Naučnici i dalje ne znaju tajnu porekla Srba

[Zayron]

Naučnici i dalje ne znaju tajnu porekla Srba

Ukoliko se potraži odgovor na pitanje ko su Srbi na Vikipediji, može se pročitati sledeće.

Srbi su južnoslovenski narod, koji pretežno živi u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Prema tvrdnjama genetike i antropologije, Srbi su potomci slovenskih plemena i balkanskih starosedelaca (Vlaha, Ilira, Tračana, itd). Međutim, postoje teorije koje tvrde da ime "Srbi" možda ima drugačije korene. Postoji nekoliko teorija o poreklu srpskog imena, ali treba imati u vidu da ove teorije nisu šire prihvaćene od strane zvanične istorijske nauke, jer ne postoji dovoljno dokaza koji bi ih podržali.

Prema ovoj teoriji, ime Srbin je starije od imena Sloven , odnosno da su Proto-Sloveni sebe zvali Srbima, a da su današnji Srbi i Lužički Srbi sačuvali to staro ime, kao nekadašnju oznaku svih Slovena. Ovu teoriju zastupali su istoričari, lingvisti i slavisti: Konstantin Jiriček, Jozef Domaševski i Pavel Jozef Šafarik.

Druga teorija pretpostavlja da su narod Serboi bili sarmatsko (iransko) pleme koje je živelo u istočnoj Evropi (Sarmatia Asiatica), severno od Kavkaza. Prvi pisani pomeni "sarmatskih Srba" se mogu naći u 1. veku (69. godine), u delu Plinija Cecilija Sekundusa "Poznavanje prirode", i to u latinizovanom obliku - Serbi. Ovi "Serbi" su tu zabeleženi kao narod koji živi u Azijskoj Sarmatiji, severno od Kavkaza, pa se iz toga može pretpostaviti da su bili sarmatsko (iransko) pleme. Posle Plinija, narod "Serbi" pominju i Tacit, Ptolomej, Prokopije, Jordanes, Vibijus, Ajnhard.

Veza između ovih "Starih Srba" (kako nekad nazivaju narod Serbi) i današnjih Srba nije naučno dokazana, već predstavlja hipotezu. Pretpostavlja se da su se Serbi iz Azijske Sarmatije preselili u srednju Evropu (Polablje) u 4. veku, zajedno sa Alanima. Smatra se da su Serbi i Alani bili veoma srodna sarmatska plemena, a potomci Alana su današnji Oseti na Kavkazu [1].

Postoji pretpostavka da su se Serbi na području Polablja mešali sa Slovenima i ostavili im svoje ime. Iz toga proizilazi, a na osnovu rekonstrukcije verovatne Seobe Slovena, da se deo ovih Slovena, koji je usvojio ime Srbi, doselio na Balkan u 7. veku, gde se izmešao sa ranije doseljenim slovenskim plemenima i romanizovanim potomcima balkanskih starosedelaca. Drugi deo Srba, kako se tvrdi, koji se nije doselio na Balkan, ostao je da živi u Polablju, a njihovi potomci bi bili današnji Lužički Srbi.

Još jedna teorija se bavi poreklom Srba u antropološkom i genetskom smislu. Osnovu ove teorije čini ideja da su Srbi starosedeoci na Balkanu, odnosno da su oni direktni naslednici kulture Lepenskog Vira, pa potom Vinčanske kulture i tako dalje, sve do današnjih dana. Tvrdi se da su Srbi u jednom trenutku napustili Balkan i krenuli u seobu, da bi se na kraju ponovo vratili na Balkanske prostore. Po najnovijim istrazivanjima ova teorija je verovatno i najtacnija. Ako uzmemo u obzir da Srbi poseduju samo 15% haplogrupa R1 , halpogrupa koji vodi poreklo iz Azije i koji genetski odredjuje Slovenske narode, a cak 48% haplogrupa I2) koja je najstarija halpogrupa u evropi i verovatno jedina koji vodi poreklo deirektno iz evrope.

