Прича о Рају и паклу

[Nikola311]

Jедног је дана Светац имао прилику попричати с Богом те га

упита: - Господе,

било би ми задовољство знати како изгледају Пакао и Рај.

Бог одведе свеца до двоје врата.

Отвори једна од двоје врата и дозволи му да погледа

унутра.

На средини собе, стајао је велики округли СТО.

На средини стола, налазила се велика посуда,

с јако фином и миришљавом храном.

Светац осети како му навире вода на уста. Особе

које су седеле за столом биле су изразито мршаве,

љубичасте боје и болесног изгледа.

Изгледали су сви изгладнело. Имали су кашике с јако дугачким

дршкама које су биле причвршчене на њихове руке.

Сви су могли дохватити тањир с храном и узети мало,

но како је дршка кашике била дужа од њихове руке,

нису могли ставити храну у уста.

Свети се човек стресао на сам поглед њиховог јада и

њихових патњи.

Бог рече :

Управо си видео пакао. Бог и човек се упутише

према другим вратима.

Бог отвори друга врата. Сцена коју је човек угледао

била је идентична претходној.

• 
  

  Био је ту велики округли СТО, посуда препуна фине хране,

  
  

• 
  

  која му је опет натерала воду на уста.

  
  

• 
  

  Особе за столом су исто имале кашике

  
  

• 
  

  дугих дршака,

  
  

• 
  

  но овај су пут, особе биле добро нахрањене и срећне

  
  

• 
  

  те су разговарале међусобно задовољно се смешкајући..

  
  

• 
  

  Свети човек рече Богу :- Не разумем!

  
  

• 
  

  - Једноставно је, одговори Бог,

  
  

• 
  

  све зависи о једној вештини.

  
  

• 
  

  Ови су научили хранити једни друге, док они други не мисле

  
  

[Далибор]

Мени је једна од најупечатљивијих прича о Паклу, ако се сећам тачно, кад је анђео питао једног човека који је био болестан и роптао на постељи да ли би радије провео 3 минута у Паклу или цео живот у болесничкој постељи. Упитани је изабрао Пакао и анђео га је одвео тамо. Време је пролазило и човеку се чинило као вечност у мукама и почео је да дозива анђела зашто га је преварио и оставио толико дуго. Анђео се појавио и рекао му "па имаш још 2 минута". Тако некако иде, жао ми је што не могу нигде да нађем тај текст.

[Ignjatije]

Poucna prica

[grigorije22]

A gde ti je ognjeno jezero đe se Tuđman leči od reume

Evo ga

[Ignjatije]

Protagoro, ne sekiraj se. Malo ce te boleti dok ti koza ne izgori.Zamisli da si musliman pa ti svemilosni Allah obnavlja kozu da bi mogao da osecas bol......... to je vec opasno. greengrin

[grigorije22]

Džaba. Meni je centar za bol slabo osetljiv.

Ne verujemo bez dokaza.

[Nikola311]

Пакао неће бити у тој форми о којој ми причамо , то спаљивање огњем , и плихови ....

Све су то земаљске муке , а не страдање душе , ова прича најбоље говори о томе .

[w.a.mozart]

ova i ovakve priče verovatno imaju nameru da na neki pedagoški način ljude malo mrdnu... možda su mi nekad bile bliske danas mi samo zvuče simpatično i mislim da svaki pravoslavni hrišćanin koji živi liturgijski razmišlja slično

pakao je odsustvo ljubavi... vladika Porfirije lepo kaže-zamislite da vas neko voli a vi ga mrzite... i što vas više voli vi ga još mrzite. To je slučaj sa Hristom i ljudima koji ga mrze ili su potpuno indiferentni prema Njemu

Mi danas, u istoriji imamo mogućnost da biramo i da Hristu okrenemo ledja ali kad on po drugi put dodje i ceo svemir ispuni sobom i svojom ljubavlju, neće biti mogućnosti da mu se kaže NE... samo DA... e upravo taj pokušaj onih koji će želeti da mu kažu NE a neće moći(jer će On biti svuda) je pakao

p.s. počinjem da se pitam da li su poučne pričice oca Joila možda ipak manje dosadne od Protagorinih raskomadanih i rasparčanih (doduše i dalje smešnih) Joilovih pouka(.org) LOL

[grigorije22]

Пророк Данило, говорећи о Страшном Суду, приповеда да је Старац судија на престолу, а пред њим је река огњена. Огањ – то је прочишћавајући елемент. Огањ спаљује грех, сажиже га и ако се, на несрећу, грех сјединио са самим човеком, огањ онда спаљује и самог човека. Овај огањ ће се распалити у самом човеку: видевши Крст, једни ће се порадовати, а други ће доспети у очајање, смутњу, ужас. Тако ће се људи одмах поделити; по Јеванђељском приповедању, једни ће се пред Судијом поставити десно, а други лево – поделила их је сопствена савест. Само душевно стање баца човека на ову или ону страну, удесно или улево. Што је свесније и упорније у животу своме човек тежио Богу, то ће већа бити његова радост када зачује речи "дођите к Мени, благословени", и насупрот томе, исте речи ће изазвати огањ патње и ужаса код оних који Га нису желели, који су Га избегавали или му се супротстављали и хулили на Њега за живота.

