Umalo Spašen

[Misionar Misionari]

Ja - Kreno ti ja u park, onako malo za svoju dušu da se nadišem malo čistijeg vazduha, a i da se malko opustim, kad ono neko mlado čeljade sa još jednim, reklo bi se po izgledu, dobrostojećim deranom, iskočiše preda me. Ja se mal nisam ukopo od iznenađenja, kad oni meni tutnuše u ruku neku novinu sa nekom kulom i rekoše mi oma: "Znate, ovo je besplatan časopis i pomoći će Vam da se spasete. A jel Vi znate kako ćete se spasiti, jer će uskoro doći kraj sveta?".

A ja pogledam mal u njih, mal u novinu, pa im rečem: "Kako će mene ova novina spasit, kad se ja sa njom ne mogu ogrejat ni dva minuta? Dajte vi meni jeno pet kubika drva, pa kad počne kraj svita, dođite vi lepo do mene, pa ćemo se mi zajedno spašavat makar od ladnoće."

Oni - "Ma ne razumete Vi nas gospodine, to je učenje iz časopisa, koje vas može spasiti od smrti i pomoći Vam da živite večno u raju na novoj zemlji."

Ja - "Aaaa, sad razumim, Vi oćete da mi pomognete da ja ne umrem. Pa što mi to ranije niste kazli, ja već odavno tražim tako štogod, samo mi moj babo nije dao da idem u našu crkvu jer je bio velika komunjara, pa sam osto vako nespašen. Sva srića pa još nisam umro, mada me umalo nije strefio infarkt, kad ste mi vas dvoje iskočili."

Ovaku sriću, samo ritki mogu imati i još ste mene ovakog nikakog izabrali da spasite. Pa po čemu sam ja to zaslužio? A nisam baš ni nešto lip, a i doktor mi reko da mi genetika ne valja zbog nekih zračenja. Pa stvarno sam sad srićan!

Da oma javim nani, na mobtel? Ma neću, znate šta, ajmo zato oma ode iza ćoška u mijanu da mi to zalijemo, vala ja častim. Znate kako imaju dobru ljutu kajsiju, sva žeže, al će mi dobro doći da mi malko proradi cirkulacija, pošto sam jutros išo da dam krv.

Oni - "Zar ste dali krv? Pa to niste smeli uraditi, to je zabranjeno!"

Ja - "Kako zabranjeno, kad me još i naranili, zahvalili i dali mi neku majicu na kojoj piše nešto kao "spasi život", ne sećam se već. Valda su mislili da ja treba nekoga da spasim."

Oni - "Ne. To je strašno pogrešno što ste uradili. Svi oni koji primaju krv putem transfuzije, krše Božiji zakon i prljaju se kao kada bi bludničili i prinosili žrtve idolima."

Ja - "Pa ja sam jedared i primao, pa eto osto živ. Pa naravno da ću i ja drugima dati."

Oni - "Bog čoveku izričito zabranjuje jedenje krvi, a transfuzija je isto što i hranjenje krvlju."

Ja - "Jalte, a Vi mene kandar nešto zezate, je li?"

Oni - "Ne šalimo se, evo vam Biblija pa pročitajte, to je strašna istina koju ljudi ne žele da prihvate i strašno greše."

Ja - "Znate šta čeljadi, vidim ja da nemam sriće. Taman sam mislio da ćete me Vi spasit, kad ono spasa mi nema, jer sam ja eto htio nekog drugog mojom krvlju spasit. Zato ajmo mi oma ode iza ćoška u mijanu, da se nalijemo, pošto nam izgleda nikako nema spasa, al vala ja častim."

I znate šta, ja ću ipak jopet dati krv za svoga brata pa makar i umro, jer sam negde pročito: "Da nema veće ljubavi od te, nego položit svoj život za bližnje"!

Pa di ćete sada, di begate? Pa nećete me valdan pustit da sam pijem i tugujem u mijani, ovako nespašen?

Dobro ondak, odo ja onda sam svojim putom. Daće Bog, pa me nana neće grdit što već kasnim na ručak.

E stvarno ću imat sada šta da ispovidam, mom Popi. Šta ću, bilo je jače od mene.

Taki sam ti ja, grešan.

(Misionar S.)

http://www.misionar.com/2012/03/26/umalo-spasen/

[misionar.com]

UMALO SPAŠEN - 2

 

Neš virovat šta mi se disilo jučer. Kreno ti ja s nanom na liturgiju, kad naletih na mog starog pretelja Marka. I neš virovat šta mi je kazo. Al' moran ti ispričat sve po ridu.

 

Ja: Di si pretelju stari, nisan te vido jeno sto godina.

 

On: Jes bogami, prošlo je jedno dvadeset godina. Gde ste vas dvoje krenuli?

 

Ja: Pa di bi mogli krenit u nedilju zorom, nego u crkvu, pa posle malko u mijanu. Aj ti nano naprid, stiću te ja, samo da prodivanim koju rič sa mojim starim pajtašem.

Šta radiš, di si svi ovih godina? Aj sa mnom u crkvu, pa ćemo posli zajedno u mijanu da se siti izdivanimo, a i moramo zalit ovo.

 

On: Ma idi ti samo, možemo se kasnije naći u kafiću kraj autobuske stanice, važi?

 

Ja: Važi, rekoh.  Obavih ti ja sve po ridu, pa pravac u mijanu. Marko sio skroz u ćošak u neki separe, pa sio i ja.

Pa di si pajto moj stari, jesil mi dobro? Kako zdravlje?

 

On: Dobro sam, dobro sam.

 

Ja: Ispričasmo se mi onako uzduž i popriko o svemu, i kad je vido da sam se skroz opustijo, zapita me onako skroz ozbiljno.

 

On: A je li prijatelju, da li ti svarno veruješ u Boga, ili ideš samo onako reda radi?

 

Ja: Oma sam ja namiriso da tu štogođ ne štima, čim je on tako ozbiljan, pa rešio ja malko da ga propitam. Da vidim šta se to sa mojim starim pajtašem dešava, pa rečem:

 

Ma idem ti ja svake nedilje najviše zbog moje nane, da se ne srdi. Ona ti je veći virnik od mene, al'  virujem ti i ja u Boga onako na neki svoj način. Lipo ti je to. Znaš da ja mnogo volem ljude.

 

On: A jel' si ti čito Bibliju?

 

Ja: Pa  baš i nisam puno, al znam što mi je moj popo riko i to mi dosta.

 

On: A jel ti znaš da je Biblija Božija reč i da su u njoj zapisane Božije zapovesti i da li ih ti poštuješ?