U knjizi dr. Olge Luković-Pjanović "Srbi narod najstariji" postavljena je zanimljiva teorija o poreklu Srba. Olga Luković Pjanović smatra da su istoričari germanske Berlinsko-Bečke skole, namerno iskrivili našu istoriju, čime nam je učinjen falsifikat po kome Srbi nisu autohtoni narod u Podunavlju i na Balkanu od svoga najranijeg početka. Pjanović smatra da su nam oduzeli prošlost i brojne generacije zaveli, a sve u nameri potpunog iskorenjivanja Srba. Za nju je merodavna Autohtonistička Škola prema kojoj u novije vreme postoje dva pravca, prvi "Indijski", po kome se poreklo Srba izvodi iz Indije, a drugi "Podunavski", po kome su Srbi nastanjivali Podunavlje "od početka", odakle su se raseljavali po Evropi, Maloj Aziji pa čak stigli i do Indije. Začetnik podunavskog pravca je hroničar XII veka Nestor Časni Kijevski, a njegovi veliki pobornici su Olga Luković-Pjanović, Jovan Deretić, Ranka Kuić, Miloš Milojević, Sima Lukin-Lazić, Laza Kostić, Pavel Šafarik, Ilija Živančević, Svetislav Bilbija, Milan Budimir, Dragoslav Srejović i mnogi drugi, sa nepobitnim dokazima nađenim u Lepenskom Viru. Tu su i mnogi strani autori: Siprijan Rober, Emil Birnuf, Adolf Pikte, Ami Bue, Lorenc Surovjecki, Fransis-Maria Apendini i brojni drugi.

Konačno posle svih ovih teorija, treba obratiti pažnju na još neke. Bilo bi zanimljivo uporediti istoriju nestalog naroda Hazara koji je takodje postojao na prostorima Ukrajine oko planine Kavkaz. Čuvena knjiga Artura Kestlera “Trinaesto pleme” objašnjava kako je većina hazarskih plemena preuzela judaističku religiju, te da se najveći deo ovog naroda kasnije iselio u Izrael. Da li su stari Srbi i stari Hazari bili možda susedi ili pripadnici istog plemena, budući da su živeli na istoj teritoriji. U Ukraini i dan danas postoje gradovi Nova Serbia, Slavo-Serbia , Slovianoserbsk.

U hrestomatiji Rastka Kostića “Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma” autor otkriva da su Lužički Srbi koji žive u Danskoj, Poljskoj i Nemačkoj, paganski potomci starih Slovena. Nazivani su Vendi ili Veneti. Na baltičkom ostrvu Rujan u gradiću Arkona nalazili su se njihovi paganski hramovi posvećeni bogu Sunca. Arkonu su uništili templarski vitezovi na Vidovdan 15 juna 1168. Godine. Kostić piše i o delu arapskog geografa i istoričara, pod punim imenom - Abu al-Hasana Ali ibn al-Husaina ibn Ali al-Mas'udija (oko 896, Bagdad, umro u septembru 956, u Kairu, Egipat), koje predstavlja jedan od značajnih izvora za istoriju mnogih naroda. Nas posebno zanima ono šta je Al-Masudi pisao o Slovenima i Rusima, budući da je njegovo svedočanstvo jedno od najranijih. Njegov prvi iskaz zanimljiv je za nas zbog toga što pisac dovodi u vezu Slovene sa njihovom prapostojbinom Indijom i govori o sličnosti njihovih običaja, što sugeriše moguće zajedničko poreklo. Citat je iz prvog toma životnog dela arapskog putopisca:

„Jedna od mnogih paganskih nacija koje žive u hazarskoj zemlji jesu Sekilibah (Sloveni), a drugi su - Rus (Rusi). Oni žive na jednoj od dveju strana grada (Itila*, prestonice Hazara, prim. prev.); oni svoje mrtve spaljuju zajedno sa stokom, oruđem, oružjem i nakitom. Kada muškarac umre, njegova žena se spaljuje živa zajedno sa njim; kada žena umre, njen muž se ne spaljuje. Ako neoženjen momak umre, on se venčava posle svoje smrti. Žene su srećne da budu spaljene jer one same po sebi ne mogu da uđu u raj. Ovaj postupak je dominantan takođe među Indusima, kao što smo rekli. S tim što Hindusi ne spaljujuju ženu zajedno sa mužera ukoliko to nije njena sopstvena želja". (Al-Masudi, Livade zlata, str. 408, I tom) Malo dalje, Al- Masudi kaže i ovo, u vezi za Srbima:

"Pleme koje spomenusmo pod imenom Sarbin, spaljuje se na ognju; kada im umre vladar (knez) ili starešma (župan), oni spaljuju i njegovog jahaćeg konja. Oni imaju običaj sličan običajima Indusa; to smo delimično pominjali napred u ovom delu, pri opisu planine Kabha i Hazarske zemlje, kada smo govoriii da se u Hazarskoj zemlji nalaze Sloveni i Rusi, i da se oni spaljnju na lomačama."

Masudijeva svedočenja svakako će tek biti predmet izučavanja. Tajna porekla Srba je prava misterija slagalica za buduće naučnike i istraživače. Nadam se da će zainteresovati mnoge da se pozabave njenim dešifrovanjem.

