Молитва и рад као терапија

[Guest]

Молитва и рад као терапија

28 среда мар 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ 1 коментар

У колонији на салашу код Ченеја двадесетак младих у молитви и раду на путу излечења од дроге. Први и најважнији корак је не тражити изговор у било коме изузев у себи.

Нисмо ми овде да се излечимо од дроге, јер она и није узрок наших посртања, она је дошла само као последица наших недовршених личности и празних душа. Овде, у дисциплини коју смо раније презирали, раду од којег смо бежали, истини коју смо ретко говорили и молитви којом се лечимо, покушавамо да променимо сопствене личности. Успемо ли, дрога ће заиста бити наша ружна прошлост.

У овим речима двадесетак младих људи који на изузетно уредном салашу надомак Ченеја покушавају да нађу излаз из пакла дроге, има и много наде, и не мало стрепње. Они су део колоније за лечење зависника „Земља живих“, коју је 2005. основало братство манастира Ковиљ. За седам година, кроз њу је прошло на стотине момака сличних њима. Нису баш сви издржали, али велики део јесте и данас су ослонци, а не терет и мука сопствених породица.

- Мало ко је у свом животу ишао само правим путем, али вратити се са оног погрешног никада није касно – зборио им је, после јутарње литургије и причешћа, очински топло, свештеник Велимир Врућинић.

На сваком од лица чланова ченејске колоније више су него видљиви карактеристични трагови физичког руинирања вишегодишњом употребом наркотика. Ни са душама, потврђују у исповестима за „Новости“, није боље.

- Сви смо ми имали различите путеве до самог дна и сада тражимо излаз – каже Суботичанин Јовица Станков (29), некада успешан рвач који је у свет дроге крочио после тешке саобраћајне несреће пре тачно једну деценију. – Први корак је бити искрен према себи и не тражити алиби у другима. То није лако, истина је горка, али лековита.

Станков је, иначе, у колонији 28, а лечење у њој по правилу траје 30 месеци, па ће се ускоро вратити у Суботицу. Верује, вели, да је спреман за сва искушења и жели да оформи своју породицу. И као смисао живота, и као одбрану од света којем више никада не жели да припада.

Од устајања у 6.30, до одласка на починак у 22 часа, у Ченеју нема ни једног јединог залудног тренутка. Буквално сваки попуњавају молитве, радне обавезе у економском дворишту, радионици за израду дубореза или њивама које бивши наркомани сами обрађују, међусобни отворени и, за свет лажи у којем су живели, готово нестварно искрени разговори…

- Себе сам, без обзира на цену, доказивао противљењем свим правилима, овде први пут прихватање другог мишљења не доживљавам као понижење – каже Новосађанин Александар Недић који је, пре неки месец, управо на Ченеју, напунио 18, а почео је да се дрогира са 14 година. – Лаж је за мене била нешто потпуно нормално, а овде се буди савест. У колонији сам око осам месеци и надам се да ћу издржати до краја и успети.

Јанис Атанасопулос је у Ченеј, пре два месеца, стигао из Атине. И у Грчкој је, вели, много наркомана, али се некако боље крију него у Србији. Што се лечења тиче, тамошње установе, вели, отклањају само последице, у ченејској се лече узроци.

- Између Срба и Грка има и доста разлика и доста сличности, али су наркомани свуда исти, јер једнако живе у свету обмане себе и свих око себе – вели он. – Пут којим се иде овде у Ченеју је врло, врло тежак, јер треба, из корена, променити сопствену личност. Желим да се одавде у моју земљу вратим другачији.

МЕТАДОН – ЗАВРШНА ЛАЖ

Од укупно 33 године свог живота, Владан Стојановић се дрогира 17! Почео је травом са 16, са 18 је већ био на хероину, а у последње три се лечио у Метадонском центру у родном Чачку.

- Метадонска терапија је само легално дрогирање и не знам никога ко се тако излечио, напротив, зато сам и дошао у Ченеј – вели он. – Недавно кад ми је у посети био брат и осетио сам искрену радост. То је, после низа година, било прво осећање које није изазвала дрога и то ми дало наду да ћу можда и успети.

ЉУБАВ УМЕСТО ПРЕЗИРА

Код нас се, каже владика Порфирије који је и старешина манастира Ковиљ, наркоманима мало ко озбиљно и с љубављу бави.

- Они су углавном презрени. А једини начин да им се помогне јесте да се с великом пажњом и саосећањем ослушкују њихове душе, егзистенцијални болови и дубоки вапај за смислом, а то значи да им се пружи безусловна, јеванђеоска, христолика љубав – каже он.

Извор: Вечерње Новости

[Guest]

Мораћу да поставим и овај лепи коментар...

____________________________________

…Боже мили,какав диван текст у којем на почетку одмах можемо видјети основну ствар,коју треба лијечити,а то је узрок,а последица је већ настали продукт нечег што је одавно потиснуто у овим младим и честитим људима,а свима нама је показатељ да нам је у животу најважнија молитва,која ће нас држати и када будемо пали,али дићемо се,полако,све буде и прође,али уз рад који је и не неминован,јер како може млад човјек да не учи,да ради,да напредује,како то све може бити,кад је неко од старијих све имао, да није учио и трудио се,него само на тв кола,паре,виле,музика итд.ко да је живот играрија,а не озбиљна и одговорна ствар,како за друге,тако и за нас саме.

Нажалост живимо у неким временима,гдје се пласира много тога негативно за један млади живот који тек стасава,али кућа и породица су темељ правих вриједности,на које се касније нижу успјеси наше дјеце.Није само битно стећи диплому и звање,али и то је важно,али важније је у каквог човјека стасава тај млади човјек,да ли ће као лиска на вјетру бити,кад наиђе вјетар искушења,да ли ће отпасти или ипак љуљати се и остати у животу.

Ево изврсног,правог примјера за све друге центре,болнице,клинике итд,како се може,а не само гурање медикаментозне терапије,пар мјесеци,па кад та дјеца изађу поново на улицу још горе и заврше сви како заврше,а пажња је све у животу,а сваком човјеку треба прилазити на голубијим ножицама,то су велике ријечи Светог Оца Јустина и нису речене тек онако,него имају своју дубину.

Владика др Порфирије и братија манастира имају систем лијечења,прије свега налажења сваког тог човјека,сваке те душе,што и јесте хришћанска мисија и пастирско служење,да сваког одлуталог брата и сестру поново врати Дому Божијем.Владика је велики познавалац људске душе и психологије човјека,нека му Бог дарује свеколиког добра на путу Истине Бога Живога,братији такође,а свим корисницима који су тамо на лијечењу и на оспособљавању на враћање у заједницу међу своје,нека им је Мајка Божија вјечита утјешитељка и Господ Исус Христос у кога вјерујемо и коме се надамо сада и увијек,у вијекове вјекова,

Амин!

У Христу Богу,

из Тузле,

ваша редовна слушатељка Радио “Светигоре”.

Сриједа 28. март (15.мар) 2012.год.доброте Господње

+ Свети мученик Агапије и седморица с њим ( Прво бденије )+

[Ignjatije]

Sto rece moja pokojna baba, Bog da joj dusu prosti, " Da rabote kako god sam ja u njiove godine celi den pa kad dojdes od rabotu a ti gledas jedvam da se odmoris, ne bi se zamlacivali sas tu drogu, nego cel dan ojkaju po komsiluk i dobivaju pare a nista ne rabote"

[Guest]

Мудро зборила