 

Ja: I moj popo tako veli i bogame vala si u pravu. Pa valdan ih poštujem.

 

On: Pa ako ga voliš i poštuješ i izvršavaš njegove zapovesti koje su zapisane u Bibliji, da li možda znaš kako one glase?

Ja: Pa kako ne bi znao, pa to ti svaki virnik znade: Ne kradi, ne laži, ne ubij, hm, ma ne mogu se sad sitit ostalih. A što je to tebi tako važno? Da nisi ti možda popo?

 

On: Nisam, nisam, ali znam možda i više  od njega.

 

Ja: E tu mi sve bilo jasno. Di me nađe, jopet neki sektaš oće da mi ispira mozak. I to još moj dobar stari pajtaš. Al' da ga ne uvridim, rešio ti ja malko da se uozbiljim da vidim kolko je zaglavio.

 

On: Pa kako poštuješ i voliš Boga, kada ne znaš njegove zapovesti. Hoćeš da ti ja kažem koje su to zapovesti i da ti pokažem u Bibliji gde se nalaze?

 

Ja: Pa ajd kad si navalio...

 

On: Da li si zapamtio kako glasi 4 zapovest?

 

Ja: Pa, poštuj nedilju.

 

On: Kakvu nedelju, evo čitaj u Bibliji.

 

Ja: I izvadi ti on neku svu raskupusanu Biliju. Pa da ju je moj pradida koristio, ne bi bila tako ishasnirana.

Nagnem ti se ja onako skroz ozbiljno, pa kao gledim u nju, a on mi čita:

 

On: Sad dobro slušaj šta piše (Druga Mojsijeva, glava 20): Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.

 

Ja: Pa dobro, ne piše nedilja, ali to se svakako podrazumeva. Pa i pravoslavci i katolici i svi hristijani nediljom iđu u crkvu.

 

On: Idu, jer su prevareni i u zabludi su, jer dan od odmora nije nedelja već subota.

 

Ja: Ma odakle ti sad to da je dan od odmora subota? Nisil ti valdan subotar?

A on ti se nešto namrgodi, pa ozbiljno nastavi.

 

On: Pa zato što tako piše u Bibliji.

 

Ja: Ma šta bulazniš, zar misliš da svi griše, samo si ti pametan? Hajd pokaži di ti to piše?

Kao da je samo ovo čeko. Sav se nekako uzkočoperio, ko kaki važni entelektualac. Sve mi ga bilo smišno glidat, al pretelj je pretelj, pa vala ako triba, za njega ću vala sidit i cilu noć. Jest da mi se nana malo rasrdila zbog ručka, al kad sam joj ispričo, oma je oprostila. Prava hrišćanka. Taka ti je moja nana. No da ne dužim, čuj dalje.

 

On: Evo čitaj(2.Mojsijeva 31.15; 16.26-30): "Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi. Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neće biti. I u sedmi dan iziđoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše. A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim? Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestog dana hleba na dva dana. Stojte svaki na svom mestu, i neka ne odlazi niko sa svog mesta u sedmi dan. I počinu narod u sedmi dan."

 

Ja: Ma ne mogu da virujem, stvarno tako piše. Čekaj, jel tako piše u svakoj Bibliji?

 

On: Naravno, eto ti proveri gde god hoćeš i prevod koji god hoćeš i pisaće ti isto. Ja ne lažem, a i ti si sam pročitao.

 

Ja: Dobro, dobro, virujem ja tebi. A jal, ako je istina ono što divaniš, kako to da Pravoslavci i Katolici umesto subote drže nedilju?

A on ti ko iz topa:

 

On: To je zato što je papa promenio subotu za nedelju, a ljudi više veruju papi nego Bogu.

 

Ja: A ja mal nisam prasno u smih, al izdržo sam nekako, pa pošto sam imo dosta susrita sa vakima ranije, iščito sam i ja štogođ da me ne bi privislali ko jednog dobrog derana. Pa sad i on maše Biblijom i ko navijen stalno isto divani. Sav je poblenavio. Sve je otiro od sebe, a niš ne vidi.

No, pitam ja njega:

A jel pajto, jesil ti završio sridnju škulu?

 

On: I srednju i fakultet, zašto pitaš?

 

Ja: A kad si išo na te visoke škule, čito si knjige iz osnovne škule?

On: Pa naravno da nisam, kakvo ti je sad to pitenje?

 

Ja: Pa za to što izglida da ti nisi čito novi zavit već samo stari, kad divaniš vake gluposti. Isto pričaš ko da si kupio diplomu visoke škule, a jedva si završio i osnovnu škulu, pa mi sad ode prosipaš pamet.

 

On: Ma pročito sam ja sve i to već ne znam koliko puta i stalno čitam ispočetka.

 

Ja: Pa džaba čitaš kad niš ne razumiš, jer da razumiš ne bi bulazio to o papi i suboti. Virujem ja da papa nije savršen i da je svašta mogo uradit, al čovik je, nije bezgrišan, pokaje se, pa iđe dalje, ko i sav normalan svit. Samo što on ne griši tolko ko mi vaki jobični domaćinski ljudi. Više se čuva i više pazi. Pa i ne bi bilo u ridu da je tako, jelde? Pa na koga bi se narod onda mogo uglidat?

 

On: Ma istinu ti govorim, evo dokazaću ti  citatima iz Biblije da ne grešim.

 

Ja: Ti si stvarno još u osnovnoj školi. Pa mi ti u nedilju ne slavimo nedilju, već vaskrsenje Hristovo. Di ti je pamet?

Pa i u subotu imamo liturgije i mise, i na svece i na praznike. Pa jopet ne slavimo nedilju, već Vaskrsenje Hristovo.

Ko je tebe učijo take budalaštine? Citati, citati. Pa štaš postić s citatima, kad ništa ne razumiš. Tamo neka baba Helena isto tako uzela Bibliju, pa tumači li tumači. A vi ko jipnotisani. Kraj svita jedared, pa drugred, pa nije dobro vidila ovo, pa jono. Kao svića bila zaklonjena, pa joj Sviti Duh (Bože me oprosti) pogrešno šapno, pa ona još pogrešno zapisala.

 

Ma okani se tih svari, vidiš da baba Helena laže, a jena laž vuče dugu i tako u nidogled. Ne mož Sviti Duh da slaže. Strašno!

