Житије преподобног Алексеја (Соловјов)

[Guest]

Преподобни Алексије (Соловјов)

Старац Смоленско - Зосимовски пустиње

(1846-1928)

17.јануара 1846.године у многодетној породици протојереја Алексеја Петровича Соловјова,родио се дечак.Младенца су на крштењу назвали Фјодор,у част великомученика Теодора Тирона.Фјодор је рано остао без мајке.Мајка Марија Фјодоровна је умрла 1854.г у време епидемије колере.

Од малих ногу Фјодор се одликовао озбиљношћу,строго је поштовао постове,старао се да избегне шумске радове,и желео је самоћу.Дечак је веома волео музику,научио је да свира клавир,певао црквене песме,певао у црквеном хору.Значајно је да је основама писмености Фјодора поучаво ђакон суседне цркве,отац Павле Смирнов,који је касније постао Фјодоров таст.

Младић наследивши од оца хришћанску љубав према Богу и људима,рано је решио да посвети себе на службу Господу.После завршетка Андрониевске духовне школе Фјодор је отишао у Московску Богословију.Пре но што треба да добије чин ђакона,младић је требао да се ожени,и избор је пао на кћер оца Павла,Ану.Венчење је било 12.фебруара1867.г,а 19.фебруара у Чудовом манастиру Фјодор је рукоположен у чин ђакона.Митрополит московски Филарет поставио га је да служи у цркви Светог Николе у Толмачама.Прве године његовог боравка у Толмачама биле су веома добре.Стрешини цркве и парохијанима је млади ђакон био по вољи.23.јула 1868.г родио му се син Михаило.1872.г.после галопирајуће грознице умрла му је супруга Ана.Прво време безнадежна жалост је обузимала младога ђакона.Стрешина цркве протојереј Василије је решио да привуче ђакона Фјодора на рад у редакцији часописа „Душекорисно читање“,како би нашао утеху у раду.Редакцијске бриге побудиле су код ђакона Фјодора интересовање за литерарну делатност.Тако да је морао је да чита много духовне литературе,да пише чланке за новине, који су потом неки издавани и као посебне брошуре.Истовремено он је бесплатно предавао веронауку у сиротињском дому,трудио се да никада не одбиј да помогне онима који су у невољама.Не само што је сваког дана давао новац сиромашнима,него је и помагао бедне било чиме је могао,позивао у дом, управљао,одевао.Једном је на улици ђакон скинуо са себе горњу мантију и дао је једном сиромашку који је дрхтао од зиме.

Маја1895.г.Фјодор је напустио Николо-Толмачевску парохију јер је добио позив од митрополита московског Сергија да пређе да буде свештеник у Успењском сабору Московскога Кремља.Московски митрополит је одлучио да установи у Успењском сабору старо столпово пјеније,при коме заједно са појцима на клиросу (за певницом)певају свештеници и ђакони унисоно (Једногласно),због чега су тражили „гласовите ђаконе по свим црквама у Москви.

4.јуна ђакон Фјодор је рукоположен за свештеника и постављен за службеника главног сабора Русије,а две године после тога једногласно је изабран за духовника саборског свештенства.

Од свих светиња сабора о.Фјодор је највише поштовао Владимиску икону Мајке Божије ,на којој је лик Небеске Царице испуњен необичном духовном чистотом.После много година старац је изнео своје успомене о том времену:

-Уђеш,дешавало се у сабор у три часа ноћи за служење јутрења,и обузме те побожни страх...У тајанственом полумраку цркве пред тобом стоји сва историја Русије...Светли покров Мајке Божије на Владимирској икони у години невоља,и десило се мени тада да се молим за Русију и за сву верну њену децу,десило се да целога себе посветим Богу и да се не враћам у пролазни свет.

1898.г.испунила се давнашња жеља о.Фјодора, - по промислу Божијем он се замонашио у Зосимовој пустињи.30.новембра 1898.г.пострижен је за монаха са именом Алексеј од стране игумана манастира оца Германа.

Прве године боравка у манастиру су биле спојене са великим напорима.Брзо је растао број исповедника о.Алексеја:ако су на почетку код њега долазили на исповест само старице - богомољке,то су веома брзо постала његов духовна деца многи млади монаси,а после неколико година његов духовни син постао је и игуман Герман.Господ је подарио старца многим даровима,међу којима су се издвајали дарови старачке мудрости,смирења,љубави и прозорљивости.

