P.Aksentijevic: Crkveno pojanje nam je katastrofalno

[Макрина]

Не можете да се не слажете, зна се тачно на шта се мисли и који је смисао тог свештенопозива. Двери на словенском значи врата, и управо се и мисли на храмовна врата, а не на средишњи пролаз кроз иконостас, какогод га називали - просто се не мисли на њега, него баш на улазна врата од храма (опет без обзира како њих називали).

Двери Храма ми лепше звучи.

Нпр,имамо превод,

Свјати Боже,Свјати Крепки,Свјати Бесмертни

Свети Боже,Свети Моћни,Свети Бесмртни

да ли је Крепки-једнако-Моћни?

опростите стварно,повукох ово на сасвим другу тему,извињавам се...

[Душко Дугоушко]

Двери Храма ми лепше звучи.

Нпр,имамо превод,

Свјати Боже,Свјати Крепки,Свјати Бесмертни

Свети Боже,Свети Моћни,Свети Бесмртни

да ли је Крепки-једнако-Моћни?

опростите стварно,повукох ово на сасвим другу тему,извињавам се...

Мислим да вам не звучи лепше, већ да је у питању то што сте тако навикли, па се чини лепше.

Крепак на српском значи здрав, а на словенском моћан, што је и разлог зашто мислим да у том случају треба користити моћни, јер иначе вуче на погрешан закључак као и многе друге словенске речи (помилуј на словенском значи смилуј се, а на српском милуј ме, па онда чувени догађај са патријархом Павлом и подај господи, а не дај сиротињи итд...). Мишљења сам да све треба превести на говорни српски, али врхунски квалитетно - без обзира што би већини звучало чудно у прво време. Силне, сличне, а можда и још горе проблеме имају грци јер користе старогрчки на богослужењу, а тако ем народ ништа не разуме, ем оно што разуме има у новогрчком сасвим друго значење, нпр. један ужасан пример је реч која значи раслабљеност на старогрчком, док на новогрчком означава мастурбацију...

Нема проблема.

[Макрина]

Може ли Силни да се узме као превод?

[Душко Дугоушко]

Може ли Силни да се узме као превод?

Мислим да може ἰσχυρός да се преведе и као силни и као снажни. На латински је преведено као fortis.

[Макрина]

Мислим да може ἰσχυρός да се преведе и као силни и као снажни. На латински је преведено као fortis.

Да,да..али добро,ако кажу Моћни нека буде,мада лепше је ово друго,смисленије али добро,ја упропастих ову тему

[w.a.mozart]

Па колико епископа фалшира у теологији,рекла ми једна баба.Па ником ништа.

EPIC

[Walter]

Мислим да вам не звучи лепше, већ да је у питању то што сте тако навикли, па се чини лепше.

... Мишљења сам да све треба превести на говорни српски, али врхунски квалитетно - без обзира што би већини звучало чудно у прво време. ....

[w.a.mozart]

misliš da je sveto pismo vrhunski prevedeno...

[Душко Дугоушко]

Да, да..али добро, ако кажу Моћни нека буде, мада лепше је ово друго, смисленије али добро, ја упропастих ову тему

За то је потребан неко далеко компетентнији од мене да каже шта је боље. Мислим да ако икада дође до подухвата превођења у СПЦ, да га треба одрадити директно са оригинала, дакле старогрчког, а не црквенословенског...

misliš da je sveto pismo vrhunski prevedeno...

Далеко од тога. А туга је да смо тек скоро добили целокупан превод Светог Писма (какав-такав).

[Walter]

misliš da je sveto pismo vrhunski prevedeno...

Није ништа врхунски..али да се бар зна да је тако... А ми често и пречесто бивамо таквима да се понашамо као да јесте.. или пак - одлазимо у другу крајност (ако не више, а оно бар исто толико опасну и негативну) да СВОЈЕ ДОЖИВЉАЈЕ и виђења (у смислу превода и изговора..) НАМЕЋЕМО као такве.. (врхунске)

[Макрина]

Слажем се,директно са старо-грчког,никако са црквено-словенског...

[Макрина]

Што се тиче појања,брат Игор Зиројевић би могао да нам нешто напише о томе,

заправо,дође ми идеја,

да отац Иван организује са њим једно предавање на ову тему.