Preuzeto sa:

http://blog.blic.rs/808/Naucnici-i-dalje-ne-znaju-tajnu-porekla-Srba

[RYLAH]

Проблем је у томе што се том тематиком не баве научници, већ "научници". Јован Деретић је "научно" утврдио да је Ахил био Србин, књига Олге Пјановић се зове "Срби народ најстарији" и у њој има много произвољности и неутемељених тврдњи. Милојевић никада није издао ништа што би могло да се назове историјом, него само један приручник уз неке мапе које је објавио, а комплетну историју је најављивао, али је никада није издао. А и поред тога, Милојевић је проблематичан јер је он све словенске народе сем Руса сврставао у Србе. Он је чак и Бугаре (који нису Словени, то јест, племе су које се тек касније помешало са Словенима) сврставао у Србе. Више се ради о људима који набасају на неке непроверене чињенице, и онда хоће преко ноћи да се прославе.

Шта је права истина у свему томе, не знам, али док се неко озбиљан тиме не позабави, све ове тврдње морамо узимати са дебелом резервом.

Мене лично више интересују неке ствари из Средњег века, које се упорно заобилазе и које су остале до краја неразјашњене.

[GeniusAtWork]

Balkanci su poznati po raznim egzotičnim teorijama kojima se pokušava dokazati koliko se razlikuju od svojih suseda. Nismo ni mi izuzetak.

http://hr.wikipedia....drijetlu_Hrvata

http://hr.wikipedia....drijetlu_Hrvata

[Aquilius Cratus]

Jos kad bi postojao koncezus oko standarda koji definisu pojam Srbin mozda bi i imalo smisla govoriti o naucnosti sve ga ovoga.

[RYLAH]

POMENI SRPSKOG I HRVATSKOG NACIONALNOG IMENA U ZAKARPATJU I POLABLjU

http://www.srpski-de....aspx?object=93

MOGUĆI ANTIČKI POMENI SRPSKOG I HRVATSKOG NACIONALNOG IMENA

http://www.srpski-de....aspx?object=72

SRBIN ZNAČI ISTO ŠTO I BRAT

http://www.srpski-de...aspx?object=107

Видиш, то је оно натезање термина о коме сам малопре причао, коме су склони подједнако и Олга и Деретић и Милојевић. Нисам видео ко је аутор ових текстова, промакло ми је, али ми делује да има исте методе рада.

[Баба]

Проблем је у томе што се том тематиком не баве научници, већ "научници". Јован Деретић је "научно" утврдио да је Ахил био Србин, књига Олге Пјановић се зове "Срби народ најстарији" и у њој има много произвољности и неутемељених тврдњи. Милојевић никада није издао ништа што би могло да се назове историјом, него само један приручник уз неке мапе које је објавио, а комплетну историју је најављивао, али је никада није издао. А и поред тога, Милојевић је проблематичан јер је он све словенске народе сем Руса сврставао у Србе. Он је чак и Бугаре (који нису Словени, то јест, племе су које се тек касније помешало са Словенима) сврставао у Србе. Више се ради о људима који набасају на неке непроверене чињенице, и онда хоће преко ноћи да се прославе.

Шта је права истина у свему томе, не знам, али док се неко озбиљан тиме не позабави, све ове тврдње морамо узимати са дебелом резервом.

Мене лично више интересују неке ствари из Средњег века, које се упорно заобилазе и које су остале до краја неразјашњене.

Милојевић је био руски ученик , Олга је била романтичар , а Деретић је будала.

Што се тиче Бугара , они претежно јесу Словени и Словенских гена , али јесу и Бугарских то је неки микс , с тим што причају језиком Словена који су се овде налазили и пре доласка Срба( данашњих балканских Срба) .

Милојевић је изнео брдо података које ипак никад нису оспорени.

А његове књиге постоје , истина ретки сачувани примерци и већина је масовно напрасно нестала.

Ово може да звучи као завера , али лично сам причао са човеком који ради за пројекат Растко и који је успео да ископа део сачуваних Милојевићевих књига. По његовим тврдњама књиге су намерно уништаване и тек поједини примерци су сачувани у неким приватним колекцијама.

Милојевића такође сврставају у романтичаре, међутим мен се чини да је он био само руска школа и ништа друго. Отуда то његово несврставање Руса у Србе , по Шафариковом шаблону све остале је сврстао у Србе и при том није мислио на балканске Србе него је мислио на Словене , с тим што је народност Словенску у већини једначио са савременом српском. Тачније није направио неко јасније разграничење у једном моменту је један словенски народ називао Србима а у другом тај исти народ називао њиховим именом када се радило рецимо о некој по њему "издаји словенства".

