Меда је запалио форум првог дана поста :D

[Милан Меденица :)]

На овој теми све време гледам кроз црквену призму (макар онако како ја гледам кроз црквену призму), па тако разуми и ове постове.

Однос еугенике и ове гране медицине је у својој дубокој антицрквености (опет, моје мишљење); није ни еугеника била без резултата који су касније коришћени у другим наукама - напротив!

Али са црквене тачке гледишта, подједнако је лоше поигравати се идејом претварања науке у нешто што служи циљевима најгорег расизма и шовинизма, као и у нешто што служи људској обести. Има наравно и одређен број случајева где је медицински оправдано, али то је занемарљив број случајева. Дошли смо до ситуације да се пише да ће син певачице Шер да дође у Србију како би постао ћерка певачице Шер.

Због чега је то лоше? Па ти ако не научиш да надвладаш своју ограниченост, ма које природе она била, макар ти била и дата на рођењу као твој крст, тешко да се можеш спасти. Ако идеш линијом мањег отпора, а ово је по мени линија мањег отпора, том ћеш линијом да идеш целог живота и да одеш у пропаст.

Мада јесте неупоредиво, али много је хришћана (и ја сам међу њима) оставило неке своје пороке, попут пушења, захваљујући благодатном дејству Цркве. Има их и који су се одрекли далеко већих порока или деформација, само су уложили крвав труд у то, нису тражили линију мањег отпора.

добро брате, нисам приметио да смо изгубили разлику између слободе и корисног, ал упорно покушавам да сведемо причу на корисно и спасоносно а не на нечије лујке.

ај разумем и страх од новог и искуство које то доноси, ал ајмо да видимо шта може да се извуче као позитиван закључак из тога, ваљда нисмо неразумни ни да игноришемо негативности које су очигледне.

дакле, шта ако је "линија мањег отпора" (мислим да је врло неправедно тако названа) - не само слобода већ корисна и спасоносна?

или једноставније, ако би ти неко омогућио да се спасеш своје пушачке страсти лековима (рецимо да су контраиндикације сведене на дијареју ако претераш и слично) - да ли би пристао или би се скидао "на суво" јер је тако "богоугодније" и "тако се то радило увек"?

[Sherlock H.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339451310' post='657849]

и још једно питање: како се лечи хомосексуалност а како хомосексуализам?

sta je jedno a sta drugo?

[Милан Меденица :)]

sta je jedno a sta drugo?

хомосексуалност је сексуално или платонско (не латентно јер и деца испитују своју сексуалност) привлачење истополних особа а хомосексуализам је идеологија једне такве културе.

[RYLAH]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339532343' post='658656]

добро брате, нисам приметио да смо изгубили разлику између слободе и корисног, ал упорно покушавам да сведемо причу на корисно и спасоносно а не на нечије лујке.

ај разумем и страх од новог и искуство које то доноси, ал ајмо да видимо шта може да се извуче као позитиван закључак из тога, ваљда нисмо неразумни ни да игноришемо негативности које су очигледне.

дакле, шта ако је "линија мањег отпора" (мислим да је врло неправедно тако названа) - не само слобода већ корисна и спасоносна?

или једноставније, ако би ти неко омогућио да се спасеш своје пушачке страсти лековима (рецимо да су контраиндикације сведене на дијареју ако претераш и слично) - да ли би пристао или би се скидао "на суво" јер је тако "богоугодније" и "тако се то радило увек"?

Могуће да те нисам испратио и скренуо тему несвесно, стварно ми је била намера да дискутујем о теми како сам је ја схватио.

Свакако да постоји таква могућност, мада се коси са мојим схватањем ствари, због тога сам се увек и ограничавао, у смислу да је то само моје виђење.