Страшни Суд не зна за сведоке или званични записник. Све је записано у душама људским. И ти записи, те "књиге" се показују. Све постаје очигледно свима и самом себи и стање људске душе свакога усмерава лево или десно. Једни иду у радост, а други у патњу. Када се "књиге" отворе, свима ће постати јасно да су корени свих порока у души људској. Ево пијаница, блудник – кад тело умре, неко ће помислити да је умро и грех. Не, у души је постојала склоност и грех је души био сладак. И ако се она због тог греха није покајала, ако га се није ослободила, она ће на Страшни Суд доћи са том истом жељом за слашћу греха и никада неће задовољити своју жељу. У њој ће настати патња због мржње и злобе. То је паклено стање. "Пакао огњени" – то је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен слабости и злобе, и ту "ће бити плач и шкргут зуба" немоћног зла.

[grigorije22]

A moze i ovako

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/brjancaninov.htm

[w.a.mozart]

Protagoras, mnogo bih voleo da mi kažeš šta misliš o tumačenju vladike Porfirija koje sam prepričao na prethodnoj strani jer je to ozbiljna pravoslavna teologija a ovo što ti postavljaš je za razbibrigu a i ne razumem tu potrebu da na svakoj temi izbaciš neku šećerlemicu iz pravoslavlja a nikad ozbiljno do kraja ne diskutuješ...

dakle

pakao je odsustvo ljubavi... vladika Porfirije lepo kaže-zamislite da vas neko voli a vi ga mrzite... i što vas više voli vi ga još mrzite. To je slučaj sa Hristom i ljudima koji ga mrze ili su potpuno indiferentni prema Njemu

Mi danas, u istoriji imamo mogućnost da biramo i da Hristu okrenemo ledja ali kad on po drugi put dodje i ceo svemir ispuni sobom i svojom ljubavlju, neće biti mogućnosti da mu se kaže NE... samo DA... e upravo taj pokušaj onih koji će želeti da mu kažu NE a neće moći(jer će On biti svuda) je pakao

[Марио Токовић]

Сва Творевина је рањена,сва Творевина је у патњи и страдању.

Сва Творевина је прожета небићем,смрћу,ентропијом(гордост,окренутост к себи,и само себи)

Потенција небића је могућност-раздвајња,устињавања,отуђења,растанка,гордости.

Дајући делатност небићу вољом својом,човек и "Анђели" подпадају под закон-

окретање леђа,Богу и ближњем.(виђење св.Макарија).Гордост,ентропија.

А смрт као покренуто небиће које раздваја,уводи човека у паклено стање.

Значи сва Творевина је пала и страда,прожета смрћу и пакленим стањем,видљиво и невидљиво.

А упркос томе Творевина је "сачувала",тј сачувана јој је,иконичност вишњег света.

И њена логосност у вишњем свету.Отуд толико и лепог и доброг у Њој.Видљиво и невидљиво.

И како се те две ствари одржавају-пројава пакленог стања и доброг стања.

У одржавању пакленог стања учествује гномичка воља-сујета,таштина=гордост.Ентропија.

Бог одржава небиће,али није његова воља да се оно актуелизује.То је наша слобода избора.

Небиће је залог одвојености ПРОРОДА,БОЖИЈЕ И ЧОВЕЧИЈЕ.Небиће је и цена слободе,ризик Љубави.

Јер Јестаство Божије је за нес небиће,непричасно,чак непостојеће,јер је изван свега што можемо познати.

А воља ваља да је једна,Божија и природна,тј ангело-људска.

У одржавању Доброг учествује Бог и човек.Вољом која је ЈЕДНА,Божија и природна,људско-ангелска.

Бог твори добро стање своји енергијама,Љубовљу својом.А то је Радост свету.

А човек светим врлинама и стардањем,као најсветијом врлином,"одржава" стање добра.

А све то извире из Евхаристије и причасног Бога,Оног који зове на Преображење и Метаболисање.

Јер "одржавање" добра је сабитовање унутар Добра,које је недостижно али се предаје без мере,до краја.

Наш пали свет тумара по кртичњаку сопства,сујете и таштине.Гордост,смрт,усамљеност.

И тражи од трговаца уље-радост.И добија од истих РАЗУЗАДНОСТ.Пет лудих девојака.

И зато је силазак Духа Светога ЈЕДИНА РАДОСТ.Прва и Последња,Једина-Сверадост.

Ту Дух улази у биће човека-дух,срце,ум,душу,тело и сведочи Христоса,Оца,Вечни Живот и РАДОСТ.

Е те радости нема у искуству нас Хришћана.Зато смо ми у многоме и лажни сведоци.

И то је тајна зашто је нема,и како је стећи.Јер то је једини сигуран знак да смо "успели" у животу

Успели се из ове свестрадалне стварности до Сверадосне стварност.

[w.a.mozart]

Ne bih se ja protivio Hristu, ako se pokaže da nisam bio u pravu što nisam verovao.

pa čoveče ti nisi ni svestan kolko si veliku stvar reko... pod uslovom da si ozbiljan

[w.a.mozart]

Pa i Peđa bi poverovao kad bi božije postojanje bilo dokazano van svake sumnje, na primer kada Hrist ponovo dođe.

poenta je u iskoraku iz sebe, svoje logike, svog uma, svoje samouverenosti, svoje samodovoljnosti, svoje ograničenosti koju smatramo za neograničenu slobodu...

e upravo zato

[Михајло]

Пакао за мене...представља вечност у самоћи...

пошто никако не готивим самоћу...

моје скоромно мишљење је да је пакао за свакога посебан...

ево..ја на велику жалост дуваним...

ако ми остане та овисност и после упокојења...

замисли вечност са жељом да дуваниш...

па и сам Рај би за мене изгледао као пакао...