Поставите питање свештенику

[Милан Меденица :)]

праксе поста су различите, и за мој појам врло корисне ако човек има здрав литургијски став о томе.

ако је неко магијање у питању или погрешно веровање, то треба искоренити у себи.

што се мене тиче, може човек да тражи дане да пости, док је мрс, осети да не може да се смири па може да позитивно утиче такво концентрисање воље на душу и покајање.

наравно, ради се о души и таквој користи а не о дијети или сличном, па и онда се треба договарати са исповедником пре свега, ипак смо рођени са родитељем, па нам увек треба и вођство, у овом случају духовно.

а и боље него епитимија, због истрајавања у греху ...

[ivona]

Htela bih da zamolim za pomoć u vezi informacije,da li postoje manastiri koji pruzaju azil ili neki vid pomoci osobama ometenim u razvoju?

[Guest свештеник Иван]

Htela bih da zamolim za pomoć u vezi informacije,da li postoje manastiri koji pruzaju azil ili neki vid pomoci osobama ometenim u razvoju?

Ја знам за манастир Свете Петке у Извору код Параћина.

[ivona]

hvala oče Ivane,ovakve informacije mi trebaju zbog roditelja osoba ometenih u razvoju sa kojima radim!Ako jos neko ima neke informacije bila bih vise nego zahvalna da ih dobijem! 0102_laugh

[Guest свештеник Иван]

hvala oče Ivane,ovakve informacije mi trebaju zbog roditelja osoba ometenih u razvoju sa kojima radim!Ako jos neko ima neke informacije bila bih vise nego zahvalna da ih dobijem! 0102_laugh

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,565.0.html

[Sherlock H.]

О.Иване шта значе оне речи из Постања 3,22:

I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.

Како је то човек постао као Бог и да ли то значи да човек пре Пада није био свестан шта је добро а шта зло?

[Guest свештеник Иван]

О.Иване шта значе оне речи из Постања 3,22:

I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.

Како је то човек постао као Бог и да ли то значи да човек пре Пада није био свестан шта је добро а шта зло?

Да би се одговорило на ово питање потребно је да се има на уму један врло комплексан скуп егзегетских тумачења целе прве а и друге и треће главе књиге Стварања, па ћу на ово питање одговорити кроз те егзегетске текстове које ћу објављивати на пдф-у о Светом Писму.

Још један занимљив моменат у овом извештају је дрво познања добра и зла и дрво живота. У 9. стиху 2. главе се каже:„И учини Бог те никоше из земље свакојака дрвета......, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла“. Раније се често мислило да се овде ради о два дрвета. Међутим, овде је у питању, највероватније један паралелизам, карактеристичан за јеврејску поезију који појачава мисао, па би се могло превести и на следећи начин:“...и дрво од живота усред врта, тј. дрво познања добра и зла.“ Сигурно је да се ради о једном дрвету, јер се на другом месту помиње „не смем окусити са дрвета познања добра и зла“. Плод тога дрвета је касније тумачен на разне начине. Ми тачно не знамо које је то дрво. Могуће је да је у питању палма, као символ живота (што је и логично за пустињске услове, јер палма расте тамо где има воде, живота). То је била првобитна симболика, касније можемо да дајемо значење у том контексту.

[Sherlock H.]

О.Иване пре неки дан сте ми одговорили да се године живота у Старом Завету тумаче буквално,али онда испада да је свет заиста стар око 6000 година,када се све сабере.Да ли то значи да Црква верује да је свет стар 6000 година?

[Guest свештеник Иван]

О.Иване пре неки дан сте ми одговорили да се године живота у Старом Завету тумаче буквално,али онда испада да је свет заиста стар око 6000 година,када се све сабере.Да ли то значи да Црква верује да је свет стар 6000 година?

Као прво, не треба тумачити буквално у смислу да је све записано (да су сви људи  пописани, те тако и сабирати њихове године живота), јер колико год да је Свето Писмо историјска књига, она нема жељу да нам научно доказује неке догађаје. Зато, по овом питању, постоје подељена мишљења. Неко тумачи године буквално, неко алегоријски. Што се мене лично тиче, све једно је. Мени је логичније да гледам Земљу као младу планету. Дефинитивно је да историја, каква је нама позната је врло млада.

