53. глава пророка Исаије, тумачење

[Guest - . . .-]

53. глава пророка Исаије

аутор: Стефан Ибришимовић, ученик III раз.

Четврта химна о Страдајућем Слузи Господњем (Евед Јахвеу) - Христу

Спаситељу која се налази у 53. глави књиге Пророка Исаије, увијек је била и остала

вриједна теолошка тема, али и надахнуће за размишљање о спасоносним страдањима и

жртви Господњој, о Његовом добровољном кенозису - унижењу ради нас и ради

спасења свих људи и уопште о Божијој љубави упућеној свим људима.

Читава Химна свједочи тај спасоносни пут Господа и увијек када се говори о

Његовој Божанској слави, о красоти и сили у којој Он пребива, некако чудесно са тим

Црква повезује Њега, Бога свих пониженог, мученог, бијеног и на крају убијеног ради

нас.

У старим и новим религијама када се свједочи о разним боговима и

божанствима, нигдје не налазимо случај страдајућег Бога и још, да Бог Отац Сина

својега дарује да страда због својих створења, због њихове гријеховне срамоте. Овдје, у

овом једном од најзначајнијих поглавља Дефтероисаијиног списа, најбоље се очитује

неисказана, предивна и пречудна тајна Христа Богочовјека Који на овакав начин

пролази кроз земаљски живот и на крају реално Васкрсењем побјеђује, опет да бисмо

ми са Њиме увијек изнова побјеђивали.

Господ је, како кажу Свети Оци, прошао све стадијуме људског живота,

узрастања, постојања на земљи, па је и искусио најгору и најсрамнију поругу и смрт

ради нашег поруганог људског достојанства, да се раном Његовом сви ми исцијелимо,

да се сви људи стално Њиме исцјељују кроз Цркву Његову и уопште и на крају, да

Њиме живе.

„Крст носити нама је суђено“, поручује славни Његош са Ловћена, „али и у

васкрсење достизати!“, како је то говорио и својим животом свједочио блаженог

спомена Патријарх Павле.

Један од најзначајнијих извора за хришћански крсноваскрсни подвиг по угледу

на Христа јесте овај пророков спис.

Сам човјек у свим својим висинама и димензијама заправо је живи ходећи крст.

Када руке своје испружи, он је прави крст. Заправо човјеков живот, живота свакога

човјека описао је овдје Пророк. Описао је сваког човјека јер је описао јединог и правог

Човјека Христа сједињеног, опет на умом необујмљив начин са својим Божанством.

Човјек, пошто собом и тајном Божијом, изображава Крст Христов, и он је непрестано

позван на Крсни етос, на Етос Крста Христовог који није ништа ненормално или мучно

за човјека него је радост у Духу Светоме и у патњама и у страдањима на Његовом путу.

Богословија.орг

[Марио Токовић]

Дошао сам као очекивано Дете.Али Моја Мајка није желела дете.

Желела је да буде приснодјева.И јесте и Самном.

И Јосиф ме се готово одрече.И поста безжени тата.

Онда су зли виноградари побили мој братиће.

А ја сам био мали да их браним.Одвели су ме у пустињу.

И отераше ми Јована у пустињу.А ја сам био мали да му правим друштво.

И растијах и гледах као смрт доноси плод свој у време своје.

А ја сам био мали да их браним.И видех где смрт јачаше.

И плаках,кад Мајка није ту,да је не секирам.

А Мајка се радоваше,и слагаше радост и тајну у срцу.

И видех Голуба и видех дух као риче из бездана.

И одведе ме на Гору.Али ја не бејах више мали.И служаше ми.

И видех Јована како обрете главу своју Мојом.И бисмо две душе а једно тело.

И ходих земљом као Рибар Добри.Где су рибари сити,а рибе на броју.

И видех Тмину и Смрт и Наказу и нељуде,како ме траже.

И Ја их нађох,јер за тај час дођох.И крену чопор за Мном.

И изведох их на Голготу.И стадох на Крст.И починух од трудова својих.

И вратих се Оцу.А Тата ми даде да једем од Тајне над Тајнама.

И ево,чекам и идем на облацима,и плата моја самном.

[misionar.com]