Да ли богат човјек може ићи у рај ?

[Лазар]

Одмах у старту да се оградим да није на нама људима да одређујемо ко ће ићи у рај а ко неће али овде смо да размјењујемо мишљења.

У данашње и вријеме и на овим просторима Балкана није се лако обогатити, питање које ме интересује је да ли човјек може мислити на Христа са једне стране и на материјално стицање са друге, наравно не мислећи на обичну плату да се прехрани породица или слично ? Гдје поставити границу ?

[modran1458]

Па у Библији пише накако овако "Лакше је камили проћи кроз иглене уши него богатом ући у рај".Што тако пише?Па то је јако близу истине.Мало је људи у прошлости а нарочито данас спремно за одрицање од материјано створених добара.Црква није против богатих људи али ако су они сутра спремни када се нађу на избору или богаство или спас душе изаберу ово друго.Међутим мислим да би стварни избор био супротан.И ту лежи проблем људске нарави.

[w.a.mozart]

već smo pričali o ovome i rečeno je-mislim da je Nikola pisao-da je identitet ono što smo izabrali da bude nosilac naše ličnosti... Bogataš često bira da na novcu gradi lični identitet tj. iz njega crpe osnovu svoje ličnosti(a ne iz ličnosnog odnosa sa Bogom i drugima)-zato mu je teško ali ne i nemoguće da udje u carstvo

[Ignjatije]

Moze ako razdeli bogatstvo siromasima i krene ..... 4chsmu1

Sala na stranu, naravno da moze samo je teze jer je vecina bogatasa sebicna i srebroljubiva.Naravno da postoje i oni koji nisu takvi, samo ih je manje.

[w.a.mozart]

poenta je u pitanju-na šta treba da pljuneš da bi se ponovo rodio

[nishizawa]

Може исто онолико тешко или лако колико и сиромашан.

Од искушења се не може побећи. Ако нам искушење и изговор није богатство, исто тако лако лако нам искушење и изговор може бити и сиромаштво.

Иначе, што се тиче камиле и иглених ушију - постоји неколико тумачења овог места у Јеванђељу.

Једни га тумаче буквално - камилу као животњу, иглене уши као отвор на игли. Из овог тумачења би следило да је у питању нешто што је апсолутно немогуће.

Други камилу тумаче као специјалну врсту морнарског конопца који се тако звао, а иглене уши као отвор на игли, што има много више смисла, и значило би - јако тешко, али не и немогуће.

Трећи камилу тумаче као животињу, а иглене уши као улаз на брод, будући да се тај израз користио у Христово време. Иде се логиком да је камиле јако тешко укрцати на брод, и да оне при том пружају јак отпор јер се плаше воде. Ово би значило - тешко, али могуће.

А четврти под камилом такође подразумевају животињу, а под игленим ушима једну конкретну, најужу капију којом се улазило у Јерусалим, и која се због тога тако и звала. Ово би значило - могуће, уз мање потешкоће.

Како год окренеш - ући у Царство Небеско је онолико тешко или лако колико човек, био богат или сиромашан, у њега жели да уђе...

[Guest - . . .-]

već smo pričali o ovome i rečeno je-mislim da je Nikola pisao-da je identitet ono što smo izabrali da bude nosilac naše ličnosti... Bogataš često bira da na novcu gradi lični identitet tj. iz njega crpe osnovu svoje ličnosti(a ne iz ličnosnog odnosa sa Bogom i drugima)-zato mu je teško ali ne i nemoguće da udje u carstvo

Ако градимо свој лични индетитет на било чему што није Христос не можемо ући у Царство Божије. Зато у Светом Писму пише да ко не воли Христа више него оца, мајку, жену, детета... било кога или чега "није њега достојан".

Наравно, то не значи (знајући да ће се увек ухватити за ово они који ствари схватају буквално, фаталистички) да не треба да волимо друге. Напротив. Ми не можемо без тог другог да будемо житељи Царства. Али, сви ти други ни сами не могу да постоје без вечно Другог. Вечно постојање свих нас зависи једино и само од Бога. Зато, богаташ, изелица, љубавник, писац... било ко... неће вечно постојати ако није у Господу, ако није изградио вечну конекцију, заједницу. А то се гради овде и сада у Литургији.

[Marjanovic]

Одмах у старту да се оградим да није на нама људима да одређујемо ко ће ићи у рај а ко неће али овде смо да размјењујемо мишљења.

У данашње и вријеме и на овим просторима Балкана није се лако обогатити, питање које ме интересује је да ли човјек може мислити на Христа са једне стране и на материјално стицање са друге, наравно не мислећи на обичну плату да се прехрани породица или слично ? Гдје поставити границу ?

Ево шта каже Свети Јован Златоусти :

„Као што чувар царске ризнице, који је добио на располагање државни новац, ако га не да коме је наређено, него га потроши на сопствене прохтеве, бива кажњен и погубљен; исто је тако и богаташ нека врста примаоца новца намењеног сиротињи, коме је издато нарађење да га раздели потребитима из његовог окружења; зато, ако он потроши на себе више но што је неопходно, биће подвргнут најжешћој одговорности за отимачину, јер његово богатство не припада њему лично, него његовом окружењу.“