Narod u predizbornoj komediji

[nishizawa]

Sastavljene iz ljudi sa proširenim stomakom a ograničenim duhom, opijene i zanete ciničkim lažima, zabludama i taštinom, naše stranke nemaju nikakvog programa, nemaju nikakvih ni političkih ni socialnih ni moralnih načela. To su gomile u koje u svako bogovetno doba može ući kogod hoće i u kojima svako može raditi šta hoće i kako hoće. Niko ni prema kome ne mora imati nikakvih obaveza.

Bez griže savesti i bez rumeni stida na svome obrazu mogu oni koji šamaraju seljake i koji za potomke tvoraca Srbije nemaju lepših reči no što su „geak“ i „sidžim“ organizovati ništa manje no pokret za podizanje blagostanja seljačkog elementa. Ljudi koji smatraju da je

davno prošlo vreme zlatnih srpskih zanata i da zanatlije moraju propasti, sada ustaju i drsko govore u ime zanatlija i u korist zanata. Ljudi koji preziru trgovinu i više no što su je prezirali stari Rimljani pre dve hiljade godina i koji je žučnije napadaju no što je to radio i sam Prudon, sad trče na javne zborove i konferencije i kao besplatni advokati zastupaju urpavo one protiv kojih su govorili najružnije reči- trgovce! Oni koji žive od radničkih groševa uoči izbora deklamuju o diktaturi proletarijata i o društvu u kojem neće biti ni eksploatatora ni eksploatisanih. Oficiri odjhedared vode antimilitarističku politiku. Penzionisani kaznačeji uoči izbora propovedaju ukidanje visokih penzija, birokrate protestuju protivu deljenja klasa, masnih poslaničkih dnevnica i prekorednih avansmana. Konservativci licitiraju u slobodumlju. Tako se i đaci jednog Radivoja Milojkovića i jednog Nikole Hristića zaklinju – slobodnim izborima! Radikali kukaju za vremenom macki i cerića i traže da se malo pritegnu uzde razuzdanom narodu. Jučerašnji reakcionari koji su učestvovali u svim državnim udarima danas su vatreni apostoli ustavnosti i parlamentarnog režima. Jučerašnji neprijatelji kraljevskog apsolutnog veta – prevukli su preko cele svoje prošlosti jednu crtu i nad njome napisali sledeće reči: Udri Gospodaru posvetila Ti se! Jučerašnji Obrenovićevci danas dobijaju orden Karađorđeve Zvezde i postaju savetnici Kralja Petra i njegova sina. Oni koji su pre sviju pozdravili pronuncijament od 29. maja kao Revoluciju, a Kralja Petra prvi oslovila rečima: Caesare, morituri te salutant!, danas više no iko protestuju protivu majskih zločinaca i kraljeubica. Nacionalisti primaju u svoju stranku strance i vode svaku drugu politiku smao ne nacionalnu. Propagatori bratstva balkanskih naroda šalju u Makedoniju komitske bande i mučki premlaćuju Bugare na našoj teritoriji.

Sa svojim državnicima i vođama kao što su G.G. Nikola Pašić, Stojan Ribarac, Pavle Marinković, Ljuba Stojanović , naše stranke ne vide dalje od prve krize vlade ili prvih parlamentarnih izbora. Ako ikad i odu dalje najviši cilj kojem teže jeste Kraljeva abdikacija ili saziv Velike Skupštine koja bi pod monbarhovim pokroviteljstvom proglasila „narodnu vladavinu.“

Vaspitavane jedino za ličnu borbu, naše političke stranke se služe samo spletkama, klevetama i potajnim rovenjima i ogovaranjima u Dvoru.

Jednom rečju, naše stranke su obične beznačelne i nemoralne koterije i gomile, nesposobne za pozitivne radove.

Raspuštanje Skupštine i raspisivanje parlamentarnih izbora, dali su mogućnost našim političkim strankama da prenesu svoje sukobe i jalove diskusije iz Parlamenta na izbornu platformu. Partiski štabovi već su započeli svoj posao: sklapaju se sporazumi, pišu se proglasi, nastaje sezona konferencija i zborova, polemika kafanskih klupodera i popovskih molepstvija, onavlja se kupovina i trampa mandata, šamaranje po kancelarijama, apšenje i gonjenje političkih protivnika. Kroz našu veselu Stradiju već putuju partiski demagozi i agitatori sa medenim rečima na svojim usnama i sa torbama punim paklića i polića. U celoj zemlji, sa kraja na kraj, diže se huka i buka kake retko ima u normalnim ustavnim i parlamentarnim državama.

