На Кикладима се, гдје су сачувани нетакнути старохришћански обичаји, око крстионице не обилази три пута, него само једном. Да ли је то допустиво?

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

На Кикладима се, гдје су сачувани нетакнути старохришћански обичаји, око крстионице не обилази три пута, него само једном. Да ли је то допустиво?

Локални литургијски обичаји завређују посебну пажњу, јер често одржавају најстарија предања и расветљују историјски развој и путању уобличавања наших литургијских образаца. Постоје случајеви у којима је локално предање исправније од предања које је из разних разлога преовладало. Понекад се, наравно, догађа и супротно. Због тога заузимање става према тим предањима није нешто што је лако учинити. Потребно је проучавање и познавање историје, извора и смисла литургијских образаца. Из тог разлога су недоученост и назови мудрост многих више пута уништиле великог поштовања достојна и најисравнија богослужбена предања и замениле их другим праксама сумњиве тачности, а у име неке лоше схваћене литургијске једнообразности. Да бисмо се вратили на дато питање: то што је свугде преовладало да се праве три круга око крстионице за време појања «Сви који се у Христа крстисте... » не значи да је то једино исправно, и да једноставно обилажење које се у одређеним местима задржало треба да уступи место троструком обилажењу.

Данас је «Сви који се у Христа крстисте...» химна која се на крштењским Литургијама великих Господњих празника поје уместо Трисвете песме. Оно у служби Светог Крштења има у потпуности исту улогу. Представља везу између Крштења и Литургије, везивно ткиво двеју Тајни, које су током великог броја векова служене заједно, као што су и три стадија хришћанског посвећења у веру богословски и литургијски нераскидиво повезана: Крштење - Миропомазање - Евхаристија. Дакле, након Крштења, и облачеша новопросвећеног у беле хаљине просвећења, давано је Миропомазање, а после тога би се од крстионице, где је вршено Крштење и употреба мира, ради причешћивања нових чланова Цркве у поворци ишло у главни храм, где је служена крштењска божанствена Литургија. «Сви који се у Христа крстисте... » је било химна која је покривала ту литију и певано је више пута, колико је и трајао ход од крстионице до главног храма. По 266. Патмоском кодексу, «Сви који се у Христа крстисте... » је певано као припев на стихове 92. Псалма «Господ се зацари, у лепоту се обуче... », који (псалам) се у потпуности уклапао са припевом и Крштењем. Псалам говори ο цару Христу који се обукао у лепоту и силу, ο рекама и гласовима вода многих и ο освећеном дому Господњем у који су новопросвећени улазили. Из касније праксе и рукописа се види да је 31. Псалам («Блажени којима се отпустише безакоња», чији се први стихови односе на блажење оних којима је Бог - Крштењем - опростио грехе њихове) такође коришћен као псалам из којег су преузимани стихови за «Сви који се у Христа крстисте...», као што се и данас пева. Тада имамо сведочанство ο двоструком певању «Сви који се у Христа крстисте...»: за време помазивања новопросвећених светим миром, као и пре, и на крају литије, након уласка у храм уместо Трисвете песме, по чијем се обрасцу и данас пева (три пута, Слава, И сада, крај - «у Христа се обукосте» - и Силно). Апостол и Јеванђеље који следе су читања из Светог Писма крштењске Свете Литургије, због тога се у скоро свим рукописима не наводе. «Сви који се у Христа крстисте...» је по древном поретку истовремено заузимало место песме Входа и Трисвете песме крштењске Литургије. Кађење за време његовог певања се објашњава било као елемент литије, било као елемент Трисвете песме. Као што је познато, на Светој Гори и данас за време Трисвете песме каде.

Више рукописа сведочи да се за време појања «Сви који се у Христа крстисте... » из крстионице улазило у храм: «И поје "Сви који се у Христа..." и улази» (670. Атина), «И заједно са кумом и дететом улази појући три пута на средини храма "Сви који се у Христа..."» (564. Атина), «И уводи новопросвећеног испред двери светог олтара» (667. Атина, 88. Велика Лавра), «И свештеник заједно са новопросвећеним улази за време Входа и у наставку се служи сва Света Литургија» (973. Синај), «И потом свештеник отпочиње "Сви који се у Христа" и заједно са новопросвећеним улази у свети олтар» (961. Синај), «Након тога, (свештеник) улазећи поје "Сви који се у Христа..."» (661. Атина).

Изгледа да се при поласку литије ради преласка из крстионице у храм обилазило око крстионице, очигледно једном, као што рукописи сведоче: «И (свештеник) узевши кадионицу, заједно са кумом који држи новопросвећеног, у круг обилази око крстионице појући "Сви који се у Христа..."» (Атина 1910). «Свештеник кадећи чини Вход око крстионице и обилазе око сасуда. Свештеник три пута пева "Сви који се у Христа крстисте..."» (696. Атина). По другом рукопису се кружило након доласка у храм, око амвона који је био на средини храма: «И након ове молитве ("Благословен си, Господе...") свештеник са кумом и крштаваним чини Вход око амвона док певају "Сви који се у Христа...", обилазећи у круг око амвона и појући то три пута...» (851. Атина). Ако није било амвона, кружило се на средини храма: «И уводи новопросвећеног пред Двери светог олтара. И обилази у круг око њега» (88. Велика Лавра, 667. Атина), «Потом свештеник са кумом и новопросвећеним у круг чини Вход, појући заједно са народом "Сви који се у Христа..."» (665. Атина).

Када касније више није било крстионица и када се крштавање мале деце обављало на средини храма, у покретној крстионици, престала је да постоји и литија, или, тачније, била је ограничена на обилажење око крстионице и прелажење од ње до светог олтара, било зарад вршења Свете Литургије, било, након одвајања Крштења од Литургије, зарад читања Св. Писма и причешћивања новопросвећеног. Било је веома лако да почетно једноставно обилажење пређе у троструко, због светости броја, као што сведоче неки каснији рукописи («И три пута обилази око њега», 88. Лавра, 667. Атина, и «И то чине три пута», 665.Атина), као и Свети Симеон Солунски

(«Радујући се крштеног опет узима за руку, док их и кум следи, и начинивши збор, као они који учествују у сабору анђела и радују се заједно са њима, три пута обилази око ње, радујући се духовној Мајци и оном који је од ње Духом Светим рођен. И зајдно са онима који певају поје "Сви који се у Христа крстисте..."», «Διάλογος...», гл. 67). То је била нека врста мале литије, која је подсећала на стару велику литију.

Дакле, локално предање, које онај ко је поставио питање помиње, је сачувало једну старију праксу, претходну етапу данашње праксе. Оно, у местима где је још увек очувано, завређује поштовање и очување.

извор фотографије