На какве ствари из средњег века мислиш ?

[RYLAH]

Милојевић је био руски ученик , Олга је била романтичар , а Деретић је будала.

Што се тиче Бугара , они претежно јесу Словени и Словенских гена , али јесу и Бугарских то је неки микс , с тим што причају језиком Словена који су се овде налазили и пре доласка Срба( данашњих балканских Срба) .

Милојевић је изнео брдо података које ипак никад нису оспорени.

А његове књиге постоје , истина ретки сачувани примерци и већина је масовно напрасно нестала.

Ово може да звучи као завера , али лично сам причао са човеком који ради за пројекат Растко и који је успео да ископа део сачуваних Милојевићевих књига. По његовим тврдњама књиге су намерно уништаване и тек поједини примерци су сачувани у неким приватним колекцијама.

Милојевића такође сврставају у романтичаре, међутим мен се чини да је он био само руска школа и ништа друго. Отуда то његово несврставање Руса у Србе , по Шафариковом шаблону све остале је сврстао у Србе и при том није мислио на балканске Србе него је мислио на Словене , с тим што је народност Словенску у већини једначио са савременом српском. Тачније није направио неко јасније разграничење у једном моменту је један словенски народ називао Србима а у другом тај исти народ називао њиховим именом када се радило рецимо о некој по њему "издаји словенства".

На какве ствари из средњег века мислиш ?

Нисам знао за то, мислио сам да никада није ни стигао да заврши своје историје, а камоли да их је издао негде. Па где су сада те књиге, могу ли људи из Растка да дођу до њих, или да ли до их може да дође било ко ко би био довољно заинтересован да то прекуца и проучи?

Ствари из Средњег века које ме интересују, између осталих, јесу: које су биле праве границе српске државе, у каквом је односу заиста Босна била према Србији, и је ли Бугарска била вазална држава Србији после битке код Велбужда. Сад не могу конкретно да се сетим још неких ствари које су ми биле крајње нелогичне када сам читао, али има их брдо.

Према неким холандским мапама из тог периода које сам гледао преко Итнернета, српска држава иде скроз до Словеније, а Бугарска је означена као вазална држава. Посредно су историчари и до сада сматрали Бугарску за вазала Србије због пар ствари, али то никада није до краја потврђено.

Дакле, ако би знао ове ствари да ми разјасниш, био бих ти захвалан.

[Баба]

Види ово за Милојевића ти кажем онако како ми је речено, ја немам те податке.

Што се тиче питања о средњевековној Србији , сасвим си у праву, али исто као и са Милојевићевим књигама и ту се губе трагови многих историјских извештаја и чињеница. Ми смо имали ту несрећу да нашу средњевековну историју пише Јиричек, који је био директно послат са бечког двора пре свега Бугарима да укалупи њихову историју у неке стандарде који би лако били прихваћени од запада а у складу са тренутном политиком запада према Балкану, међутим бугари су прозрели намере Јиричека и практично су га најурили , а он је потом дошао код нас и наши су пристали да нам он напише историју, та његова историја са полуинформацијама и натегнутим податцима је касније постала основ наше средњевековне историје.

Да душаново царство је било скоро до Словеније на Велебиту је била граница јер тамошњи католички Срби нису желели да буду у његовој држави , у Ливну је дочекан врло лоше од народа али је мрњава заповедник ливан ипак био честит човек и изашао је пред цара са лебом и соли и дочекао га је како доликује, због тога га је Душан поставио на двор код себе а од њега потиче лоза мрњавчевића, иначе Мрњава је родом из села Челебића које и данас постоји на ливањском пољу .

После велбужда Бугарска јесте била вазална држава , но много слободнија од већине вазалних држава тадашње европе .

Простори којима је владао Душан су били скоро идентични Југославији , али без Словеније и са тенденцијама према југу.

Но то није била прва српска држава те величине на овим просторима.

Босанци су имали пар сукоба са Душаном ( нешто типа балван револуције) , али Босанска држава је неспорно била српска држава са српском валстелом која је била у најужем роду са немањићком династијом.

Такође црква у Босни је била православна , а патарени илити богумили су били једна тренутна историјска појава колико и харе кришна секта у београду.

Босна је повремено била саставни део Србије, повремено издвојена држава полузависна од Србије или Маџарске, нешто отприлике ко сад Црна Гора, само без тих неких нових нација.