 

Pa zar nisi učijo da kroz Hrista ulaziš u vični počinak, u vičnu Subotu, u Hanan. Pa svi koji su prihvatili Hrista, kroz njega se spasavaju i ulaze u vičnu Subotu, u obećanu zemlju. Ma ko meni mož da brani da ja slavim Hristovo vaskrsenje svaki dan. A ti se zalipio za starozavetnu subotu ko bleso.

 

Pa zar nije Hristos riko da nije čovik radi subote, već subota radi čovika. I sve je radi čovika i njegovog spasenja.

Ne mož tebe ni bilo koga subota, ni nedilja, niti bilo koji dan ili zakon spasti brez Hrista, njegove žrtve i milosti Božije. Jer da je moglo, Hristos ne bi moro ni dolazit.

 

On: Pa ima istine u tome, ali...

 

Ja: Nema tu ali. Šta bi ti radio da kojim slučajem završiš na nekom pustom ostrvu bez sata i ne znaš ni koji je dan, ni sat, ni godina. Kako bi se onda spasio, kako bi slavijo subotu?

On. Pa ne znam.

 

Ja: Kako ne znadeš. Pa kleko bi ko i svaki čovik i zavapio Gospodu za milost ko i svi drugi. Kajo bi se ko i svi drugi i virovo u milost i pomoć Božiju.

 

On: Pa, ima tu istine.

 

Ja: Naravo da ima. I nemoj više da viruješ toj Eleni i tim subotarima, vidiš kolko su puta pogrišili. A Sviti Duh ne greši pajto, brate moj.

 

Volim ja i njih, i želim da se svi spasu, ali u istini nema laži, niti poluistina. Istina je istina i sa njom se nije sigrat.

 

Ajmo mi lepo popit jednu u Hristovo ime, pa da idemo kući kod mene na meze.

 

(Sreten Stančević)

[misionar.com]

UMALO SPAŠEN - 3

 

Mara: Snaš Kato, Snaš Katooo!

 

Kata: Jevo, jevo iđem, iđeeem! Oklen Mare vako rano?

Štas disilo komšijko moja, pa si vako poranila?

 

Mara: Ma bolje me ne pitaj, al' zbog tog sam i došla, jel ti kući Braco?

 

Kata: Jeno ga u svinjaku, da ga zovim?

 

Mara: Ma zovi ga, zovi, jer hitno teba pomoć mom Miti!

 

Kata: Bracooo, Bracooo aj vamo, došla komšijka Mara!

 

Braco: Jevoo, jevoo, iđem već, štas dereš, ko da sam na kraj sela! Oš da nam peto padne u depreciju, jer budiš komšije pri njega sirotog. Vidi ga sav se pokunjijo, a koke ga glidu.

 

Kata: Izvini Braco, nisam tila.

 

Braco: Ma šalim se Kato, al ne moraš tako vikat. Dobro jutro želim komšinice Maro, kaka nevolja vas dovodi vako rano?

 

Kata: Jevo sad ću ja metit kaficu, a vi sidite pa divanite, tu sam ja.

 

Mara: Braco moj, pomagaj, ako Boga znaš! Ti sa si sa mojim Mitom odrastao i maltene ste ko braća, pa ako mu ti ne pomogneš, ne znam ko će.

Mene ništa ne sluša, ko da je omađijan otkad se vratio iz nekog kampa.

 

Braco: Aaaa, a ja se čudim, nema mi Mite već nedilju dana. Da se nije nedaj Bože razbolio, il zbog nečeg najutio na me? Sad mi pao kamin sa srca. Ja se taman bio spremo da svratim. Ajde pričaj Maro, kaka te nevolja snašla?

 

Mara: Ma bolje da se razbolio, nego da me ovako muči.

 

Kata: Komšinice Maro, nemoj plakat. Pomoće Braco Miti. Jevo kafice fine, biće to sve dobro na kraju, moja Kato.

 

Braco: Dobro, dobro jevo omak idem kod Mite, samo mi ukratko kaži kaki je problim, Mare?

 

Mara: Vi dobro znate mog Mitu. Znate da smo skoro svake nedelje išli u crkvu, slavili slave i sve praznike. E sad više neće.  

 

Braco: Kako neće?

 

Mara: Ne znam Braco i ne razumem. Prije par meseci je sreo jednog drugara i od onda je sve krenulo naopako, sav se izmenio. Nije to više moj stari Mito. Otkad se vratio iz tog kampa, još se čudnije ponaša. Kaže neće više da jede meso, neće da ubija životinje, a pun nam svinjak. Šta ću ja jadna sada? Nedelju dana nije pričao sa mnom. Kaže zareko se na jednonedeljno ćutanje. Priča mi stalno o nekim energijama, o nekom velikom učitelju, Guruu, šiširiš, ma ne možeš ni zapamtiti. Nisu to čista posla. Jučer zagrlio jedno drvo i ne pušća, a ja ga vučem i molim: Mito, Mito, šta ti je? Ma Braco pomagaj, ako Boga znaš!

 

Braco: Ma ne mogu da virujem! Naš Mito! Nije valda povirovo onom čudaku, ajoooj. A mi još bili zajedno sa njim. Ja sam mislio da se Mito samo šali. Ma stvarno ne mogu da virujem da ga je previslo. Ju, ju, ju, ju!

 

Mara: Bogami jeste, jadna ja! Još mi kaže da je zvončić ili neki cvetić, pa da se ne treba rukovati, nego pesnice prisloniti, samo razmeniti pozitivnu energiju. Pun mu sto nekih knjiga. Šta da radim, šta da radim?

 

Braco: Smiri se, Mare, smiri se! Idem ja oma do Mite, rešiću ti ja to. Ništa se ti ne sikiraj. Razminjivali smo mi ko dica svakake nergije, pa mu moždan malo zafalilo. 

Odo ja do Mite, a vi se kafirajte. Biće on dobro, znam ja kako to rišit!

...

Ejjj, Mitooo! Di siii?

 

Mito: Evo tu sam, tu sam, stižem. Otkud ti?

 

Braco: Pa eto, došo ja malo da razmenimo nergije! Razmišljam samo di da te plenim, pa da primiš dovoljno nergije da se otrizniš. Eno plače još sirota Mara, zbog ti tvojih guruja. Lipa ti ta tvoja nergija. Deder samo otvori.

 

Mito: Čekaj, druže stari, smiri se Braco, ne razumeš ti to! Pa znamo se od malena! Znaš da ja volim moju Maru i da je nikada ne bih povredio. Samo joj treba malo vremena da shvati istinu.

 

Braco: Aaaa, znači prosvitlio se moj Mito. , jedvan mogu gledit u tebe od svitlosti! Evo samo što nisam kliko od milosti koje osićam! Jedino si se tribo okupat, jer će svi da popadaje u nesvest od tvog miomirisa iz svinjaka.