Ово је један интересантан текст:

Srpski narodni calendar racuna vreme od nastanka sveta, a to je po ovom kalendaru 5508 godina pre nove ere.Tako je Stevan Visoki, podižući Mramorni stub na mestu pogibije svoga oca kneza Lazara 15 godina posle Kosovske bitke, na stubu ostavio zapis o datumu Kosovske bitke:

„ I sve ovo receno svrsi se

Leta 6897, indikta 12, meseca 15, u dan utorak,

A cas je bio sesti ili sedmi,

Ne znam, Bog zna.“

Na Smederevskoj tvrdjavi slovima je ispisano da je Djuradj tvrdjavu sagradio 6938, a ne 1430. Kralj Milutin je podigao crkvu Joakima i Ane u Studenici 6822, crkvu Svetog Djordja u Starom Nagoricanu 6821. godine od stvaranja sveta.

Slika Zlatka Perica : Patrijarh Pavle

U sedmom veku nove ere u Konstantinopolju, Vizantija, usvojeno je od strane Pravoslavne Crkve shvatanje prema kojem je prvi covek, Adam, stvoren u podne, u petak, na dan prolecne ravnodnevice, 5508 godine pre nove ere. Svet je pak stvoren 1 septembra 5509 godine pre nove ere.

Biblijskih 11/2 dana odgovara kalendarskim 202 dana. Jednostavna proprcija

11: 14 = 202 : broj kalendarskih dana za koje je stvoren svet

daje rezultat da sedam bozjih dana odgovara kalendarskom vremenu od 257, 0909 dana.Razlika ove godine od kalendarske je 108 dana. Broj 108 je povezan sa vrednoscu zlatnog preseka phi=0,6180339…

Cos ( 108 ) = - (phi/2)

Odnos suncane godine i godine bozjeg stvaranja daje vrednost korena iz 2:

365:257 priblizno sqrt(2)

Или овај од Серафима (Роуза):

3. Генеалогија од Адама преко Сита до Ноја[1]

5: 1-21 Ово је књига људског рода. Кад у онај дан Бог створи Адама, по образу Божијем створи гa. Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва човека Адам, кад беху створени. И поживе Адам двеста тридесет година, и роди сина по лику и образу своме, и даде му име Сит. А дани Адамови, које је поживео после Ситовогрођења, јесу седам стотина година, и рађао је синове и кћери. Тако поживе Адам cвeгa девет стотина и тридесет година, и умре. А Сит поживе две стотине и пет година и роди Еноса, а после рођења Еноса поживе Сит још седам стотина и седам година, рађајући синове и кћери. Тако поживе Сит свега девет стотина и дванаест година, и умре. А Енос поживе сто и деведесет година и роди Каинана. А родивши Каинана поживе Енос седам стотина и петнаест година рађајући синове и кћери. Тако поживе Енос cвeгa девет стотина и пет година, и умре. А Каинан поживе стотину седамдесет година и роди Малелеила, и родивши Малелеила поживе Каинан седам стотина четрдесет Ходина, рађајући синове и кћери. Тако поживе Каинан cвeгa девет стотина и десет година, и умре. А Малелеило поживе сто шездесет и пет година и роди Јареда. А родивши Јареда поживе Малелеило још седам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери. Тако поживе Малелеило cвeгa осам стотина и деведесет пет година, и умре. А Јаред поживе сто шездесет две Године, и роди Еноха. А родивши Еноха поживе Јаред још осам стотина година, рађајући синове и кћери. Тако поживе Јаред свега девет стотина и шездесет две године, и умре. А Енох поживе сто шездесет и пет година, и роди Матусала.

У овом одломку налази се неколико питања за нас.

1. Сви рани патријарси живели су око девет стотина година, што је нешто фантастично за нас, који тешко да доживимо осамдесет или деведесет година, а што је случај са човечанством још од пре времена Псалмопојца Давида. Рационалистичка критика се овде поново налази у искушењу да "реинтерпретира" текст. Међутим, Свети Оци прихватају га управо онако како је написано: у та времена, односно у првим вековима након Стварања, људи су се физички уистину много разликовали однас. У трећем поглављу расправљали смо донекле о климатским условима у свету пре потопа, када још није било дуге због свода од паре који је окруживао земљу, дајући умерену климу и прочишћавајући штетна зрачења (радијацију). Живот је тада био уистину другачији (као што смо рекли, тада се чак и Рај могао видети) и, уколико одбацимо своје предрасуде о грубим пећинским људима каменог доба, нема разлога да не прихватимо ову чињеницу.

