Питање Једног или мноштва

[Vaske]

Не знам колико је форумашима интересантно ово питање али бих воли да чујем ваше мишљење на ову прастару тему, која је поново отворена у савременој философији.

Елем, ако се одлучимо за мноштво, нужно се одричемо јединства смисла и логоцентричности, а поледице су...?

А ако се одлучимо ипак за Једно и Исто, у питање се доводи могућност истинског сусрета са Другим (Другим као Богом или Другим као другим човјеком који је у својој другости несводив на Исто). Последице су...?

[Oglo]

Da li biti najbolji u jednom ili biti prosječan u više stvari? Može li se tako formulisat pitanje?

Što se tiče same suštine mislim da ovako stoje stvari: kada se posvetiš Jednom i Istom, kako i kaza ne odričeš se smisla i logocentričnosti, ali se i ne gubi mogućnost primanja i prihvatanja drugog, iz prostog razloga što mi ništa ne posjedujemo iz istine, samim tim ništa nije naše čak ni taj Drugi.

Nisam valjda odmah upropastio temu

[Vaske]

Da li biti najbolji u jednom ili biti prosječan u više stvari? Može li se tako formulisat pitanje?

Što se tiče same suštine mislim da ovako stoje stvari: kada se posvetiš Jednom i Istom, kako i kaza ne odričeš se smisla i logocentričnosti, ali se i ne gubi mogućnost primanja i prihvatanja drugog, iz prostog razloga što mi ništa ne posjedujemo iz istine, samim tim ništa nije naše čak ni taj Drugi.

Nisam valjda odmah upropastio temu

Ма фора је у томе да ако се све подводи под Једно и Исто, не постоји могућност да се унутар тог Једног угости апсолутно Други, а да не постане мој други тј. мој као мојим разумјевањем захваћен. Тако тај други бива само оно моје захваћено, а никако очуван у својој дргости.

[Oglo]

pa zato i kažem, ne postoji nešto moje na zemlji, tako ni moje razumijevanje, jer je onda to nerazumijevanje

Za Duha ne postoji drugi. Naravno to je suština a mi smo negdje na periferiji točka

[dragisa]

jel mozes malo bolje da objasnis pitanje, bar u teoloskom pogledu. jer ovako receno moze da se odnosi na fise stvari recimo u jednom slucaju (sto pretpostavljam da je i pitanje) kao na filozofsku dilemu "kako upoznati Drugog ako smo Jedno", a opet moze da se i razume kao pitanje koje bi se recimo nadovezalo na polemiku o potrebi svedocenja vere i "problemom" "kopiranja" otaca ili kako neki tvrde potrebom za nekopiranjem (dakle tu bi bilo kako upoznati ili otkriti nove nacine svedocenja (to Drugo) ako smo u jedinstvenom predanju (u onom Jednom))

Ма фора је у томе да ако се све подводи под Једно и Исто, не постоји могућност да се унутар тог Једног угости апсолутно Други, а да не постане мој други тј. мој као мојим разумјевањем захваћен. Тако тај други бива само оно моје захваћено, а никако очуван у својој дргости.

pa nemora to Jedno da bude i deo "tvog zahvatanje", i to na vise nacina, prvo ako krenemo od toga da je sada Jedno to automatski znaci da poznajemo razliku te da nekad nije bilo to Jedno, tako gledajuci na stvar (dakle da je bilo onda kada tog Jednog nije bilo za nas) to onda znaci da ovo sad Jedno i Isto svakako vec nije domet naseg zahvatanja vec nesto apsolutno novo. dalje, drugi osnov bi bio jasno poznanje korporativnosti tog Jednog i tog Istog koji dakle i ako je uvek Jedan apsolutno je mnogi (dakle samim tim apsolutno i Drugi, nesto sto je nesporno iznad i izvan nas). trece, zasto bi poznanje Jednog i Istog automatski iskljucivlo apsolutno Drugog? samo zbog cinjenice poznanja? to ne znaci da taj Jedan i dalje ne ostaje Drugi.

sto bi reko kolega nadam se da nisam odma uprsko temu...

[Vaske]

pa zato i kažem, ne postoji nešto moje na zemlji, tako ni moje razumijevanje, jer je onda to nerazumijevanje

Za Duha ne postoji drugi. Naravno to je suština a mi smo negdje na periferiji točka

Ајд жив био појасни ово мало!

Јел то значи да ни моја одговорност заправо није моја?

[Oglo]

Ne postoji nešto takvo kao odgovornost

To je proizvod mišljenja isto kao i prava - da li si ti odgovoran što si se rodio?

[Vaske]

@Драгиша

Покушаћи да ти одговорим питањем.

Како уопште долазимо до тог Једног и Истог?

Ако је то сазнајни пут, како у том једном уопште може да "опстане" неко ко је АПСОЛУТНИ странац?

[Vaske]

Ne postoji nešto takvo kao odgovornost

To je proizvod mišljenja isto kao i prava - da li si ti odgovoran što si se rodio?

Ти си Огло инкарнација неког софисте, а можда чак и Сократа или Канта.

Хоћеш рећи да нас само или бар прије свега мишљење и знање позивају на одговорност?

[Oglo]

Ma kakvi, oni su trivijalisti

Da, mišljenje i naravno naša želja da polažemo pravo na nešto i to onda da svojim životom branimo

[dragisa]

@Драгиша

Покушаћи да ти одговорим питањем.

Како уопште долазимо до тог Једног и Истог?

Ако је то сазнајни пут, како у том једном уопште може да "опстане" неко ко је АПСОЛУТНИ странац?

odlicno pitanje i nadam se da ce odgovor biti zadovoljavajuci.

to i jeste najzanimljivije, sto se do tog Jednog i Istog ne dolazi saznajnim putem nego upravo odricanjem sebe. odricuci sebe, presecajuci veze starog coveka sa svetom koji ga okruzuje A KOJE su ga i definisale do tada (te veze), taj isti covek stize do Jednog koji je Isti, i koji je, sasvim logicno, usled nacina dolaska do njega (odricanja sebe) apsolutni Stranac.

tu postoji paradoks, i ako je apsolutni Stranac ujedno je i najprisnije (najistinskije) Ja.

Sin.

Vecni Sin.

[Лазар Нешић]

Уважени господин Јован Зизјулас говори како је Христос управо решио питање мноштва и Једног.

Знате оно чувено: (у евхаристији) ми постајемо једно у Њему, а Он многи (мноштво) у нама.

Тако некако

[Oglo]

Уважени господин Јован Зизјулас говори како је Христос управо решио питање мноштва и Једног.

Знате оно чувено: (у евхаристији) ми постајемо једно у Њему, а Он многи (мноштво) у нама.

Тако некако

Upravo, ili

Niko ne može doći Ocu osim kroz Mene

[dragisa]

samo sto je izgleda sporno ako ga objavi u punoci.

for d rekord: referisem na drugu temu.

[Лазар Нешић]

samo sto je izgleda sporno ako ga objavi u punoci.

for d rekord: referisem na drugu temu.

Не знам ја то, ово каже Зизјулас.

Шалим се, питање пуноће је важно али да не скачемо са теме на тему...