Dođi deder malo bliže, da ti dam još malko moje nergije, da se još bolje osvitliš!

 

Mito: Ti si sad pun negativne energije, Braco, smiri se malo, sve ću ti objasniti!

 

Braco: Ček, ček, deder, di ti je ono drvo da ga ko brata zagrlim, pa da se smirim!

 

Mito: Ne razumeš ti to Braco, evo sedi sa mnom, sačekaj malo, pa ću ti sve objasniti.

 

Braco: Dobro, dobro, al nemoj me ubeđivat u te gluposti, jer nisam zbog tog došo. Došo sam da ti ko bratu pomognem da izabaciš iz glave te tvoje gurujske gluposti. Pa ti si Mito kršteni pravoslavac. Što sramotiš pretke svoje i žalostiš tvoju dobru Maru. Šta će ti dica reći kad saznadu. Odraso čovik i ovake gluposti činit? Mito, šta ti bi da poviruješ onom obmanutom? Pa svi smo se posli zajedno smijali, ne sićaš se?

 

Mito: Jeste, ali to je zato što onda još nisam znao šta je prava istina i prava ljubav. Kad bi ti samo jednom osetio to blažensvo i tu ogromnu ljubav kao ja, drugačije bi pričao. Postoji posebna tehnika disanja i molitvi, koje će te dovesti u to stanje. Ja sam osetio samo delić toga i već sam osetio i razumeo sve. Ne znaš ti šta je nirvana!

 

 Braco: Kako ne bi znajo, a kako vidim uskoro ćeš i ti saznat, ne zvao se ja Braco! , kake sam ti ja sriće! Jopet neki novi sektaši bili vridni! Pa di su se sjatili baš ode u ovu našu napaćenu zemlju. Taman prođe jedno slipilo, dođe drugo. Nije bilo dosta 50 godina komunizma. Evo, vidli ode ima puno slipih ovčica, pa navalili. E, vala im ne dam! Mito, vala  tebe Braco ne da!

 

Nisu ti valdan tamo dali neke veselice, one vesele bombone koje su i dica cvića u Meriki hasnirala, pa poslin umislili da su cviće, dica prirode. Znan ja sve o tom i o tim tvojim gurujima. Em sam čito, em sam ja mog popu sve propito još davno. Znaš ti mene, nimam ti ja puno škule, al Bog mi dao pamit, i još pamtim ki slon. A i sve volem da znadem. Slušaj ti tvog Bracu, mani se onij guruja. Nisu ti to pravi guruji. To su ti samo priučeni šarlatani, znam ja njih. Eno puna Merika taki guruja. Sve sirotan do sirotana. Oslobodili su ti oni sve svoje učenike od sviga, pa eno ih sad bosi mesto da grle drviće, siku u nadnicu da mogu priživit. Jesul i od tebe tražili da se odrikneš svog zemaljskog bogastva, al u njeve džepove?

 

Mito: Ma vidiš da ne razumeš ti to Braco, to je zbog mojeg dobra. I ti bi trebo da razmisliš o tome.  

 

Braco: Ma jest dobra, dobra za nji, Mito moj, samo za nji i nikog drugog. Samo što ni oni jadni možda ne znaju  u šta su se upustili. Pa zar ti Mito ne znaš da spasenje dolazi samo kroz Hrista? A oni budisti guraje stalno tamo neke točkove, zato što ne znaju siroti još za Hrista. To im ko nika sinvolika vičnog kruženja. Oni viruju kad umredu, da će se jopet rodit i tako u nedoglid. Ako si bio dobar, napridovaćeš i u sledićem životu ćeš biti produhovljeniji, a ako nisi, moš se rodit ko crv. Zato ti oni tako čuvaje životinje, jer su im to moždan rođaci. Tako ti je to i kod induista, samo malko drukčije. Tamo imaš nekake kaste. To ti je ko kod nas klase, samo što kod nji nema revolucije, jer ćeš se rodit ko crv. Pa ti neki od nji cio život provedu u takom siromaštvu, da su jadni  maltene brez gaća. I to samo da bi u sledićem životu bolje živili.

 

I onda ti se pojavi ovden jedan domaći guruj, al ne brez gaća, već sa punim džepovima i traži naivne ovčice. Ostaćeš ti Mito ne samo brez gaća na kraju, već i brez mozga. Okani se ti oma tij gluposti. Uvati ti tvoju dobru Maru pod ruku, pa u nedilju u crkvu, pa sve ispovedi tvom popi dok je još vrime. Oprostiće tebi naš dobri Bog Isus Hrist, samo se ti pokaj Mito, Braco te tvoj ko brata moli.

 

Mito: Ne brini se ti, Braco, za mene, nisu oni mene prevarili, sam sam ja sve shvatio i osetio. Ne lažu oni i veruju i oni u Isusa Hrista i poštuju ga kao jednog od najvećih učitelja, kao i Budu i sve druge velike učitelje koji su se obožili.

 

Braco: Mito, Mito, sad vidim da si stvarno zaglavio i da je vrag odno šalu!

Ti dobro znaš da se ja volim šaliti, ali ovo više nije šala i poslušaj me sad ozbiljno!

Ti si mi ko brat Mito!

 

Mito: Dobro Braco, hajde poslušat ću te iz ljubavi.

 

Braco: Jel viruješ ti da postoji dobro i zlo?

 

Mito: Pa naravno da verujem.

 

Braco: Dobro. Jel ti viruješ da Bog postoji?

 

Mito: Pa znaš da verujem.

 

Braco: A jer viruješ da postoji i đavo?

 

Mito: Verujem, što me takve stvari pitaš?

 

Braco: Pa da li u hinduizmu i budizmu postoji Bog i đavo?

 

Mito: Pa valda postoji?

 

Braco: Vidiš, Mito, koliko malo znadeš. A jel Mito, koliko ti znadeš o tvom pravoslavlju i Hristu? Jesi li bio na vironauci nekad? Jesi li ti pročito uopšte Bibliju, il bar Novi Zavit? Jesil čito žitija vaših svitih il bar neku knjigu? Vi ih bar imate sijaset.

 

Mito: Pa znaš Braco da zdravo malo znadem, a kako bih znao kad nam komunisti nisu dali da idemo u crkvu. Dobro da smo i ovo malo znanja i tradicije sačuvali. Nisam ti ja pročito ništa od tog, jer me nije ni interesovalo. To nek čitaju bogoslovi i sveštenstvo, nije to za mene. Ja sam se krstio i redovno držo sve praznike, šta će mi više od tog.