[w.a.mozart]

Није ништа врхунски..али да се бар зна да је тако... А ми често и пречесто бивамо таквима да се понашамо као да јесте.. или пак - одлазимо у другу крајност (ако не више, а оно бар исто толико опасну и негативну) да СВОЈЕ ДОЖИВЉАЈЕ и виђења (у смислу превода и изговора..) НАМЕЋЕМО као такве.. (врхунске)

управо тако појединци говоре на овој теми... хвала Господу па ми је дао таленат за слушање а не за певање музике-вероватно бих вас убеђивао да је све супер и да су хорови изворно-црквена пракса

не знам за друге ал рецимо мени је крунидбена миса нпр. од Моцарта боља од већине хорских перформанАса (ЛОЛ) у изведби првославних хорова али ДУХ који на литургији осећам и пројављујем док рецимо фалширам са још пар њих на литургији у оближњој селендри не може се упоредити ни са Моцартом... много је изнад. Искрено, Бог је тај који нам указује част да учествујемо у литургији-како знамо и умемо-фалширајући, смејући се, зверајући око себе, размишљајући о куповини и рачуну за мобилни и не знам чему све и примајући Христа у себе... овако све остаје на нивоу јефтинијих улазница а хорови му дођу као неки ФАН ПИТ

Ево да чујете мису

http://www.youtube.com/watch?v=MhKWwoAuuC8&hd=1

[Coltrane]

Evo još malo zapažanja o višeglasnom horskom pevanju i njegovoj bogoslužbenoj upotrebi. Šta podrazumeva bogoslužbena upotreba? Jedan bogoslužbeno upotrebljiv pojac treba da bude u stanju da peva na svakoj službi. To znači da zna ono što je utvrđeno, a ono što nije da bude u stanju da iskroji.

Šta je kod nas utvrđeno: osmoglasnik, Liturgija, nešto od prazničng pojanja, neke bogoslužbene pesme na večernju i jutrenju itd.

Neutvrđeno je mnogo više i ono se nalazi u bogoslužbenim knjigama Oktoihu, Minejima, Triodu posnom i cvetnom itd..

E sad šta je jedan višeglasni hor u stanju da peva? Uglavnom samo Liturgiju i to ne celu. Pri tom ne mislim na koncertne horove oni mogu da pevaju šta hoće (od Baha do Rihanne). Blažena i Tropare uglavnom ne peva višeglasni hor. Zašto samo toliko? Zašto Liturgiju može i zna, a ostalo ne može i ne zna?

Pa da bi višeglasni hor tako nešto pevao mora da to ima napisano. Znači neko mora da raspiše višeglasne kompozicije za sve ono što je utvrđeno. Znači ceo osmoglasnik, pesme na jutrenju, večernjoj službi .. Pa da se neko i prihvati tog posla ko će to sve da nauči? A šta je sa onim što nije utvrđeno. Kako će hor da kroji? Višeglasni hor je bogoslužbeno neupotrebljiv osim za utvrđeni deo Liturgije. A zašto je onda stavljen tu kad ništa drugo ne može da izvede? Ja bih rekao samo zarad neke estetike koja je nekako nametnuta i dalje se nameće. Zašto su uopšte i pisane te kompozicije na crkvene melodije kad nisu u stanju da isprate osmoglasje.Muzika pisana za višeglasni hor nije kompatibilana sa osmoglasjem. Harmonizujući osmoglasje gube se karakteristike samih glasova. Jedna melodija može da se harmonizuje na X načina i da pri svakoj harmonizaciju zvuči drugačije. To je u to vreme bio trend. Tada je ušlo u bogosluženje i danas to imamo kao tradiciju.

[Јаков.]

Hristos vaskrse.

U knjizi "Odgovaranja na Liturgijama, večernji i jutrenji" (1999.godine), blaženopočivši patrijarh Pavle (koji je najveći autoritet bogoslovske misli još od Ave Justina), dao je svojevrstan predgovor, iz kojeg biva jasno da verni MORAJU da pevaju na službi. Kako ko može.

Deo tog predgovora vam prenosim ovde.

"

За ту потребу да сви верни на богослужењу, не само присуствују него и активно учествују одговарањем на прозбе и молитве ђакона – свештеника, издаје се овај приручник на савременом српском језику (поједини делови на црквенословенском) да би певање било правилно, односно како препоручује Псалтир: „Појте разумно“ (Пс.46,8)

Биваће да нам се у току Свете Литургије (па и на другим богослужењима), јављају разне мисли, које немају везе са молитвом доводећи ум до расејаности. Појави се чак и жеља за причањем, па макар и кроз шапат. Ради тога је неопходно, не само у храму присуствовати, смерно стојећи, већ и молитвено певајући. Свакако оно што се уме и може, увек водећи рачуна да то буде богоугодно, умилно и не сметајући својим певањем онима поред себе."