Питање Једног или мноштва

[Vaske]

Однос, личност је онтологија. Не да прво јеси па се тек онда односиш, већ те однос утемељује као биће. Зато нема свођења на једно и исто (онтолошки монизам). Ако је личност онтологија, онда се једно и мноштво поклапају. Управо је то онтологија која нам се открива у догмату о Светој Тројици, где се јадан и многи поклапају. "Ако је један од искони, онда су Тројица", каже свети Григорије Богослов.

Па знаш како, твоја употрба термина ми је крајње непозната и такву употрбу до сада нигдје нисам срео. Ако се, како ти кажеш и ту се у потпуности слажем, прво односим па тек онда јесам, онда мој онтолошки статус има своју позадину тј. извире из нечег предонтолошког.

Језик нам је стара бољка!

[Александар Милојков]

Па знаш како, твоја употрба термина ми је крајње непозната и такву употрбу до сада нигдје нисам срео. Ако се, како ти кажеш и ту се у потпуности слажем, прво односим па тек онда јесам, онда мој онтолошки статус има своју позадину тј. извире из нечег предонтолошког.

Језик нам је стара бољка!

ОК, мислимо на исто. Само што ти кажеш "предонтолошки" а ја онтологију поистовећујем са личношћу, са односом који утемељује појединачно биће и саму суштину коју личност ипостазира.

[Vaske]

ОК, мислимо на исто. Само што ти кажеш "предонтолошки" а ја онтологију поистовећујем са личношћу, са односом који утемељује појединачно биће и саму суштину коју личност ипостазира.

Знао сам да мислимо на исто али није не битно како употребљавамо терминологију, бар са ове временске дистанце можемо да говоримо о последицама произвољне употребе термина.

То предонтолошко се никад не може свести на онтолошко, а сад како ћемо то назвати, то је друго питање. Не инсистирам ја на етици. Левинасово инсистирање на етици нам је можда и разумљиво с обзиром на миље из којег долази. Али рецимо "прича" о трпези љубова, да ли је она остала само дио нашег црквеног фолклора или збиља своје јесам повлачимо са те трпезе.

Прије пар мјесеци сам упознао једног брата из Цркве. Фантастичан човјек! Количина неизвјештачене љубави коју тај човјек излива на мене је невјероватна и сваки наш сусрет ме тотално избаци из колосјека. За мене помињање мог имена у његовој молитви је важније од мог проживљеног дана. То његово изрицање је стварније од мог самодовољног ја јесам. И као што рекох у једној пјесмици: и ко ме изговори / придружио ме је постојању.

[Александар Милојков]

Користио сам терминологију митрополита Зизијуласа, јер сам о његовом тумачењу ове прблематике и писао.

[Vaske]

Користио сам терминологију митрополита Зизијуласа, јер сам о његовом тумачењу ове прблематике и писао.

Ацо не мораш ову опаску доживљавати као критику упућену лично теби. Она исто толико важи и за мене. Напросто ако хоћу да ме разумијеш, онда је терминологија моја брига и обрнуто. То што си ти у свом образоваљу растао са Зизијуласом, а ја са неколицином философских имена, чини разлику али не нерјешиву. То да ли се ти и ја (не)разумијемо, не могу до краја остати кривци философи и Зизијулас, већ само ја и ти.

Жив био и хвала ти што си се укључио на тему!

[Александар Милојков]

Ацо не мораш ову опаску доживљавати као критику упућену лично теби. Она исто толико важи и за мене. Напросто ако хоћу да ме разумијеш, онда је терминологија моја брига и обрнуто. То што си ти у свом образоваљу растао са Зизијуласом, а ја са неколицином философских имена, чини разлику али не нерјешиву. То да ли се ти и ја (не)разумијемо, не могу до краја остати кривци философи и Зизијулас, већ само ја и ти.

Жив био и хвала ти што си се укључио на тему!

Ма какава критика, какво лично доживаљавње, све је у реду. Знам ја да су то замршене ствари.

[dragisa]

jedan i apsolutno drugi nisu bas toliko udaljeni koliko teorija predpostavlja. naravno da je priroda Boga apsolutna razlicitost od nase prirode, medjutim ne treba zaboraviti da smo mi stvoreni kao ikone tog apsolutno drugog. ako se uzme u obzir i podobije koje nam je zadato to u mnogome rusi tu nasu apsolutnu razdejenost jednog od drugog, ali cinjenica ona se ipak kao sto je receno prevazilazi samo slobodom sto znaci moze biti i ne ostvarena bez obzira na nasu ikonicnost.