 

Braco: Eto viš Mito, zašto sektaši vole Srbiju i sve bivše komunističke zemlje. Zato što ode imadu lak plin. Slabašne virnike, el jobične tradicionaliste.

 

Mito: Dobro Braco, ako ćemo pošteno, istinu zboriš, al ja sam stvarno osetio toliku ljubav i blaženstvo dok sam meditiro, da ti tu lepotu ne mogu opisati. Tako nešto nikada nisam osetio u našoj crkvi.

 

Braco: To ti je zato, moj Mito, što nisi zapravo ni virovo, jer da si iskreno virovo i da si pročito bar Novi Zavit i vaša žitija svitih, onaj obmanjivač te nikada ne bi mogo obmanit, viruj mi.

Pa 500 godina ste bili pod Turcima, pa ste sačuvali viru i dali toliko života za nju, a eto ti ga sade dođe niki sa nikom smišnom pričom i, op, ode ti naš Mito u guruje. Za šta su ti didovi i pradidovi živote dali ? Sram te bilo! Sad bi te tako rado lemno, da sve zvizde gurujske vidiš! Niš ne znaš, i još mučiš tu tvoju jadnu nanu!

 

Mito: A šta ćemo sa tim osećajem blaženstva i ljubavi, pa zar to nije isto svugde?

 

Braco: Nije, dobri moj Mito, zato sam te i pito prithodna pitanja. Ko što postoji Bog i đavo, tako postoji dobro i zlo, istina i laž. Ja ne kažem da je to loše za njih budiste i induse, jer ne znadu za bolje, ali za tebe i za onog obmanutog je loše i jopasno po dušu.

Znaš Mito, od postanka svita, svi ti veliki mudraci i proroci u svim tim narodima, su priprimali narod za dolazak spasitelja Hrista.

Kitajski mudrac Lao ce, indijski mudrac Krišna, Buda, persijski mudrac Zoroastra, i na kraju izrailjski prorok Isaija, koji je u Bibliji oko 700 godine pre Boga Hrista opisao Hristovo rođenje, žrtvu i stradanje. E to, moj Mito, oni ne znadu.

A to tvoje osićanje blaženstva i ljubavi, sve ti je to lipo, ali to nije dar Božiji, već obična obmana.

 

Mito: Kako misliš obmana?

 

Braco: Pa kao što i sam znaš induističko i budističko učenje je skoro isto.  Isti im je i cilj života, i uveliko se se razlikuje od hrišćanskog učenja.

Oni imaju jako puno bogova, ali isto tako imaju tri vrhovna Boga: Brahma - Boga stvaranja - kojeg smatraju za tvorca svita i svi živih bića, Višnu - Boga čuvara i Šivu - Boga uništenja. Svi troje zajedno stvaraju trimurti - hinduističko svito trojstvo.

Vidiš, već u tom njinom trojstvu se može uočit neslaganje sa hrišćanskom istinom o Bogu kao svitoj Trojici. Jednog Boga u tri lica. Boga Oca, Sina i Svitoga Duha, jednosuštna i nerazdelna, ko tri jezička jednog plamena.

 

Velika ti je to tajna, Mito moj, i tu tajnu je Bog dao nama Hrišćanima da pridamo svitu i da po cilom svitu raširimo radosnu vist da je Hristos vaskrso i da je pobidio smrt. I da se svi ljudi mogu samo kroz Hristovu žrtvu spasit, jer je Bog uzo na se misto nas sve grihe svita.

Jer sad viš kolika je velika razlika samo u svitom trojsvu? Njini glavni bogovi su posebni, i potpuno različiti, u vičnom međusobnom sukobu, a naš Hrišćanski Bog ljubavi je jedan u tri lica, ali jednomislena, jednoljubljena, jednosuštna. Poglidaj kolka je to lipota u našen Bogu. Razumiš Mito?

 

Mito: Razumem ja to, Braco, ali zašto veliš da je njihovo blaženstvo obmana?

 

Braco: Sićaš li se ti, Mito, šta je zmija rikla Jevi?

 

Mito: Pa to svako zna, da jede zabranjeno voće sa drveta sa kojeg nije smela, jer im je Bog zabranio.

 

Braco: Jes vala, a jel znaš zašto im je zabranio?

 

Mito: Pa zato što će umreti.

 

Braco: Eto vidiš  Mito, znali su da ne smedu isti sa tog drveta i da će umrit, lipo im dobri Bog riko, a opit su ili. Al vidiš, nisu oni sami to tili uradit, već su povirovali obmanjivaču, đavolu! Lukav ti je on i brezobrazan i znao je kako da privari Jevu. Jevo šta je lukavi đavo u zmiji riko Jevi:

"Nećete vi umrit; Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro a šta zlo."

Vidiš Mito šta zmija govori: "postaćete kao bogovi, nećete umrit i poznaćete šta je dobro i zlo!"

Pa je sul postali ko bogovi Mito?

 

Mito: Pa naravno da nisu.

 

Braco: A jesul postali besmrtni, il su postali smrtni, pa umrili?

 

Mito: Pa umrli su.

 

Braco: A jesul poznali šta je dobro, a šta zlo?

 

Mito: Pa valjda jesu, jesu.

 

Braco: E vidiš moj Mito kako ih je zmija obmanila i privarila. Jedna istina i dvi laži, lipo upakovane u jednu poluistinu. E, s time se obmanjivači služidu i varadu naivan i poštin svit.

Jel bi ti Mito poijo jabuku kad bi znao da je otrovana i ćeš posli umrit?

 

Mito: Pa naravno da ne bi!

 

Braco: A da ti neko lipo upakuje tu jabuku u najlipšu kutiju, pa u celovan, pa ti još rekne da je to najfinija i najzdravija jabuka na svitu, da ćeš osetiti take ukuse, ko nikad u životu, dal bi je ti pojo?

 

Mito: Verovatno bi pojeo.

 

Braco: E Mito, Mito, ti si je već zagrizo, al još fala Bogu taj zalogaj nisi proguto! Zato sam ti ja došo da te doobroo lemnem u tu tvoju dobru, al naivnu glavurdu, pa da ispljuniš tu otrovnu jabuku! Jesil sad napakon razumijo što sam onog čudaka zvao obmanjivačem, a tebe obmanutog?

 

Mito: Ajoooj, baš sam zagrizo.