Mi se nalazimo pred jednom izbornom komedijom u kojoj će narod, naš naivni narod, opet igrati ulogu prevarenog glupaka.

„Republika“, br. 19, 13. april, uoči parlamentarnih izbora iz 1908. godine.

http://www.republika.co.rs/522-523/34.html

[obi-wan]

0403_feel

Pa ovo je skroz isto k`o danas?!?!...

[antics]

Само мало имена да се промене - и ето... Е, Господе... Да ли је могуће да ништа нисмо могли да научимо?

[Ромејац]

Ал се некад добро јело, баш (ех та стара времена)!

Перформанс уместо гулаша

У захукталој предизборној кампањи политички противници се све мање штеде, а некада су се у Панчеву гласови „куповали” гулашем, печењем и првокласним пивом

[

Панчево из времена када је важило правило „прасећа плећка – један глас”

Панчево – Омладинци панчевачког огранка једне наше странке приредили су првог априла оригинални перформанс – ругалицу. Неколико десетина њих уприличило је „свечано отварање“ хале „Багремар“, која је почела да се гради пре четири године, а отприлике никада неће бити завршена јер су градске власти одлучиле да је, ако буде могуће, продају. У халу, која је, испоставиће се, буре без дна, уложено је 1,4 милиона евра, а вештаци процењују да је потребно бар још четири пута толико да би њених 6.600 метара квадратних било приведено сврси. Огранак једне друге странке у Панчеву озбиљно је заратио са локалним „Панчевцем“, покушавши да саопштењем дисквалификује новинаре, јер наводно нису како треба известили о разлозима распуштања градског одбора, баш сад, пред изборе. Чак и два озбиљна кандидата за градоначелничку функцију бацила су рукавице и кренула у „шамарање“ противника.

Променила су се времена, па и обичаји. Некада су се на овим просторима странке на другачији начин бориле за гласаче. И ма како то данас смешно било, прецима се мора признати да су знали бар једну ружну страну ововремених изборних утакмица да избегну – грубости и увреде.

Панчевачки хроничар Гига Стојнов оставио је подробни запис о томе како се у Панчеву гласало године 1904. препричавши искуство једног панчевачког весељака, млађаног адвокатског писара. Каже Стојнов, обичај је био да пред изборе свака странка која улази у изборну трку закупи једну овдашњу кафану, па у њој на дан гласања, а понекад и који дан раније, чашћава своје присталице које делом и речима покажу да ће за њу гласати. Савременим језиком би се рекло да је тада оно што је сада фонд за маркетинг на телевизији, у новинама и рат билбордима било намењено искључиво чашћавању гласача. Те 1904, вели наш хроничар, за гласове Панчеваца такмичиле су се три „мађарске странке“ и једна српска – Милетићева. Једино ова последња није чашћавала, а није имала ни разлога, јер се претпостављало да ће за њу сви Срби из Панчева гласати. Ваља подсетити да је у то време Панчево било у Угарској.

Адвокатски писар, угурсуз, којег смо поменули, прво је стао испред кафане „Звезда“, седишта прве „мађарске странке“, где се служио одличан гулаш. Викне из све снаге „да живи“, па име њиховог кандидата, а дежурни га одмах уведу у кафану и почну частити. У неко време он се отуд непримећен извуче, па исто повика, али са именом њиховог кандидата, пред кафаном „Ајнхорн“ – седиштем друге странке. Тамо је, каже, било најбоље печење, те на крају оде и до „Фортуне“, све користећи исти метод. Када се тамо напио шприцера, а било је већ пет по подне, ставе га, они који су се на њему истрошили, на фијакер и одведу на гласачко место. Кад тамо, председник изборне комисије каже: „Али, господине, ви немате право гласа, нисте у бирачком списку“. Наиме, у то време, пише Стојнов, у Угарској су право гласа имали само порески обвезници. Јунак наше приче тврди да се поклонио и рекао: „Хвала, ја сам то знао, али нису они који су ме чашћавали“.

Времена и обичаји су се променили, али прича, у преносном смислу бар, делује познато, зар не?

Извор:

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Performans-umesto-gulasa.sr.html

[nishizawa]

Pa ovo je skroz isto k`o danas?!?!...

Kao што је увек и свуда и било, и као што ће увек и свуда и бити...

[Walter]

Само мало имена да се промене - и ето... Е, Господе... Да ли је могуће да ништа нисмо могли да научимо?

Могли смо! ..

Али нажалост нисмо... Штоје још поражавајуће...

[Лидија Миленковић]

Ово ме тАко подсећа на онај текст Арчибалда Рајса " Чујте Срби "

[Srdjan]