1906.г.после смрти старца Варнаве из Гетсиманскога скита,много од његове духовне деце обратило се за помоћ и подршку старцу Алексију.Долазили су професори и студенти Москвске Духовне Академије, државници, чиновници, свештеници,војници,учитељи.Долазили су за помоћ у тешким животним недаћама радници и земљорадници.

Долазило је старцу да се исповеда свакога дана на стотине људи,његово љубеће срце је примало у себе болове и страдања свих страдалника за које се он посебно молио.

Из успомена духовне кћери старца Алексија,Јелене Мажорове:

„Често сам разишљала о томе,како старац поодмаклих година.слаб,даје себе да целог дана служи народу,може да буде увек са свима раван, трпељив, да непрестано гори духом...Каже се,други би на његовом месту просто по слабости не би могао да се односи према нама последњима,тако како се он односио као према првима.Али код баћушке није било разлике:код њега је могло да се оде у свако доба без страха,са увереношћу да његова љубав и духовне снаге ни према коме неће пресушити...Старац је био веома снисхосљив према онима који истински желе спасење.Није било греха који не би отац Алексеј тренутно опростио, због одстрањења греха духовне гордости.„Смирих се,и спасе ме Господ“, - често је он понављао.

„Нема ничег чудног у томе што ти страдаш“,неретко је говорио баћушка, - „то је потребно због тога да би понео страдања других.Потрпи,Христос,будући безгрешан,трпео је понижење од творевине,а ко си ти,да не трпиш страдања ? Знаш ли ти,да се душа очишћује страдањем;знаш ли ти,да Христос памти тебе,када те Он посећује страдањима.Изабрати животни пут најтеже је од свега. При ступању у живот треба молити Господа да би Он управио твој пут. Он, Свевишњи,свакоме даје крст саобразно склоностима човечијег срца...“

По дару прозорљивости.често се дешавало,да је на исповести старац покајника подсећао на неки његов грех...Велика је била прозорљивост старца :бивало је да је он савршено тачно говорио како се све дешавало и при каквим околностима.“

Из успомена оца Симона о оцу Алексију:

„Ми боравећи у Зосимовој пустињи када смо губили душевни мир,долазили смо старцу оцу Алексију и откривали смо му своју душу.Старац нам је говорио да се душевни мир нарушава углавном од осуђивања ближњих и од незадовољства својим животом.Када смо почињали да говоримо о некоме са осуђивањем,старац нас је заустављао речима: „Нама није стало до дела других,него говори само своје.Правила светих отаца прописују да заустављамо оне који се исповедају,када они говоро о другима“.И ми придржавајући се тога правила,строго смо пазили на себе,да не би казали неку реч о другима.Старац нас је још учио: „Када душа оптужује себе у свему,тада ће је возљубити Бог,а када је бозљуби Бог,тада – шта нам је још потребно“?После исповести и читања над нама разрешне молитве,нама се опет враћала жеђ за духовним животом и у души се усељавао мир.

Тежња према безмолвију,и потреба за самоћу да би се усредсредио на унутршњој молитви,телесна слабост,принудили су старца Алексија да замоли за допуштење да оде у затвор (одн.у затвореништво).Његова молба је делимично испуњена,тако да је он месеца фебруара 1916.г.отишао у „полузатвор“: исповеднике је примао у цркви само суботом и недељо,али за мирјане је он постао недоступан.Јуна 1916.године седамдесетогодишњи старац је добио разрешење да оде у пуни затвор.У лето 1917.г.старцу је дошло да изађе из затвора да би учествовао на Сверуском Помесном Сабору на коме је донешена одлука да се успостави патријаршија у Русији.5.новембра 1917.г.њему је било поверено да у храму Христа Спаситеља извуче жреб са именом новога патријарха:

„Пре почетка богослужења митрополит Кијевски Владимир је у олтару написао на пергаментима имена кандидата за патријарха и ставио у посебни ковчежић,За време литургије из Успењскога сабора је донешена чудотворна Владимирска икона Мајке Божије.После завршене Божанске литургије из олтара је изашао старац Алексије.Ставши пред чудотворном иконом почео је усрдно да се моли и с времена на време чинио је велике метаније...Почео је молебан..По завршетку молебна митрополит Владимир је пришао налоњу,узео ковчежић и њиме је благословио народ,одвезао је траку којим је ковчежић био завезан...Старац Алексије се три пута прекрстио и не гледајући из ковчежића је извукао папир...Митрополит Владимир је прочитао: ... „Тихон,митрополит Московски“.