 

Braco: Jojkaj, jojkaj samo! I triba da jojkaš. Budi srićan što si samo zagrizo. Ne daj ti Bože da si još malo praktikovo te njiove vežbe i mantre, e ondak ne znam kako bi stobom izašli na kraj.

 

Mito: A šta bi mi se desilo?

 

Braco: Šta bi ti se desilo? Pa otrovo bi se i moždan i umro, mislin duhovno. Isto ko i Jeva i Adam, samo ne znam dal bi se ti poslin uspio spasit. Vidiš, Adam i Jeva su shvatili da su pogrišili, pa su se kajali cili svoj život, umrili u pokajanju i zamisli kolko su dugo morali čekat u adu Hrista da dođe i da im prinese radosnu vist da je On ne samo njive grihe uzo na se, već i ciloga svita za sva vrimena. I da će svi koji njega poviruju i koji njega Hrista prihvate kao Boga spasitelja i iskreno se pokaju, ući ponovo u raj kada umredu.

A kako bi se ti onako obmanut pokajo i spaso, kako?

 

Mito: Pa ne znam.

 

Braco: Pa naravno da ne znadeš, pa ni Adam i Jeva nisu znali, al im se Bog Hristos smilovo i ne samo da im je kazo, već i sa svojim bezgrešnim životom i delima pokazao, a i sa svojom velikom žrtvom i spaso.

A pogledaj induse i budiste, zar ti ta njina religija ne liči na ono zmijino lažno obećanje Jevi i Adamu?

 

Mito: Po čemu?

 

Braco: Pa po svemu, moj naivni Mito! Čuj sad ovo i dobron razmisli:

Sićaš se šta je zmija kazala: "Nećete vi umrit; Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro, a šta zlo."

Eto zmiji, palom anđelu luciferu, satani, il đavlu, od svoje ogromne gordosti i umišljenosti da je jednak bogu, da je i sam Bog, nije bilo dovoljno što je privario i sa sobom povuko u propast 1/3 nebeskih anđela, nego bi hteo sad svi da sa njim propadnemo. Pa i on i njegovi demoni, ne biraju sredstva ni način da privare i obmanu još koju naivnu ovčicu. Pa i ti obmanuti ti se predstavidu ko dobre ovčice, a kad ono vukovi u jagnjećoj koži.

Nije Hristos džaba nama riko: "Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odilu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi."

Zar nas nije opomeno, Mito?

 

Mito: Jeste.

 

Braco: Jeste, ali vidiš kolko je đavo lukav i opasan. Uspila mu privara sa nebeskin angelima, pa sa Adamom i Jevom, i vido brezobraznik da sa poluistinama najlakše mož obmanit naivne ovčice, pa navalio dok još ima vrimena.

Šta misliš, šta su ti induistički i budistički bogovi?

 

Mito: Ne znam.

 

Braco: Pa pali angeli demoni, pali angeli i obmanute naivne duše, Mito moj . Samo jedan Bog postoji, ne priko 300 miliona bogova, koliko niki spominju.

A ti njivi kao vrhovni Bog Brahma je bezličan i nepoznat i kao egzistira u tri ranije spominuta različita obličja: kao Brahma – stvoritelj, Višnu – čuvar i Šiva – razaratelj, i po njihovom učenju on je sve, suština svake stvarnosti i svakog postojanja u kosmosu. Sve van njega je samo iluzija i mašta.

 

Po njima naš svit ti je kao neka vrsta sna tog božanstva. Bog ti je kao duša tog svita, a svaka pojedinačna duša je u stvari njegovo predstavljanje. Drugim ričima, čovik samo zamišlja da postoji, ali njega zapravo nema, jer postoji samo Bog Brahman. Znači, ti i ja kao ličnosti u induizmu ne postojimo, i jedini cilj svakog indusa i budiste je da se stopi, iščezne u svesti Brahmana, tj. da postane jedno sa Bogom Brahmom. Da se inkarnira toliko puta, dok ne spozna potpunu istinu da on ne postoji, već samo Bog i da se smouništi kao ličnost u ništavilu, nepostojanju, nebitiju "mokši" - kod induista, ili "nirvani"- kod budista.

 

Za njih je život - postojanje samo patnja i muka i jedini izlazak iz toga je ubijanje svojeg ja, samouništenje, zaranjanje u nebitije mokše - nirvane, gde nema više nikavih misli, želja i osećanja. Beskrajna praznina u koju tvoj um zaranja i gubi se u vičnoj nirvani.

E to si ti, Mito moj, tribo da postigneš i to si ti sa tin njinim vežbama i počo da osićaš kao lipo, lipo u ništavilu. Šta veliš Mito na to?

 

Mito: Pa nisam ti ja ovo znao.

 

Braco: A kako bi znao, kad nikog nisi ni pito. Da si pito svog popu, ne bi ko bleno zagrizo tu njivu jabuku, pa namučio tvoju jadnu Maru. Bi li?

 

Mito: Pa ne bi, gde mi je bila pamet, ajoooj?

 

Braco: Bolje joj na vrime, nego ne daj Bože kasno. Jer da si malo više zaglavio, za tebe bi sve bilo iluzorno. I raj i pakao i greh i patnja, sve su to njima samo prolazna stanja u nebrojanim krugovima reinkarnacija. Boga Isusa Hrista indusi glidadu isto kao i Zaratustru, Budu, Muhameda... i smatraju ga samo avatarima tj. inkarnacijama božanstva na zemlji. Zato je njima tako teško prihvatiti Hrišćanstvo.

 

Al i oni su Božija dica i Hrist će sve uraditi da se svako spasi, pa i oni po zakonu srca. To ćemo ostavit Bogu.

A da si Mito nastavio sa njihovim ritualima, mantranjima i tin njinim duhovnim vižbama, di bi se klanjo njinim takozvanim bogovima i ponavljao magijske formule, jest da bi dušu izgubijo, al bi doživio taka divna stanja -„duhovna iskustva“, puna predivnog i bezgraničnog „blaženstva“, mira i spokoja. Imao bi  viđenja „božanstva“ , „svitlosti“, razgovaro bi sa njima (demonima).

 

Kada bi im se, Mito, potpuno prepustio, dobio bi take sposobnosti i demonske sile, da bi moj Mito mogo čitati misli(demoni bi ti šaptali), mogo bi materijalizovati predmete i hipnotisati one koji ti se prepuste i poviruju ti, da predskazuješ budućnost, pa čak i da privremeno  isceljulješ ili ne daj Bože ubijaš. Zavisilo bi samo od tebe i kojim putom bi tio da ideš i čime da se koristiš.

