Чин веридбе и Свете Тајне Брака

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

У појединим крајевима се приликом чина веридбе и Свете Тајне Брака (тј. венчања), прстење и венци, по поретку Молитвослова (=Требника), полажу на Часну Трпезу, а свештеник чита молитвв са Светих Двери. У другим крајевима се на средину храма поставља астал или мали сточић на који се постављају Јеванђеље, прстење, венци и заједничка чаша.

Штаје исправније?

Где, у другом случају, треба да стоји свештеник, између Часних Двери и сточића или између младенаца и стола?

У вршењу службе веридбе и Свете Тајне брака јавља се, од места до места, значајан број измена, које дугујемо различитим узроцима, посебно одржавању старијих литургичких пракси или уношењу у службу локалних обичаја и других традиција. Посебна и чак већа разноврсност се примећује у рукописној традицији. Ретко се може срести сагласност, не само у рукописима различитих периода, где је уобичајено да се службе разликују сходно историјском развојном путу овог чина, него и у рукописима из истог временског раздобља.

Ово питање се поготово односи на разлике које потичу од удаљавања данашњег облика чина Свете Тајне Брака од његовог првобитног оквира, значи Свете Литургије. Познато је да су се обе службе, веридба и служба венчања, биле у органској вези са њом и да је цео обред био крунисан причешћем младенаца. Заруке су вршене посебно од Свете Тајне Брака, опет у саставу Свете Литургије. У том случају, дакле у случају вршења само зарука, они који су намеравали да се вере «стајали би пред Часним Дверима» или «пред Дверима Жртвеника» а на Часној Трпези, «на њеној десној страни», се налазило прстење, као и Пређеосвећени Дарови, ако није било предвиђено да се служи потпуна Света Литургије. Свештеник би стајао на Часним Дверима, испред вереника, произносио је молитве и потом вршио Свету Литургију или их причешћивао Пређеосвећеним Даровима. Место свештеника и младенаца је при чину Свете Тајне Брака опет било исто. Венци, заједничка чаша и Пређеосвећени Дарови, уколико није било предвиђено да се врши Света Литургија, налазили би се на Часној Трпези. Међутим, када су обручење и Света Тајна Брака вршени истовремено, пракса која је из разних разлога преовладала, заруке су вршене у припрати, а Света Тајна Брака пред Часним Дверима заједно са Светом Литургијом. Тада се по први пут у чину веридбе појављује астал (Синајски кодекс 966), или «долични четвероножац» (Атински 829) или сточић који је постављан у припрати или у ђаконику (Атински 668) или чак у дому, где је требало да се изврши веридба. На овај сто постављано је исто што и на Часну Трпезу, значи Јеванђеље и прстење. Након чина веридбе бивао је вход (=улазак) у храм те је служба Свете Тајне Брака вршена пред Часним Дверима, као и кад је била вршена независно од веридбе.

Постепено, из разних разлога, које сада није време да излажемо, чин венчања је одвојен од Свете Литургије, било потпуне, било Пређеосвећене. Међутим, обављање чина је настављено да се врши као и раније, испред Часних Двери. Свештеник би стајао између Двери и Свете Трпезе, на коју су постављани не више Пређеосвећени Дарови, него само венци и заједничка чаша. Ова прелазна пракса је у појединим крајевима још увек очувана. Међутим, на крају је, можда по угледу на веридбу, и чин Свете Тајне Брака одвојен од Олтара и обављан на средини храма, близу «сточића», где је сада вршена и веридба, а на тај сточић је постављано све што је потребно за оба чина. Значи, осим Јеванђеља и прстења, постављани су још и венци и заједничка чаша. Часна Трпеза више није коришћена јер је Света Тајна Брака престала да се везује за Свето Причешће. Свештеници би стајали између младенада и стола, као што су првобитно стајали између њих и Свете Трпезе или, ако нема довољно простора, иза њега, значи између стола и Часних Двери, по примеру свештеника који су у древној Цркви стајали, опет, иза Свете Трпезе. У погледу тога, сасвим је свеједно да ли ће стајати испред или иза стола.

Будући да не испитујемо да ли је добро или лоше то што је чин обручења и Свете Тајне Брака одвојен од Свете Литургије, природни развој ствари води и ка напуштању Часне Трпезе, а постојећи поредак у Молитвослову се показује застарелим.

извор фотографије