Хиландарска келија Маруди (текст, слике и видео)

[Guest]

СВЕТА ХИЛАНДАРСКА КЕЛИЈА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – МАРУДИ

Категорија: Репортаже

уторак, 10 април 2012 17:26

Оснивање свете келије Рођења Пресвете Богородице - Маруди (грч. мала Марија) поклапа се са временом када су у манастиру Хиландару избијале свађе и нереди између монаха у њиховом настојању да се изабере игуман.

Према предању, рјешење је на миран и чудесан начин донела сама Богородица, померањем иконе Тројеручице са олтарног места на игуманску стасидију, и тако заузела место Игуманије.

Од тада у светом манастиру Хиландару па све до 1990. биран је само настојатељ, а највише место у манастиру имала је Богородица.

Један од кандидата за место игумана био је пореклом из Великог Трнова Предходни Виктор, који је 1653. отишао у област Кареје и основао, севернозападно од места, на надморској висини од 520 метара, келију посвећену Рођењу Богородице названу Маруди (грч. Маријица). Трошкове изградње храма и конака за монахе дао је сам Виктор, новцем који је добио од очевог наследства. Цело здање није било веће од половине данашње приземне етаже.

Натпис на словенском на мермерној плочи, која се налази уграђена на вањском зиду цркве, лево од улаза, говори да је црква основана од проигумана Виктора године 1653/4. Такође натпис у храму, иза иконе светих Апостола на олтару, наводи посвету: Деизис од слуге Божијег Силуана јеромонаха и његове братије.

Године 1796. стижу у келију старац Дионисије са монасима Дамјаном и Константином подржавајући већ постојану пратњу оца Калиника. Пратња је дошла из ставроникитске келије са Капсала, светог Онуфрија и Петра, у којој су данас само рушевине.

Доказ њиховог порекла осликан је на зиду изнад главног улаза, где су заједно са Богородицом осликани и ови свеци, а натпис гласи овако: “Ова кућа је саграђена од прилога оца Калиника и старца Дионисија као и њихове братије Дамјана, Константина и Диментија. 2. мај 1796.”

Дан 12. јул, празник Светог Онуфрија и Петра Атонског, означен је као други празник Келије, као и 8. септембар, када славимо Рођење Богородице.

Ова братија сазидала је други спрат, реновирала цркву, саградила шталу и уредила извор.

На југозападном углу тог другог спрата постоји натпис од 23. јуна 1797,на поду цркве мермерна плоча са годином 1814, и на западној страни од штале зидни натпис (1820), док је 1816. дошло до преуређења извора који се налази поред Келије, а 1820. направљен је извор воде западно од Келије.

Године 1816. изграђен је сребрни рам за чудотворну икону Богородице (1798), која се налази у Келији, у карејској радионици сребром и златом.

Сребрнозлатни рам иконе је посвета јеромонаха Дионисија и његове братије.

На копији његове обавезнице 1800. (8. децембар), која се чува у Келији, пише да су Дионисије, Дамјан и Константин платили Русима (из манастира Светог Пантелејмона) 200 гроша за куповину луке код плаже “…испод млина Аверкиадона... плажа Руског”.

После смрти Дионисија (1836), старац је постао Константин.

“Године 1836. априла 12. дошао је у Манастир Хиландар поштовани монах Константин, тражећи нам келију посвећену Рођењу Богородице. Видећи ми овог човека поштеног и побожног дали смо келију трима лицима. Први од њих је био Константин, други монах Герасим, а трећи још један Константин...”

Они су платили за издавање обавезнице 1000 гроша, такозвану троделна.

У овој обавезници заједно са комплетним досијем, покретном и непокретном имовином Келије, наводи се и комад земље у месту Јованица са 135 стабала маслиновог дрвета. Године 1859. старац постаје Константин, који је био у пратњи већ поменутог старца Константина. У обавезници доделе Келије наводе се и ученици Дамјан и Теодосије.

Јеромонах Теодосије је од 1865. старац Келије. Познат је на целој Светој Гори, а много година је био духовни отац монасима из разних манастира.

Године 1909. озидао је двоспратно здање у Јованици. Остао је у Келији до упокојења 1925. године.

Те исте године, 1925, келију Маруди преузима јеромонах Онуфрије са монасима Теодосијом и Јаковом. Онуфрије је наставио традицију јеромонаха Теодосија, духовно руководећи оне који су му дошли.

Његови ученици су га наследили после његове смрти (1957). Теодосије од 1957. до 1977, а Јоаким од 1977. до 1984.

Током 60-их поправља се кров Келије, уклања се камена плоча и поставља цреп, док се камени зидови ојачавају жељезом и бетоном.

После смрти Јоакима 1984, настањује се у Келији након само пар месеци једна група монаха из хиландарске келије Буразери, искључиво ради њеног чувања, док не дође нови старац са својом братијом. Отац Теодор остаје у Келији до 1986, када га замењују монаси Ефросиније и Хрисант, који напуштају Келију 1991. Године 1985. раде се поправци на цркви, која је била у лошем стању.

Од 1991. године старац је јеромонах Макарије са његовим учеником јеромонахом Павлом (1997).

Године 2002. складишни простор испод цркве претворен је у капелу у част светог Николе Плане. Године 2003. дограђен је конак, а 2007. је некадашње складиште траве претворено у црквицу, у част Богородице Тројеручице. Године 2009. завршена је нова гостопримница, источно од целог комплекса, док је 2010. уређена трпезарија Келије.

Превод са грчког Радмила Цигоја

11. 4. 2012.

Извор: http://agioritikesmn...011/11/000.html

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]