2. Друго питање тиче се саме генеалогије: због чега је она толико значајна да би била забележена? Будући да еволуциона теорија захтева неколико стотина, па чак и хиљада година за историју човечанства,рационалистички критичари су приморани да реинтерпретирају генеалогију, тврдећи или да постоје "празнине" од по неколико стотина година или да неки од патријараха уопште нису били стварни људи,него једноставно имена која означавају дуготрајне епохе. Ако је тако,онда овде уопште нема генеалогије.

Међутим, Свети Оци су једнодушни у тврдњи да ова листа имена јесте управо генеалогија и да није значајна само због тога што је сачувала појединости о раној историји људског рода него превасходно због тога што је то генеалогија Христова, Целокупна генеалогија Христова дата је у 3. глави Лукиног Еванђеља (прва глава Матејевог Еванђеља прати Христову генеалогију само од Авраама). Оци су врло брижљиви у усаглашавању привидних неподударности у именима како би се сачувала тачна генеалогија (на пример, свети Григорије Богослов у једној својој омилији на ову тему). Ми морамо да изаберемо: или да будемо уз Свето Писмо и Свете Оце или уз модерну рационалистичку критику која своје умовање заснива на претпоставкама (а не на чињеницама) модерне науке.

3. На основу година које су наведене у овом одломку (и у каснијим одломцима Књиге Постања) може се израчунати старост човечанства. Према бројевима који су дати у Септуагинти, сада је 7490. година од стварања Адама.[2] Јеврејски текст даје донекле другачије бројеве и према њему је човечанство млађе за неких хиљаду година. Оци се никад нису узнемиравали због ове разлике (блажени Августин објашњава то у Држави Божијој као ствар од другоразредног значаја)[3] али су без разлике прихватили и дубоку старост патријараха и приближну старост земље од четири или пет хиљада година пре рођења Христовог (односно, нешто преко 5.500 година према тексту Септуагинте).[4]

4. Почев од петог поглавља Књиге Стварања, пратимо историју онога што је већ било названо "изабрани народ": људи посвећених Богу, који су преносили предање о истинском богослужењу и побожности, припреманих да се међу њима коначно роди обећани Месија (Помазаник). Према томе, мало се говори о Каиновим потомцима, јер они нису изабрани народ. Сетови потомци су, иако понекад искварени и уништавани, поштеђени због једног човека, Ноја, и његових синова.

Наравно, ја не могу за сигурно да тврдим која је ово година од стварања света и износим своје мишљење, јер ми нико није дао неко здравије и боље виђење.

[Sherlock H.]

Хвала  Hristos vaskrse 0110_hahaha 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

што но би рекло, текућа 2010. година после Христа година је 7518. од постања света.

[antipa]

Поштовани о.Иване занима ме ваше мишљење о Најдановим круговима у Малој Крсни ,неки свештеници и духовници забрањују својим парохијанима и духовним чедима да одлазе тамо јер сматрају да је то ,,Клањање деници или мамону,,. И сад је настала  једна општа забуна  јер има и оних свештеника који немисле тако.

Хвала унапред на одговору

[Маша]

Поштовани о.Иване занима ме ваше мишљење о Најдановим круговима у Малој Крсни ,неки свештеници и духовници забрањују својим парохијанима и духовним чедима да одлазе тамо јер сматрају да је то ,,Клањање деници или мамону,,. И сад је настала  једна општа забуна  јер има и оних свештеника који немисле тако.

Хвала унапред на одговору

ово и мене занима

[Guest свештеник Иван]

Поштовани о.Иване занима ме ваше мишљење о Најдановим круговима у Малој Крсни ,неки свештеници и духовници забрањују својим парохијанима и духовним чедима да одлазе тамо јер сматрају да је то ,,Клањање деници или мамону,,. И сад је настала  једна општа забуна  јер има и оних свештеника који немисле тако.

Хвала унапред на одговору

Појма немам, чуо сам нешто. Заиста не знам ништа конкретно о томе. Распитаћу се.

[Зорица екс Милева]

Кад већ говоримо о овоме, шта кажете за манастир Привина глава који се налази у Шиду? Наш народ више воли тамо да иде него у манастире који су у њиховој близини. Има ли неко некакво искуство?