се користе убојна средства или не. У свакој армији у свету дешава се да на полигонима заостану неексплодирана убојна средства, дешава се да она после изазову и велике несреће, али да на овакав начин погину питомци Војне академије, то баш није чест случај.

На крају и људски фактор и младост питомаца имали су, на жалост, одређени удео у овој трагедији. Неко се од питомаца неовлашћено нашао на простору где не би смео никако да буде, на местима где су раније падале бомбе и гранате. Питомац је веровао да је терен „чист”, или уопште није ни знао да је то простор где су раније биле мете. Да ли је тај простор био уопште адекватно визуелно обележен?

Питомац је пронашао гранату и донео је међу колеге. Да ли из знатижеље, или из потребе да се колеге кадети импресионирају? Судећи по трагичном ефекту гранате она је експлодирала у висини руку, дакле питомац ју је показивао групи, јер да је била на тлу ефекти експлозије не би били тако страшни.

Војни позив скопчан је са ризиком губљења живота, таква је то професија. Свако руковање оружјем носи и одређени ризик, ствар је добре обуке и дисциплине смањити тај ризик на минимум. Јавност понекад запита: зашто падају војни авиони. Зато што лете. На Пасуљанским ливадама, на жалост, дошло је до више грешака у ланцу команде, контроле и дисциплине.