Није потребно да нешто буде мучење да би било "богоугодно". Имаш људе који се од дроге лече по манастирима, али имаш их и који се са дроге скидају помоћу гајбе пива дневно, након терапија са дрогама лакшим од хероина, и постепено чисте тело (метода са неке веома скупе руске клинике). Али се на крају излече од болести (опет, причам о болестима у духовном смислу, медицина ме не интересује овом приликом).

Али променом пола ти ниси излечио свој духовни недостатак, своје "жуљање". Ти си му се препустио и своју природу саобразио том недостатку. Да искористим твоју паралелу: То је као када би се са цигарета скидао тако што ћеш да пређеш на цигарилосе, који су далеко јача навлака и много горе по твоје здравље(пробо ја).

Постоји могућност и да се каже да ће онај који промени пол, тако растерећен и задовољан да се сети Бога, и да му се врати. Али и то је варка, јер они постају заробљеници тек променом свог пола: целог живота морају да пазе на хормоналне терапије, постоји мали милион компликација и могућности да ствари крену наопако, итд. Такође, опет долазимо у домен непознатог и да нагађшамо шта би била Његова воља уколико би му такав неко дошао, са природом коју је у потпуности саобразио свом недостатку (мада сад капирам да ова реченица отвара још пет хиљада других, између осталог и наше лицемерје и унижавање палости сопствене природе, али бих волео да се задржимо на овоме).

Уколико опет нисам схватио оно о чему си хтео да разменимо по коју, волео бих да ми опет овако пластично појасниш, јер сматрам да је тема веома битна, јер се односи и на сијасет проблема које и ми други имамо.

[Милан Меденица :)]

ја само пуно питања имам и врло мало решења.

па види, шта ако пол није само биологија коју носимо, већ и слика коју стварамо о себи ...

имаш онолико људи који из неке своје патологије одлазе на пластику и изађу скроз другачији него што су били јер то тачно одговара њиховом психо-физичко-духовном стању. додуше, кад се виде у огледалу, обично се тргну јер упознају себе како сањали нису да ће моћи. е сад, шта ако тај процес може да буде позитиван кад је неки недостатак у питању?

рецимо, неко се роди без руке и после неког времена одрасте довољно да може да му се пришије туђа и да буде функционалан ... узмемо у обзир да мора да сачека 18. годину за тако нешто, због телесних промена и да ће у најмању руку чудно изгледати ако му са 10 пришију одраслу руку, јел ...

еквивалентно томе, очигледно је да може да се деси неки физиолошки поремећај да се тело развија у једном смеру а мозак-психа-соптвена слика у другом. колико сам упознат, због хормонализације тела и мозак се сасвим другачије развија и да малтене постоји мушки и женски мада нијансе и те како постоје, а долазимо до проблема колико сопствена слика зависи од прилике, јер не мало конфликта имају и здрава деца док се пронађу у оваковој и онаквој фигури пред огледалом, а камоли неко ко има урођен проблем да има психу супротног пола од физике тела.

с друге стране, то онда и није само физички проблем, већ је и духовни - јел се крштава личност или особа полних карактеристика, или чак оба? ако та особа има недостатака у том полном смислу, хоће ли се после васкрсења отелотворити у другом полу као што ће света Матрона да има очи, под условом да пола у овом облику уопште буде?

а на крају имамо и дубиозу како ми схватамо васкрс самог тела и како ће оно изгледати, јер не знамо али можемо донекле да претпоставимо, јер органи за варење нам неће требати јер ћемо бити сити а не гладни, мозак нам неће требати да размишљамо јер ћемо знати, итд ... ал како ће то да изгледа, капирам да нико не зна, мада се Господ јавио у истоветном телу али га опет нису препознали ни најближи, они који су годинама бивали с њим. велика је то тајна, барем од мене скривена ...

мислим да ту долази до изражаја управо онолико колико не знамо и колико верујемо, а не колико можемо да претпоставимо и колико су нам доступне информације.

да не улазим тек у проблематику шта сматрамо природним, а шта светим, тек је то дубиоза али не мало значајно или ситно проширење теме.