Sve to bi dobio, ali bi dušu izgubio. Jel bi tio da jedeš taku jabuku, Mito?

 

Mito: Ne bi nikada, Braco moj dobri, nikada. Pa znaš da ja nikog ne bi htio povrediti. Znaš ti mene. Ne dam ja moje pravoslavlje i mog Hrista ni zašta na svetu. Ajooj, šta sam mogo uradit, ajooj. Oće li mi oprostiti moja Mara? Još i kod sveštenika se trebam ispovedit, jooj meni, koja sramota, svi će mi se smejat.

 

Braco: Ma šta kukaš ko neka baba, bilo pa prošlo. Ma ja već zaboravijo, bitno da si ti jopit moj stari Mito.

Ajde dođi ti lipo oma kod mene, pa da obradujemo tvoju Maru, a i moramo ovo nazdravit sa bar jednom ljutom, u Hristovo ime, u ime našeg jedinog Boga spasitelja.  Šta veliš, Mito moj dobri?

 

Mito: Pa hajdemo, jedva čekam da vidim moju Maru.

 

...

 

(Sreten Stančević)

[Срђан К.]

Uh, ko ce citati sve ovo...  0231_newspaper .smesko.  

[misionar.com]

TRUTOKRATIJA

 

...

 

Braco: Jel Mito, jesil ti nekad glido čele?

 

Mito: Jesam, što pitaš?  

 

Braco: A jesil primitijo kako su one dobro organizovane?

 

Mito: Jesam, jesam, čudo jedno!

 

Braco: A jel znadeš ti, moj Mito, zašto su ti one tako uspišne i napridne?

 

Mito: Pa valjda zato što su vredne. Al znaš ti dobro, Braco, da ti ja nešto puno o pčelama i ne znam, pa nisam ti ja pčelar!

 

Braco: Dobro, dobro, šta se oma srdiš, samo san tio da vidin kolko znadeš o čelama. Znan ja, Mito, da ti nisi čelar, al jevo ja san se malko zanimo za to čelarstvo, pa san malko čito o njima  i došo do jenog zanimljivog zaključka.

 

Mito: Ma ne ljutim se ja, Braco, samo ti nastavi, evo slušam, slušam.

 

Braco: Dobro. Vidiš Mito, čele su ti zato tako uspišne i napridne,  jer u jednoj košnici imadu samo jenu krajicu - maticu. I svi vole i slušaju tu jednu maticu, svako zna i hoće da radi svoj poso, svi su složni i svak se žrtvuje prema svojim snagama za opstanak i napridak društva. I ta jena krajica, izliti samo jedared iz košnice da se oplodi sa trutovima, koji poslin oplodnje matice siroti uginu. Matica ti je uvik okružena sa radilicama, koji je ranidu i čuvaje. U jednoj košnici u prosiku ima oko 100.000 radilica i sviga nekoliko stotina trutova.

 

A trutovi, služidu samo za oplodnju i za grijanje tj. za klimu košnice. A oni trutovi, koji su priživili oplodnju tj. nisu uspili doć do matice, postaju teret drušva, jer više nimadu svrhu. Kade nestane paše ili rane, trutovima čele radilice ne dadu više da idu ranu i izbacuju ih napoje i ne puštadu ih višen nazad u košnicu. Takon da siroti trutovi isprid košnice uginu od zime i gladi.

 

Mito: Stvarno je trutovski život jadan, siroti trutovi!

 

Braco: Di jadan, Mito, najboji!

 

Mito: Kako najbolji, kad vidi kako završe svoj život. Gde ti tu Braco vidiš nešto dobro?

 

Braco: Di jadan, Mito, najboji i najlipši!

 

Pogledaj čelu maticu - krajicu, cili svoj život samo naporno izliže jaja i to do 5000 jaja dnivno.

Čele radilice obavljaju sve poslove u košnici: rane liglo, skupljaju nektar, cvitni prah, propolis (čelinju smolu), grade saće, održavaje temperaturu i vlažnost vazduha u košnici, održavaju čistoću, brane košnicu od uljeza, rane i neguje maticu, proizvode med, mlič, tj. cili život samo rade, pa i ugibaju ako triba od iznemoglosti, samo da donesu dovojno rane za slediću generaciju čela.

 

A trut, trut ti je ko car, izligne se, pa ga sirotog ranidu i pazidu dok ne postane plodan i jonda u oplodnji, u najlipšim trinucima ode na onaj svit. E sad, ako je zdravo linj i spor, pa ne stigne do matice, jonda ga snađe ona druga sudbina.

No sad, kaži ti meni Mito, jel su ti trutovi tako jadni i siroti?

 

Mito: Pa bogami nisu, nisu, žive ko prava gospoda.

 

Braco: A jel Mito, šta ti misliš, šta bi se sa košnicom disilo da trutovi priuzmu vlast?

 

Mito: Gde će oni preuzeti vlast, kad niti imaju oružije, niti znaju nešto raditi.

 

Braco: E tu si se privario, moj Mito, šta ako znaju dobro filozofirat i lukavo lagat?

 

Mito: Šta bi im to vredelo, kad ih niko ne bi slušao, jednostavno bi ih izbacili napolje.

 

Braco: Ne bi, Mito moj, ne bi. Zamisli, skupe ti se oni tajno, osnuju neko trutovsko tajno društvo i stranku i smisle jako lukav plan?

 

Mito: Ma šta lupaš Braco, gde će trutovske pčele da filozofiraju i osnivaju neka tajna društva. Da ti jutros nisi malo više popio one tvoje ljute, pa rešio malo da me zafrkavaš?

 

Braco: Ma nisan, Mito moj dobri, nisan. Nego, to ti ja to divanim onako sinvolički, alegorijski, razumiš?

 

Mito: Pa što mi to odmah nisi kazo, nego tu okolo, naokolo, ko da ti ja mogu čitati misli. Sad razumem, hajde samo ti nastavi.

 

Braco: Dobro, izvini, tribo sam ti rić oma, al onda ne bi bilo interecantno. Al, slušaj dalje.

Zamisli tako ti trutovi izaberedu među njima najlukavijeg i naprave plan. Pa krenedu da traže naivne radilice koje radidu najtiže i najdosadnije poslove. Pa im počnu pričat kako se u ciloj košnici već uveliko tajno skupljaju iste take nezadovojne radilice i da kuju plan kako da smine krajicu, koja ih samo maltretira i iskorištava. Jedino ne smIju nikom ništa ni slučajno kazat, jer ih još nema dovoljno i  mogu nastradat. Javiće oni njima kad  ih budne dovoljno, kad će pobuna početi i kakav je plan.