Митрополит Московски Тихон је постао патријарх Московски и целе Русије по промислу Божијем.после 214.година од укидања патријаршије у Русији.

Када су наступиле године страшног гоњења на Православну Цркву.живот у Зосимовој пустињи неко време је пролазило по старом,и старац Алексије је поново свакога дана примао духовнудецу.

28.фебруара 1919.пострижен је у схиму.

Крајем 1920.г.Зосимова пустиња је претворена у пољопривредну задругу,и монаси више нису извршавали послушања,него су ишли на рад.6.маја 1923.г. среске власти су затвориле пустињу и протерали све њене становнике.

Старац Алексије и његов келјник,отацМакарије су се настанили у једној малој кућици старчеве духовне кћери у Сергијевом Посаду.Духовна деца старца су им помагала славши им материјлну помоћ.Старац Алексије,када су му то довозили,увек смирено би се клањао и благодарио говорећи: „Ја сам сада сиромашан и живим од милостиње“.Смирење и осећај бладодарности код старца је било веома велико.Он је стално благодарио и келејнику и за саме безначајне услуге и свакога дана је тржио од њега опроштај.

Из успомена бившег јеромонаха Зосимове пустиње Иумана Владимира:

„Отац Алексије је на годину дана пре својесмрти,када је почело да му се нарушава здравље,почео је да се причешћује свакога дана,плашећи се да умре без светог причешћа...19.септембра1928.г.у 8.часа ујутру старац се по обичају причестио светим тајнама.Не гледајући на велику слабост,он сам је читао молитву пре светог причешћа...После причешћа отац Макарије му је дао да попије мало топлоту (млаку воду) а ја сам држао свећу...После тога њему је постало лакше и он је тихо скончао...

Ми смо хтели да сахранимо оца Алексија трећег дана,21.септембра,али духовне старешине су одложиле сахрану до четвртог дана.Народ је тако волео о.Алексија да су људи дан и ноћ стајали поред гроба.Нико није хтео да се растане са старцем...Пре смрти он је многима говорио: „Када вам буде тешко, дођите ми наг роб“- ,показујући тиме да и после смрти љубав им велику силу“.

Погребен је 22.септембра 1928.на Кокуевском гробљу у Сергијевом Посаду.

Старац Алексије Зосимовски је прибројан хору светих угодника Божијих због сверуског црквеног поштовања на Јубиларном Архијерејском Сабору одржаном у Москви13-16.августа 2000.године.Слави се 2.октобра/19.септембра.

Преподобни оче наш Алексије,моли Бога за нас!

Превео:

Протонамесник Животије Милојевић

[Guest]

http://floxasia.ru/nastavleniya-miryanam-ierosximonaxa-zosimovoj-pustyni-starca-aleksiya/

[Guest]

http://www.russian-inok.org/page.php?page=way1&dir=way&month=1004

[Guest]

http://korolev.msk.ru/books/919/kalendar2008_10/kalendar2008_10/h05-t.htm

[Guest]

http://www.geocaching.su/?pn=101&cid=9580

[Guest]

http://vladimir.bezformata.ru/listnews/prepodobnogo-aleksiya-zosimovskogo/1400723/

[Guest]

http://iliya-monastery.org/blog/?p=5685

[Guest]

[Guest]

http://pravicon.com/sv-122

[Guest]

http://www.nivasposad.ru/school/homepages/all_kurs/konkurs2011/informregistr/krasnij_vek1/html/chronika_1917.html

[Guest]

http://kuz1.pstbi.ccas.ru/bin/db.exe/spc_1_foto/no_dbpath/koi/newmr?HYZ9EJxGHoxITYZCF2JMTdG6Xbu8s8uhe8EU86jicOWgfe6UWeuhsS8UfS8cfG0DdS9Ufe8ctmZyV8Kfc5tjMn2iAnRyDHtyPqAl9XArTdGiseuXs81Ye8VyB5uIfi8ic8jgcOugTdGises*

[Guest]

Хвала о. Животију на прелепом житију,

на многаја љета Оче!

Администрација