 

I jonda se jedan trut uz pomoć pridobijene radilice čuvara iskrade van košnice, ode do stršljenova i napravi s njima dogovor da napadnu košnicu u odriđeno vrime, s tin što obeća da obmanute čele radilice neće braniti košnicu, tako da će im napad cigurno uspit. I još im obića da će kad trutovi priuzmu komplitnu vlast, uvist novo uriđenje, slično njihovom stršljenskom uriđenju, i da će osnovat priduzeća koja će po novom zakonu i oni moć kupit, pa će tako imat jeptinu radnu snagu i neće tribat više s njima ratovat. 

 

I dok taj napad bude trajo, kad većina radilica izjuri napolje da brani košnicu, obmanute čele i trutovi će napast cilu košnicu iznutra i priuzit vlast. A kad se napad stršljenova završi, sa onima koji prižive taj napad, onako iznemoglim, ranjenim i zbunjenim čelama radilicama, koje se budu vraćale u košnicu, lako će izaći na kraj.

Koje oće da im se pridruže, privatiće ih, a koje ne, ili će ih osudit, protirati ili natirat na prinudni rad u korist budućih pokolenja.

 

Trutovi će oma osnovat preki sud, izabrati trutovskog pricednika, osnovat trutokracku skupštinu i sva neophodna ministarstva: unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, odbrane, pravde i uprave, građevinarstva - urbanizma, održavanja, prostornog planiranja, rada, zapošljavanja i socijalne politike, finansija, saobraćaja, prosvete - vaspitanja i održavanja legla, omladine i sporta, zdravlja, kulture i informisanja, nauke i tehnološkog razvoja, privrede - skupljanja nektara - cvitnog praha i propolisa (čelinje smole), vodoprivrede - sakupljanja vode, energetike i održavanja klime, zaštite životne sredine i održavanja čistoće, za razvoj i proizvodnju meda i mliča, spoljne i unutrašnje trgovine, telekomunikacija...

 

Obmanute radilice će postaviti na neke izmišljene manje funkcije, da bi se osićale važne, i jednoglasno izglasati novi ustav i ustanoviti novi zakon da se broj trutova u zajednici mora izjednačiti sa brojem radilica, i da se sve mora privatizovati.

 

Maticu, kao najvićeg diktatora i nepokorne radilice kao najviće zločince će poslati u zatvor kod stršljenova, koji će im po njinim izmišljenim sudovima suditi, di će neki i umrit.

 

A nova vlast, će joma osnovat specijalnu komisiju za procinu cile košnice, sastavljenu od najuglednijih i najstručnijih trutova, uz pokroviteljstvo i stručnu pomoć stršljenova. Zatim će pokrenit javne, unaprid dobro smišljene, dogovorene i namištene tendere i sve prodat, priuzit il otit.

 

Trutovi će polako priuzit sve glavne i najbolje plaćene funkcije, a priduzeća će podilit sa stršljenovima. Nekada najvići neprijatelji stršljenovi, sada će im postati najbolji prijatelji i virovaće im toliko, da će sa njima na kraju ući i u vojni savez.

 

Uvišće trutokraciju i višepartijski sistem. U međusobnom dogovoru će osnovat jednu veliku i više malih trutovskih partija, tako da će uvik moći imati većinu u skupštini.

 

Osnovaće i njive fakultete, na kojima će se učiti, njina nova trutovska politika i menadžment, i moće ih pohađati i završit svi, al poslove će moći dobiti samo pravi trutovi ili one obmanute radilice koje budu istomišljenici i članovi njive trutovske stranke. 

 

Sve nove generacije će se oma od malena učiti novoj istoriji i novim vrednostima, da je sve staro bilo loše i da su trutovi spasioci košnice.

 

A trutovi će uz pomoć stršljenova, polako, već smišljenom taktikom, krinit po drugin košnicama i dić nove pobune i revolucije, pod izgovorom, pravde, jednakosti, trutokracije i lipše budućnosti.

Trutovi će se zajedno sa stršljenovima baškariti, uživati  i smijati naivnim radilicama, i ne svatajući šta su učinili i šta im se sprema.

 

 Stršljenovi ko stršljenovi, nemajući poverenje u trutove, gledajući samo svoj interes i sigurnost, oni će polako sprovoditi svoj lukavi plan. Stršljenovi će sve manje plaćati svoje radnike, i sve više ucenjivati trutove.

Na kraju će trutovi zbog malih privilegija, straha da izgube vlast, nemogućnosti i nesposobnosti da održe socijalni mir, morati pozajmljivati sve više i više para od stršljenova pod sve nepovoljnijim uslovima i sve većim kamatama. I na kraju će se toliko zadužit, da će morati sve što mogu stršljenovima rasprodati, pa čak i cilu vojsku raspuštit zbog malog budžeta.

 

Zbog sve većih stršljenskih ucena, zahteva, obećanja i dugova, trutovi će ubediti skupštinu i sve čele da košnicu moraju nekako branit, a pošto više nemaju mogućnosti za održavanje svoje vojske, trebaju svojim najvećim prijateljima i dobrotvorima stršljenovima dopustit da napravidu svoje baze sa svojom vojskom u košnici.

E kada stršljenovi to uspiju, ondak će moć raditi sve po svom, jer više niko neće ništa smit.

 

Tad će stršljenovi vrbovati, obmanuti il potkupiti nove trutove, koji će stare skinuti sa vlasti. Optužiće ih za nesposobnost i kao glavne krivce za ogroman pad standarda, osiromašenje čela i za propast košnice, što svakako i neće biti laž i svi će jedva čekati da im se osvite.

 

I ko je tu najbolje prošo? Pa stršljenovi i niko više.

Zamisli, bogate i vridne čele su postale robovi u sopstvinoj košnici, i što je još najgore, ne mogu ništa, jer nemaju ni kako ni sa čim da se bore. I to samo zbog trutokracije.

 

Šta veliš, moj Mito, ajmo popit jednu za trutokraciju. Živila trutokracija, živilaaa!

 

Mito: Ma živela, živelaaa!

 

Braco:  Sva srića Mito, što se ovako štogođ ne može desiti čelama.

 

A nama, nama neka je Bog u pomoći!

 

Ajmo mi sad na poso nešto radit, da i mi ne bi postali naki trutovi Mito, nema nama od filosofiranja vajde.

 

Mito: Vala nema Braco, ajmo, ajmo i nek nam je Bog u pomoći!

...

 

(Sreten Stančević)